Kiša koja je sat vremena pre početka utakmice 2. kola Super B rukometne lige, Loznica – Metalac (Kraljevo), počela da pada u Loznici i okolini kao da je na neki način nagovestila izuzetno loš krajnji ishod utakmice. Sam rezultat utakmice, 22:33 (11:19) dovoljno govori sam po sebi. Večeras je na terenu postojao samo jedan tim koji je, od svog prvog pogotka koji je Mitrović postigao u prvom minutu pa sve do poslednjeg koji je Gamber postigao u 59. minutu, sve vreme utakmice bio u prednosti do maksimalnih 12 golova u 50. minutu (18:30). Gosti su znali šta hoće, bili jako konkretni, fizički mnogo spremniji od lozničana i ono što je jako potrebno za uspeh, izuzetno disciplinovani ispunjavajući sve ono što su se sa trenerom dogovorili u svlačionici. Već u 20, minutu prvog dela meča kada su gosti dostigli prednost od 12:7, videlo se da će gosti otići kući pevajući i sa tri nova boda na svom kontu. Jednostavno puleni trenera Aleksandra Radosavljevića pretrčali su pulene trenera Milana Nedeljkovića, koji su u pojedinim trenutcima samo pogledom mogli da isprate brze gostujuće igrače. Nerešiva enigma u prvom poluvremenu za domaće bilo je desno krilo gostiju, Biševac Andrej koji je postigao deset golova, što sa krilne pozicije što iz brzog polaska sa centra. Tehnički iztančanog šuta levom rukom zadavao je ogromne muke domaćem golmanu a izuzetnom brzinom i spretnošću prilikom polaska sa centra kao šilo se probijao pored lozničkih rukometaša i nemilosrdno punio mrežu Loznice. Na kraju se zaustavio na 13 golova i samo nelogičnom odlukom onih koji proglašavaju igrača utakmice on nije poneo taj epitet. Treba pomenuti i oba golmana kod Metalca, koji su podelili minutažu po jedno poluvreme, koji su svojim izvrsnim odbranama znatno doprineli uspehu svoje ekipe. Jedan od njih dvojice, mladi kapiten Metalca (rođen 2003) Komatović Vladan proglašen je igračom utakmice.
O ekipi Loznice teško je pronaći bilo šta dobro što bi trebalo istaći. U utakmicu su ušli više bezvoljno nego motivisano. U prvom poluvremenu imali su sijaset promašaja što sa linije 6m, što iz sedmeraca i zicer prilika. Fizički nedovoljno spremni nisu mogli da pariraju gostima u osnovnom elementu fizičke pripreme, trčanju. Opet su dozvolili da prvi deo meča gube sa velikom razlikom kao u prve dve utakmice (ovoga puta još i sa većim brojem golova). Za razliku od prve dve utakmice (Goć Merkur i Bela Palanka), kada su u drugom poluvremenu izuzetnom borbenošču uspevali da skoro neutrališu prednost rivala iz prvog dela meča, danas su bili samo nemi posmatrači utakmice jedva čekajući da se utakmica završi. Da sve bude još crnje, kapiten lozničana Filip Lekić se tokom drugog poluvremena povredio i na rukama saigrača napustio teren i odvežen je u lozničku bolnicu.
Jedini aplauz večeras ne baš brojne publike dobio je mlađani Vuk Simić kada je u finišu utakmice postigao gol iz sedmerca i koji je svojom petominutnom rolom pokazao svima kako se treba boriti za zeleno beli dres.