KMF Loznica Grad 2018 godine se od ove takmičarske sezone takmiči u Prvoj ligi Srbije Skockali su, po imenima, najjaču ekipu sa jasnom ambicijom da osvoje šampionsku titulu i zaigraju u Ligi šampiona. Nakon prvog dela prvenstva, uz skor 9 pobeda, 1 nerešen ishod i 1 poraz, sa 22 osvojena boda delili su prvo mesto sa ekipama FON-a i Vranja koji su takođe sakupili 22 boda.
U zimskom prelaznom roku pojačali su se sa još nekoliko igrača od kojih su većina igrači reprezentativnog kalibra, koji bi trebali, već sa postojećim igračkim kadrom, doneti šampionski lovor u Loznicu.
Drugi deo prvenstva nije bio uspešan za lozničane. Na startu su doživeli poraz od Konjarnika, u beogradskim Šumicama, rezultatom 6:4. Poraz, osim što bodovno pogađa gubitnika, uvek donosi izvesnu dozu nervoze i pad samopouzdanja. Nesreća nikad ne ide sama. Uz poraz došle su povrede, bolesti i žuti kartoni koji su onemogućili lozničane da u naredna tri prvenstvena kola i dve kup utakmice, nastupe u kompletnom sastavu. Uprkos nedaćama ekipa nije posustala već je nastavila da trenira udarnički i da polako diže sportsku formu. Nanizali su pobedu u prvenstvu protiv Kalče, dve pobede u kup takmičenju, nakon kojih je došla utakmica sa Ivanjicom kao test istine. Kad je bilo najteže lozničani su odigrali najbolje i pokazali da su se vratili na pobednički put kojim su sigurno gazili u prvom delu prvenstva.
U takvim okolnostima u 14 .kolu su u Lagatoru dočekali Zemun Samo Pravo i ostvarili ubedljivu pobedu od 8:1 (2:0). Nakon neočekivanih poraza Vranja i FON-a, konačno su se našli sami na vrhu prvoligaškog karavana. Svoje utiske nakon pobede nad ekipom iz Zemuna, koja je lozničane dovela do vrha tabele, govori Aleksandar Ristanović :
“ Lep je osećaj biti na vrhu tabele. Žudili smo za tim, konačno ga zaposeli i nemamo nameru, bar u ligaškom delu takmičenja, da ga ispustimo. Naravno da se nadamo da ćemo i u play off-u nastaviti šampionski hod i okončati ga titulom najboljeg. U utakmicu sa zemuncima ušli smo opuštenije nego što je trebalo, što se možda moglo i očekivati. I ova utakmica je pokazala da se nijedan protivnik neće sam predati već ga morate pobediti na bojnom polju. Iako smo već u 3. minutu poveli golom Milovanovića, zbog opuštenijeg pristupa utakmici, gosti iz Zemuna su nam tokom prvog dela susreta zadavali mnogo problema. I pored toga što smo mi sve vreme napadali, imali veliki broj šuteva prema njihovom golu, zemunci su u tom periodu stvorili 3 izgledne prilike za postizanje pogotka, ali na našu sreću Vulić je bio na visini zadatka i sačuvao naš gol. U samom finišu prvog dela meča Avramović je postigao drugi gol za nas i tako nagovestio da će u drugom poluvremenu biti drugačija slika na terenu od one koja je bila u prvom delu meča. U drugo poluvremen ušli smo dosta ozbiljnije, motivisanije i borbenije a je to rezultovalo pravom goleadom do konačnih 8:1.
Postigao sam tri gola na utakmici. Lep je to osećaj koji mi vraća malo poljuljano samopouzdanje i dobar je znak da se, kao i svi igrači vraćam u dobru formu koja nas je krasila u prvom delu prvenstva. Što se tiče postizanja golova mogu samo da kažem da je svaki gol zasluga cele ekipe a ne samo neposrednog strelca. Morate vredno trenirati, biti uporni, dizati se kada potonete. Uz osećaj za gol, koji je manje više urođen, potrebno je biti koncentrisan na tok utakmice, pažljivo pratiti sva zbivanja, bez obzira da li ste na terenu ili na klupi i pokušati predvideti buduće poteze protivnika. Sve to suma sumarum dovodi do postizanja gola.
Nastavljamo sa radom i spremamo se za jako važnu utakmicu sa FON-om koja može rešiti dosta toga u ovogodišnjem prvenstvu „.