Letimičan pogled na bodovni saldo klubova prvoligaškog karavana pokazuje da je FK Loznica u dosadašnja tri kola osvojila jedan bod i to protiv ekipe Slobode u proteklom, 3. kolu. Večito pitanje kad su pare ili bodovi u pitanju glasi : Malo ili dovoljno i da li je moglo više od osvojenog?
Obzirom na raspored igranja po kojem su lozničani od tri prvenstvena kola igrali dva na ( uslovno) svom terenu u Klupcima, oba protiv novajlija u Ligi, ekipa Jedinstva iz Uba i Slobode iz Užica, uz gostovanje Grafičaru u Beogradu, nema ko ne bi rekao da je osvojeno malo bodova i da je sigurno moglo i moralo više. Sa tom konstatacijom slažu se svi od uprave kluba, trenera i igrača, preko navijača i simpatizera kluba. Svi oni se pitaju : Kud plovi ovaj brod kojim smo krenuli ?
Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje moraju se izanalizirati sve činjenice kako one pre nego što se brod otisnuo na veoma težak put zvani Vrh tabele, tako i ono što je viđeno na terenu u prva tri kola prvenstva.
Često u životu ne biva onako kako je to mali Perica zamislio.
Da krenemo od početka…
Ogroman problem za zeleno bele predstavljao je odlazak većeg broja standardnih prvotimaca u letnjem prelaznom roku. Svi se pitaju zbog čega se to desilo. Odgovor je jednostavan. Radi se o činjenici da su im svima istekli Ugovori (većini jedno a jako malom broju dvogodišnji). Neke od njih, koji su se dobro pokazali u proteklom prvenstvu a i u ranijim prvenstvima, klub je hteo da zadrži a drugu polovinu nije jer su svojim igrama u toku protekle sezone, pokazali da ne odgovaraju ambicijama kluba što po (ne)kvalitetu što po odnosu prema svojim obavezama. Sa igračima sa kojima je klub želeo da produži saradnju nije pronađen zajednički jezik najviše zbog njihovih finansijskih uslova za dalju saradnju a na koje klub nije mogao da odgovori obzirom na ograničene finansije sa kojima raspolaže.
Krenulo se sa potragom za adekvatnim pojačanjima. I tu se rađa veliki problem od kojeg kasnije polazi sve ono što se zbivalo na terenu. Prvi deo problema, koji je prisutan svake godine a iz godine u godinu biva sve veći je nedostatak kvalitetnih igrača na fudbalskoj pijaci, tj mala ponuda koja je uslovila deo problema a to je da su cene igrača znatno skočile u odnosu na predhodnu sezonu. U takvim uslovima rukovodstvo kluba se našlo u nebranom grožđu kako angažovati pojačanja ( ne samo kvalitetno već i kvantitativno obzirom na već pomenuti veliki broj igrača koji su napustili klub ) uz finansijska sredstva sa kojima raspolaže. Početak priprema se približavao a ni na puškomet se nisu nazirala prava pojačanja. Razlog je već pomenut. U uslovima smanjenog tržišta slobodnih igrača, sve ono što vredi imalo je finansijske zahteve koje klub nije mogao da ispuni. Ne bi tu bio problem da su klubu bila potrebna 2-3 nova igrača na koje bi se raspodelio finansijski kolač sa kojim je klub raspolagao za angažovanje novih igrača. Jednostavno u startu klub je imao samo osmoricu igrača a poznato je svima da je za adekvatan rad i takmičenje potrebno 20-22 igrača. Klub je pregovarao sa preko dvadesetak igrača ali je sa većinom zapelo oko finansija ili to što nisu imali “ čiste papire“ a pojedinci prosto nisu hteli da dođu u Loznicu već su tražili klub u neposrednoj blizini mesta gde su živeli sa svojom porodicom.
Vreme naravno niko ne može da zaustavi. Pripreme počinju a na ternu tužna slika. Uz osmoricu „starosedelaca“ još dva starija od 20 godina (starosna granica za „bonus“ igrače) i 14 golobradih momaka koji su mogli samo da konkurišu za prvi tim kao „bonus“ igrači a ne i po svom kvalitetu. Vreme leti, kreće pomalo i nervoza. Tržište, ionako smanjeno i iz dana u dan sve manje, stavlja rukovodstvo kluba pred svršen cilj : Biraj po principu ko je manje lošiji od ostalih. Upravo takva situacija prourokovala je sve naknadne probleme a pre svega mršav bodovni saldo.
