U Prvoj futsal ligi Srbije odigrano je četvrto kolo nakon kojeg sledi dvonedeljna pauza zbog obaveza reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2024 godine. Ista tolika pauza je bila i nakon odigranog drugog kola Lige. Ove dve pauze u Prvenstvu „ nekom su majke a nekom maćehe“, Dobrodošle su ekipama koje su kasno počele sa pripremama, što je gotovo slučaj sa svim ekipama Prve futsal lige. Ove pauze im dobro dođu da podignu nivo fizičke spreme i uigranosti ekipe za koje nisu imali vremena tokom kasno započetih priprema.
Situacija sa ekipom aktuelnog prvaka Srbije, Loznicom Grad 2018 je sasvim drugačija. Iako je na prvi mah delovalo da će i lozničanima pauza dobro doći radi istih razloga kao i ostalim ekipama u Ligi, desilo se sasvim suprotno. Poziv četvorici igrača (Vulić, Nikolić, Rosić i Vasić) totalno je onemogućio potreban trenažni rad. Pogotovo, zeleno belima se stvorio problem oko golmana jer su obojica standardnih golmana lozničana, Vulić i Nikolić pozvani u reprezentaciju. Ekipa je ostala samo na mladom Jovanoviću koji je još srednješkolac, sa smenskom nastavom, tako da nije u mogućnosti da bude prisutan na većini treninga, zbog čega je klub prinuđen da problem golmana za trening rešava u fudbalskim klubovima Loznice i okoline da bi uopšte mogao normalno da trenira.
Drugi veliki problem je nastao sa pozivom četvorice igrača zeleno belih u reprezentaciju. Kada se ovom broju (4) dodaju još Avramobić i Rakić, koji su povređeni i po prognozama lekara neće biti skoro sposbni za trenine, dolazi se do broja šest odsutnih igrača što predstavlja gotovo polovinu licenciranih igrača zeleno belih za aktuelnu sezonu. Zbog toga je trener Božović na velikim mukama ne samo po pitanju podizanja nivoa sportske forme ekipe za nastavak Prvenstva već je upitan koliko toliko normalan rad na treninzima . Za treninge mu je preostalo samo devet igrača od kojih su dva srenješkolca.
Za to vreme ostali rivali na raspolaganju imaju gotovo sve igrače obzirom da za reprezentaciju nastupa, pored lozničana, samo jedan igrač koji igra u Srbiji.
Predhodno, pored još nekih stvari, zahteva totalnu reknstrukciju Kalendara takmičenja da ne bi dolazilo do navedenih problema koje trenutni Kalendar takmičenja stvara. Naravno da svaki Kalendar takmičenja polazi od obaveze reprezentacija što je i normalno i tu se ne može učiniti mnogo jer su datumi nastupa reprezentacije unapred fiksirani. Međutim prostora za rekonstrukciju Kalendara takmičenja koji će uvažavati i potrebe i zahteve klubova, ima upravo u postojećem Kalendaru Prve futsal lige. Nimalo nije dobro da se odigraju dva kola pa pauza, pa opet dva kola pa pauza. To je „ubistvo“ za stručan rad i tempiranje sportske forme ekipe. Mnogo bolje bi bilo da Prvenstvo krene nakon okončanja reprezentatnih obaveza. Kasnijim početkom Prvenstva dobile bi se dve dobre stvari. Najpre, Liga i se igrala u kontinuitetu a druga je što će klubovi imati više vremena za letnje pripreme jer je očigledno da se u skladu sa postojećim Kalendarom takmičenja, većina klubova okuplja tik pre početka Lige. Naravno da zagovornici postojećeg Kalendara takmičenja trenutnu situaciju pravdaju nedostatkom termina za realizaciju Lige što uopšte nije tačno.Važeći Kalendar takmičenja predviđa da se Liga završava 24. novembra (9 redovnih kola jesenjeg dela i dva kola drzgog dela Lige) što ostavlja mogućnost izmene Kalendara takmičenja.
Jedno od rešenja, koje će uključiti i termine za četiri kola koja se odigravaju uz reprezentativne pauze, koje u prva četiri kola već dva puta prekidaju Prve nstvo, bio bi početak Lige nakon što reprezentacija završi svoje obaveze. U tom slučaju, npr. ove sezone,Liga je mogla da počne 13/14. oktobra i da se okonča trećeg vikenda decembra, što bi bilo dovoljno za deset prvenstvenih kola dok bi još jedno preostalo bilo igrano jedne vanredne srede.
Navedeni rekonstruisan Kalendar takmičena omogućio bi pre svega kontinuirano odvijanje takmičenja a sa druge strane doneo bi mnogo više vremena za letnje pripreme jer bi Liga startovala sredinom oktobra meseca što bi ekipama „leglo ko kec na desetku“ obzirom da oni u postojećem Kalendaru takmičenja startuju sa pripremama krajem <vgusta, neposredno pred odigravanja prvog kola. U rekonstruisanom Kalendaru imali bi dosta više prostora i sa kasnijim početkom priprema što je u njihovom slučaju gotovo postala praksa.
Ako se predhodno navedenom doda i činjenica da između selektora i trenera klubova iz kojeg dolaze reprezentativci nema nikakve saradnje već jer funkcionišu u duhu narodne „svaka vaška obaška, ne vodeći računa o psihofizičkom statusu reprezentativaca onda nije ni čudo što se reprezenativci u klubove vraćaju po pravilu iscrpljeni a u znatnoj meri i sa povredama.
Sve u svemu apel onima koji kroje Kalendar da pored računa o radu i takmičenju reprezentacije Srbije, dobrano povedu računa i o radu i takmičenju klubova jer ako se klubovi zagase onda nema ni reprezentacije.