Profesionalac u sportu je osoba koja živi od sporta i svoj posao obavlja na najbolji mogući način.
Mladen Kocić , srpski Rikardinjo ili popularni Cipi jedan je od nekolicine reprezentativaca Srbije koji nastupaju za aktuelnog Šampiona Srbije i osvajača Kup-a, ekipu KMF Loznica Grad 2018. Iz aktuelnog sastava lozničana ,uz Marka Perića, Kocić je jedna od najzlatnijih vedeta srpskog futsala. Iako će 22. oktobra napuniti 34 godine, na terenu i dalje deluje kao da je u najboljim mlađim godinama. Trči, sprinta, uklizava i na svom ličnom primeru pokazuje mlađim saigračima šta znači biti profesionalac u pravom smislu te reći. Kada se uz to doda prefinjena tehnika, petoparački dribling i osećaj za gol, onda dobijate osobu koja u potpunosti može biti idol i uzor mlađima od sebe i ne samo to već i savršeni primer sportiste profesionalca.
Proteklog vikenda počelo je prvenstvo Prve futsal lige Srbije. Lozničani, su nakon uspešne švajcarske epizode Lige Šampiona, u prvom kolu, na svom bunjištu dočekali odličnu ekipu Beogardskog FON-a, prošlosezonskog rivala u finalu play off-a.
O utakmici, koju su loznički futsaleri rešili u svoju korist rezultatom 5:3. iz svog ugla govori Mladen Kocić :
“ Očekivao sam tvrdu i borbenu utakmicu. U ovu sezonu ekipa je ušla sa promenjenim sastavom. Došlo je pet novih igrača dok su ekipu napustila trojica. Nov sastav zahteva vreme da se novajlije uklope i da trener uspešno složi sve kockice jednog novog moćnog mozaika. Pored toga, još je u pitanju bilo prvo kolo koje svakoj ekipi donese neki psihološki pritisak, određenu dozu nervoze. Počeli smo rano sa pripremama i odigrali samo jednu kontrolnu utakmicu (futsal klub iz UAE,Zlatibor) obzirom da su ostale ekipe počele kasnije sa pripremama za novu sezonu. Uspešno smo prošli Preliminarnu rundu Lige Šampiona tako da nam je utakmica protiv beograđana došla u pravom trenutku da vidimo gde smo nakon Lige Šampiona i kojim putem da idemo dalje obzirom na nadolazeće nacionalno prvenstvo a i ne baš daleku Glavnu rundu Lige Šampiona (25/30. 10.2022.).
Beogradski FON sačinjavaju iskusni i kvalitetni futsaleri koji su dugo na futsal sceni i koji znaju kako se osvajaju bodovi i titule. Ove sezone pojačani sa nekolicinom igrača Konjarnika svakako su iziskivali znatnu dozu respekta i oprez da se ne okliznemo na startu Lige i to još na našem terenu. Kao i u utakmici trećeg kola Preliminarne runde Lige Šampiona protiv švajcarske Minerve loše smo ušli u utakmicu i na pauzu otišli sa minusom na svom kontu. Raduje me to što smo pokazali kada je teško i kada gubimo da imamo kvalitet da se vratimo u utakmicu i na kraju trijumfujemo što je sigurno odlika samo kvalitetnih ekipa“.
Vaš nastup je bio pod velikim znakom pitanja ?
“ Na prvom treningu posle Švajcarske doživeo sam povredu leđa koja me je onemogućila da treniram. Dan pre utakmice probao sam da malo treniram ali bol je bio i dalje prisutan u meri koja mi to nije dozvoljavala. U skladu sa tim bio je plan da ne igram derbi meč. Međutim kad sam sagledao situaciju u kojoj se klub našao pred veoma bitnu utakmicu, odsustvo Ramića i Milosavljevića, uvideo sam da bi bilo baš puno i ja da ne nastupim i da bi saigračima bilo baš teško da sami iznesu teret ovako važne utakmice. Stisnuo sam zube, ne baš prvi put u karijeri i uz pomoć lekova i inekcija izašao sam na teren da pokušam ekipi da pomognem bar malo. Zagrevao sam se posebno od saigrača i osetio sam da ću biti u stanju da odigram nekoliko minuta kada to bude bilo potrebno. Od tih nekoliko minuta ispalo je na kraju da sam odigrao veći deo utakmice ali je vredelo jer smo ostvarili vrlo bitnu pobedu na samom startu Lige protiv najozbiljnijeg rivala za šampionsku titulu“.
Nije li bilo pomalo ili baš rizično da sa takvom povredom igrate toliko zahtevnu utakmicu koju je teško odigrati i kada ste potpuno zdravi, što se videlo i na kraju utakmice kada se na licima većine igrača videla baš velika iscrpljenost ?
“ Realno jeste bio rizik. Ali ja sam takav. U meni proradi adrenalin. Ne želim da saigrače ostavim na cedilu a ujedno sam želeo da pokažem saigračima da ako ja mogu u ovim godinama i uz povredu da dam sve od sebe da tako moraju i oni isto postupiti“ – završava razgovor Mladen Kocić.
Šta reći posle svega rečenog i urađenog osim da je malo takvih ne samo profesionalaca nego i ljudskih karaktera koji su spremni zarad onoga što pre svega vole a i od čega žive zajedno sa članovima svoje porodice, da ne u malom broju slučajeva dovedu u pitanje i svoje zdravlje.
Mladen Kocić, profesionalni futsaler.
Cipi, Hvala Ti !