Kako tako do kraja zlatiborskih priprema ekipa se kompletirala do broja 22. Kakav kvalitet igrača je angažovan ? Sigurno se već na samom početku analize angažovanih igrača moglo reći da su Dobrijević, Mićić i Živanović igrači koji kvalitetom odgovaraju ambicijama kluba. Mnogo se polagalo u angažman Uroša Damjanovića. koji je na osnovu fudbalskog CV trebao biti dobro pojačanje u veznom redu. U nemogućnosti da se angažuje kvalitetan golman angažovan je na samom kraju zlatiborskih priprema Ivan Lučić kao drugi golman uz vodećeg Golovića. Preostali angažovani igrači dovedeni su ne zato što kvalitetom odgovaraju ambicijama kluba već prosto što nije bilo boljih na tržištu a klub je morao da ih angažuje da bi pre svega brojčano imao dovoljno igrača za trening i takmičenje uz pokušaj da se napornim radom sa njima nekolicina osposobi za adekvatan doprinos uspehu kluba u Prvenstvu.
U takvom sastavu ekipa je dovršila pripreme i odigrala nekoliko kontrolnih utakmica gde su svi angažovani igrači dobili priliku da iskažu svoj kvalitet, motivaciju, borbenost i ostalo. Činjenica je da je tim na pojedinim kontrolnim utakmicama davao nagoveštaj da od njega može biti nešto dobro. Međutim prijateljske utakmice su jedno a prvenstvene sasvim drugo pre svega u pogledu psihološkog imperativa za pobedom a i u dosta ostalih elemenata.
Prva tri prvenstvena kola pokazali su dosta toga.
Pre analize šta su igrači pokazali na terenu moraju se istaći dve bitne činjenice za bodovni saldo. Pre svega sudija utakmice protiv Slobode koji je podebelo oštetio Loznicu prvo poništivši gol iz nepostojećeg ofsajda a zatim nedosuđivanjem očiglednog penala zbog igranja rukom gostujućeg igrača u njegovom kaznenom prostoru. Dovoljno je pogledati dosuđene penale u prva tri kola zbog sličnih situacija da bi kako se kaže i ćorav uverio da je situacija u Klupcima bila još mnogo jasnija nego neki drugi dosuđeni penali. Uz ta dva eventualna boda lozničani bi imali četiri i ove priče sigurno ne bi bilo, barem u ovom momentu. Ako se predhodno navedenom doda i način na koji je Loznica doživela zaista tragičan i retko viđen poraz u prvom kolu od Jedinstva iz Uba u Klupcima, tragičnim i retko viđenim greškama golmana, sigurno bi i bodovni saldo bio veći za minimalno jedan bod.
Ovo su činjenice koje jesu bitne. Na kraju analize bi o nečemu drugom a što je najbitnije. A to je odgovor na pitanje da li ovakva ekipa Loznice (tj. igrači) ima potreban kvalitet koji bi realizovao ambicije kluba.
Odgovor je veoma jasan još na prvu loptu. NEMA.
Šta su pokazale tri odigrane utakmice?
Već u prvom kolu je isplivao problem koji se dugo tokom prelaznog roka, gurao pod tepih. U trci i frci za angažovanjem igrača, pitanje prvog golmana je bacano u stranu zaboravljajući činjenicu da je kvalitetan golman stub uspešne ekipe. Ovakav odnos prema angažovanju prvog golmana se debelo osvetio već u prvom kolu. U datoj situaciji mladi Golović je postao prisilno rešenje za prvog golmana a svi oni koji su temeljno pratili utakmice lozničana u proteklom prvenstvu mogli su da vide da Golović NE poseduje kvalitet dobrog i pouzdanog golmana. Golović se pokazao kao solidan linijski golman ali sa velikim problem kod istrčavanja na ubačene lopte u kazneni prostor. I tras odmah na prvoj utakmici. Dve neoprostivo kardinalne greške omogućile su gostima iz Uba da iz Klubaca odnesu sva tri boda. I ne samo to. Javio se novi problem jer je Golović ekspresno napustio Loznicu tako da je ekipa ostala samo sa jednim golmanom (drugi je klinac 2006 godišta). Pored Golovićevog odlaska, poraz na svom terenu na startu prvenstva psihološki je poljuljao ionako tanane redove lozničana, što će se jasno videti na utakmici trećeg kola protiv Slobode iz Užica.
