Zbog dužine tekst će biti objavljen u dva dela.
Naslov sam po sebi deluje po malo apsurdno možda i nerazumno. Ali…
Treningom u ponedeljak, 19. septembra u Šapcu su okončane 10-to dnevne pripreme futsal reprezentacije Srbije, u sklopu celovitih priprema za kvalifikacione utakmice za plasman na Svetsko prvenstvo 2024, koje su na programu u oktobru i novembru ove godine. Iz redova KMF Loznice Grad 2018, ovoga puta selektor Dejan Majes, pored još 13 igrača iz drugih klubova, pozvao je šestoricu lozničkih futsalera : Jakova Vulića, Petra Nikolića (oba golmani) i igrače Miloša Stojkovića, Nemanju Milosavljevića, Đorđa Rosića i Aleksandra Janjića. Pozivu se nije mogao odazvati Denis Ramić zbog operacije. Istovremeno sa najboljim omladincima Srbije na pripremama su boravila dva mlada loznička igrača: Uroš Jovanović (golman) i Đorđe Rakić (igrač). Za klupske treninge, u Loznici, ostalo je samo njh šestorica : Marko Perić, Mladen Kocić, Marko Avramović, Aleksandar Ristanović, Daniel de Souza i Dudu Taborda.
Sa klupske strane gledišta postavlja se neumitno pitanje, “ Da li svakim okupljanjem reprezentativaca, klub koji u svom sastavu, seniorskom i omladinskom, ima toliko reprezentativaca, trpi velike posledice i praktično na neki način biva kažnjen ?.
U odgovoru na napred postavljeno pitanje veoma bitne su dve stvari. Krenimo od prve.
Ukoliko od 15 igrača koliko ih ekipa, kao što su lozničani, ima u svom sastavu, na pripreme reprezentativnih selekcija, ode njih osam, dakle nešto više od jedne polovine, postavlja se pitanje optimalnog odvijanja trenažnog procesa tog kluba. Ne sporeći ćinjenicu da je igranje za reprezentaciju Srbije velika čast, u celoj priči zaboravlja se da postoji i druga strana, tj klub za koji niko izgleda ne mari. Prosto, finansijere kluba ali i trenera i igrače, najviše zanimaju dobri klupski rezultati jer ako ih nema neće biti ni novca a ni finansijera kluba a poznato je da su igrači KMF Loznice Grad 2018 čisti profesionalci, dakle žive, zajedno sa svojim porodicama, od novca koji zarađuju u klubu. Prema tome, nastaje dilema između igranja za reprezentaciju i obezbeđivanja materijalnih sredstava za život igrača i njegove porodice. Ni malo laka dilema. Kada bi grupu od stotine ljudi pitali za to da li reprezentacija ili život igrača i njegovih najmilijih, vrlo verovatno da bi se većina opredelila za ovo drugo.
Ima li rešenja za ovakvu situaciju. Kao što u životu uvek ima rešenja za bilo koju situaciju tako je u navedenoj situaciji moguće naći rešenje koje zadovoljava obe strane, reprezentaciju i klub. A ono se krije u Kalendaru takmičenja. Svaka osoba koja ima i najmanje pameti, kad ugleda Kalendar takmičenja ovosezonske Prve lige u futsalu zaprepastiće se i pitaće samu sebe koji neprijatelj(i) srpskog futsala su napravili ovako katastrofalni Kalendar takmičenja. Taj Kalendar predviđa da se odigra 1. kolo pa da usledi pauza od tri nedelje te da se odigra drugo kolo pa opet tri nedelje pauze. Prava Katastrofa.
Očigledno je da su Kalendar pravile totalne neznalice ne samo futsala već i celokupnog sporta. Da li su tvorci ovakvog Kalendara konsultovali struku, tj trenere 10 prvoligaških klubova ?. Da jesu, sigurno bi čuli da je ovakav Kalendar neodrživ. Zašto se uopšte počinjalo sa Ligom kada je odavno bilo jasno da se tokom septembra i pola novembra održavaju pripreme i kvalifikacije reprezentacije Srbije. Jednostavno trebalo je reprezentaciji posvetiti svo to vreme a po završetku reprezentativnih obaveza krenuti sa Ligom. Liga broji svega 10 klubova i bez obzira na završni play off i play out, ima sasvim dovoljno prostora da se Liga okonča ako počne i sredinom novembra. U ovom slučaju klubovi bi imali priliku da, kroz pripremni period i pauzu između dva ciklusa reprezentativnih priprema, koliko toliko dobro pripreme ekipu za početak takmičenja, koji bi usledio po završetku reprezentativnih obaveza.
Da li neko postavlja i pitanje regularnosti Lige ako ogromna većina klubova, u periodu reprezentativnih priprema, trenira u punom sastavu ili sa jednim do dva odsutnih reprezentativaca a ekipa poput KMF Loznice Grad 2018 na treningu ima pet igrača. I ćorav bi video da svi klubovi nemaju jednake uslove za pripremu za takmičenje, što već pred sam početak lige istu dovodi do neregularnosti. I tako dođosmo do rečenice sa početka ovog teksta a to je da klub koji ima toliko reprezentativaca zbog toga biva na neki način dobro kažnjen jer u takvim okolnostima dovodi rezultate svoje ekipe u problem a ako nema rezultata nema ni novca pa ni kluba u krajnjoj konsekvenci.
Rešenja ima (racionalan Kalendar takmičenja) samo treba imati pre svega želje i volje a svakako i znanja da se ovakve situacije izbegnu jer ni jednoj strani ne idu u korist.
Gospodo iz Saveza, čuvajte klubove jer onih pravih koji daju reprezentativce je jako malo. Nemojte svojim nepromišljenim potezima dovoditi do gašenja takvih klubova i u ovako slabo kvalitetnoj Prvoj futsal ligi a i ostalima. Ako pogasite klubove neće biti ni Saveza niti dobre reprezentacije. Kome takvo stanje odgovara pitanje je koje sve češće postavljaju klubovi a isto tako i sportska javnost.
U drugom delu teksta koji će biti objavljen za dan-dva pod nazivom “ Reprezentacija sama za sebe “ biće govora o totalnoj ne komunikaciji između ljudi koji vode reprezentaciju i klubova koji daju reprezentativce, što ima velike posledice po klub, kao što je bilo i prilikom poslednjih reprezentativnih priprema.