Još se nisu stišale uzavrele strasti nakon jučerašnje utakmice prvog kola Prve fudbalske lige Srbije, koja je odigrana u Klupcima, u kojoj su lozničani kardinalnim greškama omogućili (poklonili) borbenim gostima iz Uba da odnesu ceo plen sa sobom, što i sami pre utakmice nisu očekivali takav ishod utakmice ni u najlepšim snovima.
Veliki broj gledalaca ispunio je tribine u Klupcima do poslednjeg mesta. Ljubitelji fudbala i navijači lozničkog tima došli su da posle duge letnje pauze uživaju u prvoligaškom fudbalu kao i da na delu vide jednu novu ekipu Loznice, za koju je najavljivano da će se boriti za najviši plasman u Ligi, koji će omogućiti borbu za ulazak u Super ligu Srbije.
Sa druge strane trener i igrači Loznice, kao i rukovodstvo kluba, želeli su da se pokažu u najboljem izdanju i da već od prvog kola istaknu zacrtane ambicije. Igrači, trener i klupsko rukovodstvo gostiju svesni da im je ovo debitantska prvoligaška sezona, znali su da je teško u Klubaca Loznici otkinuti neki bod ali su se, što je sportski, nadali negde u dnu duše da mogu svoje simpatizere obradovati bar jednim bodom.
Šta je moglo da se vidi na terenu u Klupcima ?
Reč dve prvo o gostima.
Pre svega radi se o jednoj borbenoj i upornoj ekipi koja sve vreme utakmice nastoji da sprovede u delo zamisli trenera Obradovića. Ne baš nekog posebnog kvaliteta što se i ne očekuje od ekipe koja je prošlu sezonu igrala u nižem rangu takmičenja i da je kao takvu očekuje sudbina većine debitanata u bilo kojoj Ligi u vidu borbe za opstanak. Fizički inferiorniji u odnosu na Loznicu u pogledu snage ali kondiciono na zavidnom nivou. Igra koju su prikazali ne baš na potrebnom nivou za ovaj rang takmičenja mada je ovo tek početak Lige i da ima još dosta vremena da trener Obradović unapredi igru svojih momaka. Iz Klubaca na Ub odnose tri boda velika kao kuća koja će im sigurno mnogo značiti u nastavku prvenstva, kako za jačanje samopouzdanja u narednim mečevima tako i verovatno na kraju regularnog dela Lige u ukupnom zbiru osvojenih bodova, kada dođe do podele lige na play off i play out. Za razliku od neubedljive igre na terenu, pokazali su veliku uspešnost u korišćenju grešaka domaćih igrača, vešto kažnjavajući kardinalne greške lozničana i da na taj način maltene bez ispaljenog metka ili zrna baruta osvoje ceo plen. U pogledu napada, bez opasnih pojedinaca i igre koja bi rezultirala gol šansama. Što se tiće odbrane. korektna igra koju su umnogome olakšavali jalovi napadi lozničana.
Domaća ekipa.
Najvažnija stvar u sportu je rezultat koji je jedino merilo uspeha. U tom pogledu poraz rezultatom 3:1, na svom terenu, od debitantske ekipe u Ligi, doneo je veliko razočarenje kako svima u klubu tako i simpatizerima i navijačima Loznice koji su došli u velikom broju da podrže svoje miljenike. Gorčina poraza je multiplikovana načinom na koji su gostima poklonjeni bodovi. Kako i sam trener Dragan Mićić reče u svojoj izjavi po završetku utakmice, radi se o greškama nedozvoljenim za ovaj nivo takmičenja i koje ne bi smele da se dešavaju i ponavljaju. Sva tri gola gosti su postigli nakon ogromnih grešaka domaćih igrača. Takav splet toliko velikih grešaka se događa jednom u desetine hiljada utakmica. Međutim njihova jačina je tolika da ih ne mogu nadoknaditi ni najbolje svetske ekipe. Svaka od grešaka koje su gosti nemilosrdno kažnjavali golovima dolazila je u trenutcima kada je ekipa uspevala da uspostavi ravnotežu na terenu i kretala da se diže.