Prve tri utakmice jasno su pokazale da je igra zeleno belih totalno nepovezana. Nije bilo nikakve konekcije između odbrane i napada. Na taj način Dobrijević ni mlađani Micić a i ostali napadači su bili totalno odsečeni u napadu tako da je Loznica u prva tri kola stvorila jako mali broj izglednih prilika za gol. Jasno je da ovakvoj ekipi nedostaju dva dobra vezna igrača i sigurno bi sa njima ekipa delovala sasvim drugačije. Puno se očekivalo od Uroša Damjanovića u tom pogledu. Međutim on je najveće razočarenje od svih angažovanih igrača kako po onome što je pružao na terenu tako i po odnosu prema zeleno belom dresu.
Što se tiče odbrane, predvođene Nikolićima, Nikolom i Milošom, te najboljim u prva tri kola, Stefanom Radmanovcem, ona je u prvom i trećem kolu bila na visini zadatka. Pet golova protiv Grafičara svakako nije dobra reklama za njih a utisak je da je kod nekih golova odbrana morala mnogo bolje da reaguje.
Šta i kako dalje ?
Prvo treba prihvatiti situaciju u kojoj se našao klub kao realnu. Bacanjem stvari pod tepih ne vodi ničemu.
Problem sa golmanom je delimično rešen angažovanjem Vukosavljevića iz šabačke Mačve. Kažemo privremeno jer će se tek pokazati kakav kvalitet poseduje. Na debiju protiv Slobode nije ni imao nekog posla da bi se doneo neki početni sud o njegovom kvalitetu. Sa druge strane je činjenica da je ono malo posla što je imao da ga je odradio dobro. Vreme će pokazati da li on i Lučić mogu izneti prvoligaški teret.
Klubu su pod hitno potrebna dva vezna igrača jer bez obzira kakvi su vam odbrana i napad ako nema ko da ih poveže i jedno i drugo su u problemu. Doduše mnogo više napad jer nema ko da uposli napadače, odigra poslednji gol pas već su napadači u situaciji da bauljaju terenom ne bi li došli do neke lopte i onda individualnim kvalitetom pokušali da postignu pogodak.
Predhodno navedeno je minimum šta treba uraditi jer u ovakom sastavu ne samo da neće biti borbe za vrh tabele nego je mnogo bliža borba za opstanak. Angažovanjem veznih igrača neće se trenutno rešiti problemi. Ne zaboravite da je potrebno vreme da se svaki novi igrač uklopi u ekipu. Tom treba dodati da se i sa postojećim igračima igra nije skockala do kraja jer su pojedine novaljlije pristupile klubu neposredno pred početak prvenstva. Pokušavao je Dragan Mićić da od postojećih igrača pronađe dobitnu kombinaciju, kombinujući različite postave igre. Za većinu igrača prva tri kola su pokazala na koje se od njih i koliko može računati. Ima i onih za koje je vidno da nisu ni približan kvalitet potreban klubu koji pretenduje na vrh tabele. Klub treba da vidi šta će sa njima jer sa jedne strane oni su tu više da brojčano omoguće adekvatan rad na treninzima pa se postavlja pitanje da li njih plaćati samo radi broja ili za to angažovati svoju decu iz omladinske škole.
Sve predhodno navedeno traži hitnu reakciju uprave i struke. Ima tu sigurno još nekih pojedinosti ali one nisu goreće. Treba se odmah uhvatiti u klinč sa nabrojanim bitnijim problemima (što rukovodstvo i struka već čine) da bi se uskoro videlo „Kud plovi ovaj brod kojim smo krenuli“.
Svi oni kojima je zeleno bela boja u srcu žarko žele da ekipa zaplovi pravim kursom. Naravno ima i onih dežurnih koji odmah, bez ikakvog razumevanja nastale situacije, na razne načine pokušavaju da destabilizuju klub. Međutim ako rukovodstvo, struka i igrači budu formirali brod adekvatan da odoli svim iskušenjima to će se predhodno pomenuti vratiti u svoje mišje rupe.
Kako rekoše “ Solunci“ ko voli Loznicu on je uz nju i u dobru i u zlu. Povratka nema.
Samo napred !