Put do ostvarenja zacrtanog cilja u životu pa tako i u sportu nije ni malo lako. Da biste neki san pretvorili u javu morate biti hrabri, odlučni, bezkompromisni i izuzetno uporni. Morate imati jasnu viziju cilja kao i puteve i sredstva za njegovo ostvarenje. Uz sve navedeno morate biti optimisti i nepokolebljivo verovati u sebe i svoje sposobnosti. Izostane li bilo šta od navedenog cilj će vam se izmigoljiti iz ruku ili ćete uspeti da ostvarite samo njegov deo koji neće zadovoljiti vaše potrebe.
Sam životni poziv trenera u startu podrazumeva odvažnost, nepokolebljivost i Sizifovsku upornost. U dnu trenerske duše leži optimizam i nesalomiva vera da se željeni cilj ostvari. Verovatno je zbog svega toga, kao i zbog mora drugih stvari trenerski poziv tako lep.
Let Gospodnjeg 2020 godine FK Loznica je administrativnim putem postala član Prve lige Srbije u fudbalu. Iskusni trener , vrsni pedagog i poznavalac fudbalske igre, Dragan Mićić, hrabro je, sa svojim saradnicima i uz podršku rukovodstva kluba, zakoračio u Prvu ligu nepokolebljivo verujući da će klub sačuvati prvoligaški status. Imao je jasnu predstavu o cilju, načinima i sredstvima kako to ostvariti. I tu nije bilo nikakve dileme. Cilj u koji je verovao ne samo da je ostvaren već je ekipa završila na visokom petom mestu prvoligaškog karavana (samo jednu poziciju manje od one koja je omogućavala borbu za Super ligu) uz konstataciju mnogih da su lozničani te sezone igrali najlepši prvoligaški fudbal.
Leta Gospodnjeg 2022 godine, nakon završetka takmičarske sezone u kojoj su lozničani ostvarili plasman u play off i osmu poziciju na konačnoj tabeli Prve lige, klub se našao u jako nezavidnoj situaciji. Kao kad Jadar, nakon obilnih kiša, nabuja, izađe iz svog korita i u nepovrat odnese mnogo toga, tako je FK Loznica, iz raznoraznih razloga, u veoma kratkom vremenskom periodu ostala gotovo bez celog tima koji je okončao proteklu sezonu. Milinković, Ristivojević, Vraštanović, Spasenović, Elesin..samo su ređala imena zeleno belih igrača koja su odlazila iz kluba. Klub je ostao sa samo šestoricom igrača iz predhodne sezone i nekolicinom klinaca iz omladinskog pogona.
Novi izazov, izuzetno težak. Trebalo je do početka priprema bar obezbediti brojčano dovoljno igrača za redovno odvijanje trenažnog procesa a tek nakon toga angažovati kvalitet igrača koji bi odgovarao ambicijama kluba u predstojećoj sezoni. Slika sa prvog treninga, 20. jula svima će ostati urezana u pamćenje. Na terenu, nepokolebljivi optimista Dragan Mićić i pored njega šestorica momaka od prošle sezone i sijaset mladića koji tek traže svoje mesto pod fudbalskim nebom. U takvoj situaciji trebalo je biti hrabar, nepokolebljiv optimista da uđete u avanturu zvana „jedna od četiri pozicije na tabeli koja daje priliku za borbu za Super ligu“. Gde god se okreneš. nigde oko tebe igrača koji su kadri da jurišaju na najviši plasman. Samo praznina u kojoj ogromna većina ljudi ne vidi ništa. Naravno, osim Trenera. Gledajući levo desno, napred nazad, gore dole u toj stravičnoj praznini, video je obrise, viziju onoga što želi stvoriti kako on sam lično, tako i klub u celosti. Zajedno sa rukovodstvom kluba upustio se u Nemoguću misiju da stvori ekipu koja će biti kadra da obezbedi igranje na novom velelepnom stadionu, ekipi superligaških zeleno belih boja.
