U životu pa tako i u sportu, koji je samo jedan njegov mali deo, doživljavaju se padovi. Nikad nije sramota pasti jer se to dešava i najboljima i najjačima. Sramota je ne podići se nakon pada i nastaviti dalje. Najlakše je predati se već u početku problema i nemo posmatrati šta se dešava a nakon toga kuku lele. Upravo odlika pravih sportista jesu borbenost i upornost jer se samo na taj način rešavaju teške situacije i pronalazi tračak svetlosti koji vodi do ponovnog uspeha.
Primer borbenosti, upornosti ali i hrabrosti dali su futsaleri srpskog šampiona, Loznice Grad 2018 u meču protiv favorizovanog Smedereva. Gosti su u Lagator doputovali u kompletnom sastavu koji je verovatno najjači u Ligi. Puni samopouzdanja došli su da protiv znatno slabijeg sastava lozničana u odnosu na predhodnu sezonu, ali još uvek zavidnog kvaliteta, osvoje ceo plen što im nije uspevalo u predhodnim sezonama. Svoju moć demonstrirali su tokom prvog dela meča kada su se pitali za sve na parketu što su na kraju i materijalizovali prednošću od dva gola na poluvremenu koja je mogla biti i mnogo veća obzirom koliko zicera nisu realizovali. Pokušavali su lozničani još tokom tog perioda da uspostave koliko toliko ravnozežu na parketu ali im to nije polazilo za rukom.
Tokom pauze u svlačionici je pao dogovor da se koža proda što skuplje, pokuša osvojiti bod a ako se ukaže prilika i sva tri. Ginuli su momci u zelenom na svakom pedalju parketa. Nisu hteli da dozvole da meč izgube bez ispaljenog metka kako je to izgledalo u prvih dvadeset minuta da će biti. Čvršći u duelima, požrtvovanom i borbenom igrom lomili su rivala uz minuta u minut koji je nonšalantno istrčao na parket i očekivao da lozničani bace peškir na parket i odu kući pevajući. Međutim lozničani su mislili sasvim suprotno. Krenuli su svim snagama u borbu za život ili smrt. Nisu dozvolili da nakon pada u prvom delu meča ostanu dole i posmatraju „iživljavanje“ rivala. Hrabro su se podigli, stisli zube i nagrada je stigla već u 24. minutu kada je Arauho smanjio prednost gostiju na 2:1. Osokoljeni, podignuta čela nastavili su dalje. Kao da im je neko udahnuo novu snagu, dao vetar u leđa, nastavili su sa svojom borbom za bodove koja je nakon prvog dela meča predstavljala nemoguću misiju. Kad imate takav pozitivan pristup i spremnost da se nakon velikog pada podignete na noge onda je uz vas i Sudbina koja uvek nagrađuje hrabre, borbene i uporne. Usledila su dva gola Aleksandra Janjića i preokret rezultata a gol Ninoslava Aleksića bio je samo šlag na toru i nagrada što se nisu predali već su i u najtežim momentima imali nadu i veru u svoj uspeh.
Ostvarili su lozničani pobedu nad velikim rivalom. Ona je još veća jer je postignuta iz pepela, živog peska u koji su domaćini upali nakon prvog dela meča. Svojim odnosom, borbenošću i upornošću pokazali su svima kako se treba boriti do kraja i dali svetao primer svom ostalim sportistima u Loznici a i šire da nije sramota pasti već bi bila sramota da se nisu digli. Svom onima koji lako odustaju od borbe, poput rukometaša u Novom Sadu. zadali su domaći zadatak pa im se nikad tako nešto više ne dogodi. Nije sramota izgubiti ako daš sve od sebe. Porazi su deo sporta, pružiš ruku rivalu i nastaviš da radiš još jače, još više u nameri da vama rival sledeći put pruži ruku.
Zato jedno veliko BRAVO za futsalere Loznice Grad 2018 i imate puno razloga da budete ponosni na sami sebe. Samo tako nastavite.