Napomena : Zbog dužine tekst će biti objavljen u dva dela.
U prva tri kola Super B rukometne lige Srbije, loznički rukometaši su zabeležili tri ubedljiva poraza, od kojih su dva na svom terenu u Lagatoru, Goč Merkur i Metalac a treći u Beloj Palanci protiv istoimene ekipe. Ni najveći pesimisti nisu očekivali ovako katastrofalan start rukometaša koji su u protekloj sezoni bez ijednog poraza protutnjali Prvom rukometnom ligi Zapad i na taj način ostvarili plasman u Super B rukometnu ligu.
Svi se pitaju šta se to dešava sa rukometašima koji su tek koji mesec ranije izuzetno borbeno i motivisano ulazili u svaki duel. U najtežim trenutcima poput prve finalne utakmice u play off-u, prrotiv Radničkog u Ćupriji, snagom zajedništva i maltene ginući jedan za drugog na terenu, uspevali su da se vrate u igru i stignu prednost domaće ekipe i pored minusa od sedam golova. I ne samo da je sustignu već i da celokupnu utakmicu okrenu u svoju korist i na kraju zabeleže pobedu koja im je širom otvorila put ka Super B ligi. Naročito je bio impresivan sam finiš utakmice, kada su se žestoko lomila koplja na parketu, kada su lozničani ostvarili impresivnu seriju od 5:0 i na kraju zasluženo trijumfovali.
Ono što je bilo očito, pogotovo na trećoj utakmici ove sezone protiv Metalca, je da te borbenosti, motivisanosti, dobre hemije i zajedništva nije uopštile bilo. To se naročito opažalo u trenutcima kada je protivnik iz minuta u minut sticao sve veću prednost a loznički rukometaši su to samo nemo posmatrali ne pokazujući ni trunku volje da nešto učine da pokušaju da zaustave veliki pad u svojoj igri, U drugom poluvremenu, nakon osam golova minusa iz prvog dela meča (11:19), stekao se utisak na tribinama da je većina igrača jedva čekala kraj utakmice.
Upravo te borbenosti i spremnosti da jedni za druge „ginu“ na terenu i da na taj način nadomeste neke druge slabosti, ove sezone gotovo da nema. Ta borbenost i požrtvovanje, dobra hemija između igrača bila je prisutna samo u drugom poluvremenu utakmice prvog kola u Lagatoru protiv odličnog Goč Merkura i to u delovima igre kada su lozničani pokušavali da stignu veliku prednost gostiju i samo malo više koncentracije ali i snage je bilo potrebno da umesto poraza na startu Lige zabeleže pobedu. Treba istaći da su na toj utakmici lozničani igrali u sastavu koji je prošle godine postigao istorijski uspeh (nedostajao Bosić), dakle bez ijednog pojačanja (A.Dragutinović se povredio već na samom startu meča) iz letnjeg prelaznog roka.
U drugoj utakmici u Beloj Palanci gotovo identična situacija iz prvog kola. Visoka prednost domaćina od 17:11 na poluvremenu i pokušaj lozničana da stignu tu prednost. Međutim, iako su uspeli da pred kraj utakmice smanje prednost rivala na minus tri gola, osećalo se da borbenosti i međusobnog pomaganja nije bilo u meri kao u prvih dvadesetak minuta drugog dela meča protiv Goč Merkura. Na ovoj utakmici lozničani su nastupili bez Lekića i Dragutinovića ali po prvi put sa trojicom igrača iz omladinske škole Partizana koji će u ovoj sezoni nastupati za Loznicu (ali bez zajedničkih treninga, dakle samo su sa ekipom na utakmicama).
Treća utakmica protiv Metalca iz Kraljeva predstavljala je pravu katastrofu u svim elementima igre. Sredinom prvog poluvremena serija promašaja (sedmerci, ziceri) koju ne bi zabeležili ni igrači iz nižeg ranga takmičenja. I umesto da velikom borbom i zajedništvom nadomeste lošu efikasnost, na terenu su delovali kao ispumpani baloni nemo posmatrajući gostujuće igrače koji su prosto tutnjali pored njih. Nakom 19:11 za goste, očekivalo se da u drugom delu daju sve od sebe da pokušaju da stignu veliku prednost gostiju ali od toga ništa se nije desilo. Na terenu su delovali kao raštimovani orkestar čiji su muzičari jedva čekali kraj koncerta. Na ovoj utakmici ekipa je nastupila u najjačem sastavu (nedostajao jedino crno beli Baćanović) sa pojačanjima u vidu Dragutinovića i crno belih, Pavla Cvijetića i Alekse Gudurića.
Kada se sve tri ove utakmice stave na tacnu i analiziraju neke stvari bodu odmah u oči.