Pored igrača velike zasluge za pobedu Loznice protiv Smedereva 1924 idu i na adresu Stručnog štaba na čelu sa Ivicom Milutinovićem. Najpre čestitke idu zbog fenomenalnog skeniranja igre gostiju koje je išlo do najsitnijih detalja a nakon toga i zbog odabira adekvatne taktike. Naravno da nije samo to bilo dovoljno uraditi da se na kolena baci rival koji je na Lagator došao nakon četiri uzastopne pobede. Bilo je potrebno znanje i veština na treninzima da se ekipa pripremi za zadatke koji će ih očekivati tokom meča. Svakako ne treba ni zaboraviti da je ekipu nakon ubedljivog poraza u predhodnom kolu u Kruševcu bilo potrebno povratiti na psihološkom planu jer svaki poraz, pogotovo ubedljiv, ostavlja posledice na psihološki status svakog igrača ponaosob kao i cele ekipe.
Sve je to struka odradila fenomenalno a rezultat takve pripreme je bio vidan na samom meču tokom svih 90 minuta igre. U prvom delu meča odlična ofanziva koja je rezultirala golom Nemanje Krstića kao i još nekoliko prilika i za drugi gol koje nisu realizovane a da jesu kraj meča bi praktično bio već na poluvremenu pa bi gosti mogli da se vrate u Smederevo na Drugi dnevnik RTS u pola osam. Svakako je bila dobra igra i u defanzivi jer su gosti retko kad uspeli da privire golu Lakića a kamoli da stvore neku ozbiljniju gol priliku pa je golman Lakić na miru mogao iz svog kaznenog prostora da detaljno prati tok meča i da prilikom analize meča bude u glavnoj ulozi.
Očekivalo se da će gosti u drugom delu meča krenuti svim silama da sustignu pa i prestignu prednost lozničana. Međutim po onoj narodnoj „tresla se gora, rodio se miš“ od njihove igre vajde bilo nije. Boravili su gosti počesto na polovini zeleno belih ali su „poput“ kiše oko Kragujevca“ kružili oko kaznenog prostora Loznice ali im je on ostao samo pusta želja. Zatvorili su lozničani sve prilaze golu Lakića (čak i onaj službeni za vatrogasna kola) tako da je Lakić opet ostao bezposlen, kao i u prvih 45 minuta. Sreća je da popularni Laka ne prima platu skladno broju odbranjenih šuteva inače bi ove nedelje bio dibiduz švorc i žicko bi za kafu od ostalih igrača.
Upečatljivo je bilo što najbolji strelac lige Irfan Hadžić nije mogao narodski rečeno ni da p…. Osim što ga je odbrana domaćina dočekala gostoljubivo kakav je inače i red u ovom kraju i omogućila da sa loptom ostvari dva kontakta u uvodnim minutima meča, sve vreme meča bauljao je po terenu po principu „veliki promet a zarada nikakva“. I na kraju još nateraše ga indisponiranog da reaguje nesportski, dobije drugi žuti karton ( mada za ovu vrstu prekršaja mogao je dobiti i direktan crveni) i da krene prvi na tuširanje (možda se čoveku baš i žurilo na neku Slavu). Tako lozničani pomogoše narednom rivalu Smedereva 1924, Proleteru 023 koji ako osvoji deo plena u Smederevu jedan znatan deo dužni su Loznici.
Da sve ne bude kako treba pobrinuo se glavni arbitar meča Marko Delibašić koji izgleda baš voli „da se pravi lud“, što izgleda počesto radi pa sleće sa sudijskih lista poput nekog meteora. U 49. minutu nije dosudio penal za Loznicu koga su videli i bolesnici koji su sa prozora odeljenja za hirurgiju lozničke bolnice posmatrali ovaj meč.
Penal je bio po dve osnove. Prvo je gostujući igrač prilikom klizećeg starta oborio Jelenića u svom kaznenom prostoru (udarac u desnu nogu) a u produžetku putanje lopte, drugi gostujući igrač, takođe u svom kaznenom prostoru, igra loptu rukom, koja nije bila uz telo, pa je to klasičan primer penala. Sudija Delibašić je bio veoma blizu mesta događaja i sve je jasno mogao da vidi ali je ostao nem. Zašt,o to samo on zna a svi mi drugi možemo samo nagađati zašto je debelo častio goste a podebelo oštetio domaćina. Što reče jedan zeleno beli šaljivdžija „samo sudija koji žuri na brzi voz ne bi svirao ovakav penal“. Međutim svi žitelji Loznice znaju da to nije tačan razlog jer lozničkom prugom ide voz samo za Beograd a Vrbas je na sasvim drugoj strani pa eto ostade nagradno pitanje zašto ga nije svirao pa ako neko zna neka obavesti i ostale a bilo bi dobro i samog Delibašića.
Uglavnom 13. kolo ne bi baksuzno za lozničane. A i kako bi kada su pre početka meča na sav glas zvonila zvona lagatorske crkve ( večernja služba u 18 a bio je i Veliki Praznik) pa je tako i Svevišnji ovoga puta bio uz lozničane. A mora se priznati da gostujući igrači a posebno sudija Delibašić ipak nisu jači od Njega.
Bogu hvala neka tako bude što češće. Bilo bi jako nezahvalno tražiti od Stvoritelja da tako bude uvek. Ivica Milutinović i ekipa znaju biti zahvalni i od danas su, sa verom u Boga, krenuli da se spremaju za meč protiv Voždovca.
SREĆNO i BERIĆETNO !!!