Prvi gol je došao u trenutcima kada je nakon početne inicijative gostiju, Loznica uspela da uspostavi ravnotežu na terenu i hrabrije krene na gol protivnika. Umesto da takva igra rezultira golom u mreži gostiju, desio se hladan tuš koji je doneo prednost gostima iz Uba. Primljeni gol je sasekao i onako juče ne baš jaka krila lozničana tako da se na pauzu otišlo minimalnom prednošću gostiju od 1:0.
Lozničani su se povratili u pauzi između dva dela meča i od samog starta nastavka utakmice krenuli su odvažnije i opasnije da ugrožavaju gol gostiju. Živost u igri zeleno belih doneo je mladi Micić koga je trener Mićić, umesto Živanovića, bacio u vatru od samog starta drugog poluvremena. Taj potez se pokazao dobitnim jer je upravo hitronogi Micić, u 58. minutu utakmice, nakon fenomenalnog prodora po desnoj strani ostavivši iza sebe trojicu protivničkih igrača, postigao toliko željeni gol za lozničane. I kada su gledaoci očekivali da će Loznica do kraja utakmice slomiti žilav otpor gostiju, novi hladan tuš na stadionu u Klupcima. Slaba procena, leta lopte, golmana Golovića dovodi goste još jednom, ni krive ni dužne do nove prednosti od 2:1.
Drugi gol gostiju bio je početak kraha domaće ekipe. Trener Mićić je pokušao sa nekoliko izmena ne bi li uspeo da povrati ekipu i dođe bar do boda. Teško je bilo povratiti se i drugi put u utakmicu. I ono malo želje, volje i koncentracije što su lozničani imali u poslednjih dvadeset minuta, srušio je treći gol gostiju, nakon druge greške golmana Golovića. Epilog premijerne utakmice u Klupcima bila je pobeda rezultatom 3:1 i ogromno slavlje u svlačionici gostiju.
Šta reći o igri Loznice ?
Bilo je to jedno ne baš ubedljivo izdanje Loznice. Većina ekipa na premijernim utakmicama ne pokazuje lepršavu igru. Kod ekipa koje su u prvom kolu domaćini uvek postoji psihološki pritisak prouzrokovan imperativom pobede i željom da se igrači pred domaćim navijačima pokažu u što boljem svetlu. To tzv “ prokletstvo prve utakmice“ ne zaobilazi ni najbolje klubove a veoma često je viđeno i na reprezentativnim nastupima.
Pored navedenog, svi koji su pratili pripremni period zeleno belih videli su da je klub u letnjem prelaznom roku napustio veliki broj igrača a da je angažovan isto tako veći broj novajlija, tačnije njih 15. Sa jedne strane, usled velikog broja novih igrača morala je da se pravi potpuno nova koncepcija igre. Uvidom u izveštaj sa utakmice lako se može utvrditi da je od 10 startera čak petorica novih a da su se na klupi za rezervne igrače nalazile samo novajlije. Jako teško je izgraditi novu koncepciju igre za šest nedelja priprema. Za to je potrebno vreme i strpljenje. Ako se tome doda i činjenica da je se ekipa kompletirana sve vreme od početka priprema a da je tek poslednja dva dana priprema angažovano poslednje pojačanje, onda taj proces nove postavke igre nije moguće završiti uspešno za kratko vreme, što bi se reklo preko noći. Pored toga postavlja se i pitanje da li su angažovanja pojačanja dovoljno kvalitetna da nadomeste igrače koji su otišli ili da budu još bolja od njih. Sa sigurnošču se može reći da je rukovodstvo kluba učinilo sve što je bilo u njihovoj moći da na tržištu pronađe adekvatna pojačanja. Velikog izbora nije bilo a oni koji su bili slobodni a kvalitetni imali su finansijske zahteve koji su izlazili izvan finansijskog dometa kluba, tako da se angažovalo ono najbolje iz kruga slobodnih igrača sa količinom novca sa kojim se raspolagalo. Predsednik kluba je imao kontakte sa 17 potencijalnih pojačanja što samo govori koliko je proces angažovanja igrača bio težak.
