….
Ekipa Metaloplastike sa novim šefom struke, Vladanom Matićem, koji se nakon višegodišnje uspešne inostrane karijere vratio u rodni grad, ostavila je utisak ekipe koja ima štofa i koja uz naporan rad može biti jedna od ekipa koje će u nastupajućoj sezoni konkurisati za najviši plasman. Igrali su, u napadu, jedan za gledaoce dopadljiv rukomet koji još uvek nije dovoljno racionalan za neki veći rezultat dok u odbrani nisu bili ni blizu čvrstine koju je pokazao protivnik. Igrači moraju shvatiti da se utakmica dobija odbranom. Prednost šapčana je bila što su tokom letnjeg prelaznog roka zamenili u svom sastavu samo dva igrača pa samim tim potrebno je i manje vremena da se slože kockice mozaika. Svakako im u prilog ide i to što su jedan od mlađih sastava u srpskom rukometu predvođen, pored iskusnih Brajkovića i golmana Arsića, i MVP igračem Super kup-a Matejom Dodićem. Kao što je trener šapčana sam istakao ekipa sa njim radi tek pet nedelja pa tu ima još mnogo prostora za napredak i uklapanje u koncepciju koju on postavlja. Igrači Metaloplastike pokazali su veliki moral i poveliku dozu upornosti jer i pored gotovo konstantnog vođstva novosađana, nisu ni jednog trenutka klonuli već su uporno iz minuta u minut duvali u vrat igračima Vojvodine, čekajući strpljivo svojih pet minuta koje su na kraju i dočekali i u triler završnici po prvi put u istoriji kluba osvojili Super kup mada ne bi bilo nezasluženo da su i novosađani na kraju trijumfovali.
Draž utakmici davala je rezultatska klackalica tokom drugog poluvremenakoja je razbudila lozničku publiku koja je, pogotovo u poslednjih 15 minuta zdušno bodrila komšije iz Šapca. I pored čvrstih duela i podosta isključenja utakmica je protekla u fer i sportskom ponašanju igrača i trenera obeju ekipa koji su se po završetku pozdravili kao pravi sportski rivali i prijatelji. Bilo bi veoma lepo da su se manje grupe navijača obeju ekipa, koje su činile osobe jako bliske klubu) ugledale na igrače i trenere obeju ekipa.
Reč dve tri i o lozničkoj publici. Napunila je Lagator u, za rukomet, neuobičajeno velikom broju. Sve vreme utakmice pokazala je da poznaje rukomet i da rukometni sport ima duboke korene u njihovom gradu. Jako lepo bi bilo da u tom broju bodre svoje sugrađane i na prvenstvenim utakmicama i na taj način daju svoj doprinos pobedama svojih miljenika.
Organizator Super kup-a Srbije je bio RSS dok je tehnička organizacija poverena MRK Loznica. Generalno iz Lagatora je u etar otišla lepa slika. Međutim u samoj organizaciji je bilo propusta koji se nisu smeli desiti pre svega mislimo na činjenicu da su igrači sve vreme utakmice svojim patikama brisali vlažni parket (usled velike vlažnosti u hali bez ventilacije, osim prirodne promaje). Istina bile su dve jako mlade devojčice prisutne kao brisači parketa, ali deca nisu bila iskusna niti su imali neophodna sredstva da obave svoj zadatak. Zar je bilo teško bilo obezbediti nekoliko jeftinih peškira koji bi završili posao a ne ovako da su igrači bili stalno izloženi eventualnom povređivanju usled velike vlage u hali, koja nije od juče, već je u hali prisutna svakoga dana unazad mesecima a i godinama. Organizaciona slabost bila je i što se nije znalo ko je za šta zadužen i za šta odgovara. Ne može se desiti da zapisničar pred sam početak utakmice napušta zapisnički sto i prinudno pokušava da ozvučenje dovede u ispravno stanje. Postavlja se pitanje ko je bio zadužen da sat ili dva pre početka utakmice testira ozvučenje. Naravno ako i to pokušate da saznate kao i još neke stvari nećete saznati ko je odgovoran. Tipično prebacivanje krivice Na Peru ovaj na Žiku i tako redom dovede do ne baš prijatnih scena potpuno bespotrebno. Zvanični spiker, novinar Lozničkih novosti, kao odgovorna osoba, koji je svoju odgovornost dokazao mnogo puta na različitim sportskim manifestacijama, pojavio se na parketu tidesetak minuta ranije kako bi se pripremio da kvalitetno obavi svoj posao. Međutim prilično dugo nije znao ni gde će sedeti niti mu je bio dostavljen zapisnik i tzv“ košuljica“ sa protokolom. Sve to je dobio neposredno pred početak utakmice i samo zahvaljujući svom znanju i iskustvu obavio je svoj posao odlično kao i uvek što to uradi. I pored upozorenja Milana Nedeljkovića ( ne znamo u kom svojstvu je to radio) svima da pored terena ne sme biti NIKO, pa ni On, skoro sve vreme utakmice su se ispred izlaznih vrata hale nalazile neke osobe a među njima i On što je stvaralo em ružnu sliku em je pokazivalo da „neka“ pravila važe za jedne a ne važe za druge pojedince jer su oni verovatno neka “ uzvišenija bića“ u odnosu na obične smrtnike. Završna ceremonija dodele nagrada i priznanja je nešto što u vezi nekog događaja najpre i najtrajnije ostaje u sećanju svim akterima i gledaocima bilo u hali bilo ispred TV. Slika kada pobednici podižu pehar sa visoko uzdignutim rukama je ta koja ostaje upamćenja. Zar je bilo teško ili skupo, obezbediti prigodna pirotehnička sredstva (dozvoljena u hali) koja bi, uz adekvatnu muziku, ovaj najsvečaniji trenutak učinila još velelepnijim. Ovako taj najsvečaniji čin delovao je nekako prazno i da je određen radi reda. . Bilo je još toga ali bi se raspisali kako se to kaže do sutra ujutru.
Sve ovo predhodno napisano nema svrhu da blati organizaciju ove manifestacije u koju je uloženo mnogo truda već da tehničkom organizatoru, koji očito nema dovoljno sličnih iskustava, ukaže na propuste koji se u startu čine bezznačajnim ali su veoma bitni, kako za još bolje funkcionisanje celokupnog sistema organizacije ove manifestacije tako i za stvaranje jednog mnogo lepšeg emotivno umetničkog utiska ovakve manifestacije i pomogne da veliki trud koji su organizatori uložili bude materijalizovan adekvatno.