Od tog momenta kreće nemilosrdna borba koja traži odvažne, odlučne i nesalomive. Trebalo je psihološki izdržati teret stvaranja ekipe apsolutno od samog početka uz otežavajužu okolnost da na samom početku rada imaš samo viziju ekipe a da glavnih elemenata te vizije, igrača od krvi i mesa, nema jer su oni tamo negde daleko. Svakako da je uz Dragana ogromno opterećenje bilo na predsedniku kluba, Vlastimiru Lukiću, koji je trebao po instrukcijama trenera da realizuje dolazak igrača koji se po svojim kvalitetima mogu uklopiti u viziju trenera i biti kadri da ostvarene zacrtani cilj kluba.
Bez obzira na navedenu situaciju počela je izgradnja nove ekipe. Najteže je bilo udariti temelj, dovoljno jak i čvrst da izdrži ono što nadalje sledi. Rad, rad i samo rad bilo je geslo Trenera i njegovih vitezova. Kako se ekipa popunjavala pojačanjima, Draganova vizija je polako počela da dobija željen obrise. Nije lako bilo rukovodstvu kluba na čelu sa Predsednikom jer su vodili tešku borbu da obezbede adekvatna pojačanja a u skladu sa finansijskim kapacitetima kluba. Dovoljno je reći da je Predsednik u nekom trenutku vodio pregovore sa 17 igrača. Njegova upornost i Draganov optimizam, koji ga nije napuštao ni jednog trenutka, počeli su da daju prve rezultate.
Do odlaska na Zlatibor ekipa je odigrala dve kontrolne utakmice. Rezultat je bio u drugom planu ali su utakmice pokazale da se polako rađa jedna nova ekipa sa drugačijom fizionomijom igre. Na Zlatibor je pošlo dvadeset igrača koji su se uklapali u viziju nove ekipe. Tokom priprema ekipa se, što se tiče pojačanja, kompletirala. Na Zlatiboru se radilo baš udarnički. Igrači su pokazali odličan pristup i odnos prema obavezama koje im je trener postavljao.
Iz dana u dan Draganova vizija više nije bila tako daleko kao na početku priprema. Kockice su počele da se slažu. Četiri kontrolne utakmice koje su lozničani odigrali tokom priprema, pokazale su da se rađa jedna nova ekipa, koja igre znatno brže u odnosu na predhodnu. Ekipa je znatno mlađa što samo po sebi donosi novi boljitak. Uporedo sa stvaranjem nove igre, odvijao se proces izgradnje međusobnih odnosa. Kako su dani sve više odmicali a igrači se bolje upoznavali, hemija unutar ekipe je bivala sve bolja. Igrači su se u ekipu uklapali kako igrački tako i ljudski što je dobitna kombinacija svakog uspeha. Na kontrolnim utakmicama ekipa je pokazala zavidan nivo pripremljenosti u svim pogledima koja će predstavljati temelj na kojem će se graditi budući napredak. Trener ekipe Dragan Mićić je posle svakog radnog dana isticao da ekipa sve više poprima elemente vizije koja je na početku bila negde daleko u magli a nakon mesec dana rada tu negde nadohvat očiju. Potrebno je, ne baš puno, mada uvek može bolje, da početna Draganova vizija preraste u suštu realnost.
Hrabri, odlučni, bezkompromisni i izuzetno uporni Vizionar, koji je imao jasnu viziju cilja kao i puteve i sredstva za njegovo ostvarenje, a uz to je optimistia koji nepokolebljivo veruje u sebe, svoje sposobnosti udario je temelje jednoj novoj Loznici. Svi koji ga poznaju znaju da se neće time zadovoljiti. Nastaviće još više, još jače, još upornije da radi da bi toj novoj fizionomiji ekipe usadio nepokolebljivu veru u ostvarenje cilja ukazujući svojim ličnim primerom na put kojim njegovi vitezovi trebaju ići da bi se zajedno na kraju svi radovali, igrači, treneri rukovodtvo kao i navijači.
Rađa se jedna nova Loznica. Mlađa, brža, borbenija. Obzirom na veliki broh novih igrača nije moguće uigrati ekipu za kratko vreme. Potrebno je još malo vremena da sve linije deluju na najbolji mogući način. Zbog toga je potrebno da svi u klubu i oko njega pokažu strpljenost i pruže punu podršku momcima. Oni će uzvratiti borbom do poslednje kapi znoja. Ako negde i pokleknu neće leći potrbuške već će ustati i nastaviti da slede viziju Njegovog Veličanstva Trenera.