Svi koji su se sinoć uputili ka UFK Lagator sa namerom da posmatraju meč dva gradska rukometna rivala sigurno nisu zažalili. U prelepom i toplom ambijentu koji je stvorilo oko 500 gledalaca viđena je jedna dinamična, borbena i do 45. minuta rezultatski neizvesna utakmica. U poslednjih 5 minuta znatno spremnije igračice Loznice Grad, pre svega iz kontranapada, ostvarile su ubedljiv trijumf od 35:26 i tako upisale na svoj konto prve ovosezonske bodove. Takmičarski gledano ovo je poslednjih nekoliko godina, prvi put da su igračice ORK Loznice uspele da toliko dugo ne samo pruže dostojan otpor rivalu već su u pojedinim utakmicama odolevale najviše prvih 15-20 minuta nakon kojih je usledio pad i ubedljiv trijumf starijeg gradskog kluba. Velika je stvar za rukomet u gradu sporta što se ORK Loznica polako ali sigurno vraća, predvođena novim ambicioznim rukovodstvom, tamo gde je nekada i pripadala, tik ispod a ponekad i iznad gradskog rivala.
Želimo da istaknemo nekoliko upečatljih stvari sa sinoćne utakmice a koje nemaju veze sa rezultatskim uspehom obeju ekipa. Pre svega već pomenutu divnu atmosferu koju je stvorili oko 500 gledalaca što se vrlo retko dešava na prvenstvenim utakmicama ženskog i muškog rukometa. Navijači svake od ekipa zdušno su bodrili svoje ljubimice i to na veoma fer i sportski način bez ijedne ružne reči za protivnički tabor što ranije i nije bio slačaj kada je na tribinama dolazilo i do ekscesnih situacija.
Na terenu bilo je milina gledati igračice obe ekipe koje su na terenu sportski rivali a van terena u svakodnevnom životu istinski prijatelji. Nije bilo ni jednog oštrijeg duela a za svaki malo jači od uobičajenog sledilo je iz srca „izvini“. Lepo sportski obučene, svojim ponašanjem i izgledom plenile su sve prisutne u dvorani. Posle velike borbe i rezultatskih preokreta sledili su prijateljski pozdravi i zagrljaji na terenu.
I nakon ove utakmice kao i nekoliko godina unazad svaki istinski ljubitelj rukometa u Loznici postavlja isto pitanje “ Zar su potrebna dva kluba u istom gradu u istom rangu takmičenja i zašto se nije obavila fuzija (spajanje) dva kluba u jedan sa ciljem da ekipa bude konkurentija za plasman u viši rang takmičenja a svakako da bi zajednički treninzi i putovanja još više učvršćivali već ionako jaka prijateljstva igračica obe ekipe.. Zašto… ?
Piscu ovi redova odavno je poznata ova situacija kada je sa svoje pozicije Direktora Prve lige Centar u kojem su se takmičile obe ekipe, pokušao, uz pomoć tadašnjeg sekretara za sport Grada, da se ostvari spajanje obe ekipe u jednu. Dogovor je išao dobro sve dok se nije postavilo pitanje „Ko će biti trener prvog tima“ kao da je to bila važnija stvar od spajanja dva kluba u jedan. Zbog sujete onih koji su pretendovali na ovu poziciju svaki put je na tom mestu dolazilo do kraja beuzspešnih dogovora.
Poslednje 2-3 godine oseća se da je atmosfera manje zategnutija od predhodnih godina tako da je u avgustu mesecu ove godine održan sastanak oba kluba sa temom prisajedinjenja pri čemu bi se, na predlog mlađeg ligaša, formirale dve ekipe. ŽRK Loznica Grad koji bi okupio sve seniorske igračice (i najbolje juniorke)i koji bi se takmičio ove sezone u Prvoj ligi Zapad i u takvom sastavu sigurno bi se plasirao u Super B rukometnu ligu kojoj nijedna od dva gradska ligaša sve ove poslednje godine nije mogla da primiriše. ORK Loznica bi radila sa mlađim kategorijama i na neki način bila razvojni klub starijem gradskom ligašu. Da bi se izbeglo ranije seme razdora predloženo je da ŽRK Loznicu Grad kao prvi trener predvodi sadašnji trener Loznice Grad a da sadašnji trener ORK Loznice bude njegov pomoćnik. Dragana Mitrović koja je u Loznici Grad treniraLa mLađe kategorije taj posao bi nastavila da radi u ORK Loznici. Sastanak je proticao u dobroj atmosferi a prekinut je nakon uzajamnih i obostranih optužbi trenera obeju ekipa kao da su pitanja njihovog razdora najbitnija stvar, daleko bitnija od celokupne sudbine ženskog rukometa. Rečeno je da će se održati novi sastanak od kojeg mesec dana nema ništa (i verovatno neće ga ni biti)
Sa pravom svi ljubitelji rukometa postavljaju mnoga pitanja među kojima je ono najvažnije : Da li interesi bilo kojeg pojedinca mogu biti iznad interesa ženskog rukometa u gradu sporta Loznici. Pa ko ima pravo da igračicama obe ekipe, koje su sve zdušno za spajanje, oduzme pravo da treniraju i igraju zajedno. Ko ima pravo da sprečava njihov ulazak u viši rang koji bi za zajednički sastav bio mačiji kašalj a ovako razjedinjene trule u blatu najnižeg stepena takmičenja več godinama.
Pitanja i pitanja napretek a odgovora nigde. Portal loznicasport.rs pokušaće da dođe do odgovora od oba rukovodstva od kojih će tražiti da upoznaju javnost, svako sa svoje strane, o tome ko to i na koji način sprečava spajanje dva gradska kluba i u čemu je srž problema ako on i postoji.. Ne postoji ni jedan interes koji je iznad spajanja dva kluba ma koji bi to bio ili za ma koju ličnost bi bio vezan. Oba rukovodstva mora da se opamete i nađu kako tako zajednički jezik a sve u cilju progresa ženskog rukometa koji svih ovih godina truli u blatu iz kojeg ne može da se iščupa. Odgovri se očekuju i od Grada, tj lica koja su zadužena za sport. Ne može se ni Grad ponašati maltene neaktivno u rešenju ovog problema. Oba klupa se finansiraju iz budžeta Grada Loznice pa prema tome, ukoliko dva kluba ne mogu da se dogovore, Grad je taj koji mora da seče. Kad preseče stvoriće se duboka rana ali koja će kad se dobro zašije brzo zarasti za razliku od ove sadašnje rane, koja je otvorena, velike površine i koja zbog stalnog izlaganja navedenim problemima ne uspeva nikako da zaraste.
U ime gradskog rukometa, onih fenomenalno vaspitanih devojaka obe ekipe i njihovih mama, tata, braće i sestara, drugova i drugarica i ostalih koji ih zdušno bodre na utakmicama, APEL rukovodstvima oba kluba da zasednu što pre i reše ovaj problem. Ukoliko nisus sposbni neka odu i prepuste mesto onima koji su kadri da to urade. Ovo je problem koji godinama kao metastaza izuzetno agresivnog karcinoma mic po mic otkida deo po deo ženskog rukometa sa tendencijom da ga uskoro celog pojede. Zauvek.