Sve prehodno navedeno nije opravdanje za bledu partiju na premijeri ali je svakako debelo uticalo na igru lozničana. Navijači kao i svaki drugi zahtevaju pobedu od svoje ekipe i njih i ne zanimaju navedene objektivne okolnosti koje su uticale na gubitak bodova. Da nije bilo kardinalnih grešaka koje su gostima omogućile da ugrabe ceo plen, verovatno bi se utakmica završila bez golova i podelom bodova, po onom šta su obe ekipe pokazale na terenu. Tada sigurno ne bi bilo toliko besa, ljutinje i razočarenja.
Kako i kojim putem dalje ?
Kiksevi koji su se dogodili događaju se i igračima i golmanima mnogo većeg kvaliteta nego što je kvalitet igrača Loznice. Greške su sastavni deo igre i kao takve se moraju prihvatiti. Puleni Dragana Mićića su sigurno želeli da se predstave u najboljem svetlu. Jučerašnji dan ni malo nije bio njihov u svakom pogledu. Jedna izreka jasno ukazuje kako i kojim putem dalje i ona glasi “ ako moraš da klekneš ne moraš leći potrbuške“ već se podigni iako je bol neviđen. Samo oni koji posle pada uspeju da se podignu mogu jednog dana doći do svog cilja. Oni koji legnu potrbuške ostaće tu gde jesu. Zato momci smognite snage da se pored veoma bolnog poraza podignete i da zajedno sa svojim trenerom radite još više, još bolje i da svojim potencijalom pokažete da ste dostojni da nosite zeleno beli dres koji su sa ponosom nosili mnogi pre vas. Na svakom treningu i utakmici dajte sve od sebe, izgarajte do poslednjeg atoma snage. Svi oko vas će to umeti prepoznati i daće vam preko potrebnu podršku na putu koji je klub zacrtao. Samim tim što ste dobili priliku da obučete zeleno beli dres znači da klub veruje u vas. Potrebno je da i vi čvrsto i nepokolebljivo verujete u sebe same. U takvim okolnostima nijedan cilj nije nedostižan.
Danilo Golović – poruka:
Jedino ti znaš i osećas koliko rane bole. Svi mi oko tebe možemo samo pretpostavljati kako ti je i pružiti ti podršku i snagu da ih nekako zaceliš ali moraš da znaš da si ti taj koji to mora sam preboleti. Nije ti ni malo lako. Mlad si, 23 godine i nositi teret golmana ekipe koja ima najviše ambicije je jako teško a iz takve odgovornosti i neiskustva proizilaze i greške. Biće one sastavni deo tvoje sportske karijere a i životne. Svi mi grešimo. Jedino se razlikujemo po tome koliko smo kadri da posle pada ustanemo i krenemo dalje poput Hrista noseći preteški krst na leđima na putu do Golgote. Nastavi vredno da treniraš kako si to činio do sada. Ne povlači se u sebe nego pričaj sa najbližima jer ćeš u svakom od njih pronaći delić snage i podrške da prevaziđeš ovu situaciju. Mođda ti se sve ovo u aktuelnom trenutku čini negde daleko, nedostižnim. Moraš poći dalje bez obzira što sada ne vidiš svetlost u tunelu. Ali ono uvek postoji. Samo hrabro Ustani i Kreni Dalje. To jako malo svetlosti koje će se pokazati jednog trenutka ukazaće ti na puteve kojim treba da se krećeš u svojoj karijeri i životu. Imaj uvek na umu da se na najvažnijim raskrsnicama ne nalaze putokazi. Moraš biti Pravi da izabereš pravi put.
Pokaži nam Danilo da si ti taj Pravi.
Verujemo u Tebe.