Kada se sve tri ove utakmice stave na tacnu i analiziraju neke stvari bodu odmah u oči.
Pre svega izuzetno slaba borbenost, motivacija i zajedništvo koji su iz utakmice u utakmicu padali na sve niži nivo. Ni traga od one dobre hemije i zajedništva koju su momci imali protekle sezone, kada su za ekipu nastupali samo igrači iz Loznice. Da li je ovome uzrok činjenica da je sa dolaskom novih igrača u klub došlo do sasvim drugačije preraspodele minutaže u igri, startnih postava sa pojačanjima koji ne treniraju sa ekipom (A.Dragutinović samo petkom, igrači iz Partizana samo dolaze na utakmice) a ne sa domaćim igračima koji u toku nedelje treniraju i sličnih stvari koje su očigledno ne samo poremetile već skoro uništile zajedništvo i dobru hemiju ekipe, što je krasilo pulene trenera Milana Nedeljkovića u protekloj sezoni. Očigledno je da je sve to dovelo do nezadovoljstva pojedinih igrača, pre svega onih najbitnijih, i o svemu tome moraju oči u oči svi igrači i trener da se pogledaju i bez ikakvog pardona pokušaju da reše sve navedene probleme jer u protivnom im se jako loše piše pogotovo uzimajući u obzir činjenicu da iz Lige ispada najmanje tri ekipe a moguće i svih šest, što bi lozničani svakako želeli da izbegnu.
Uz sve ovo ne treba staviti pod tepih činjenicu da su igrači Loznice nedovoljno fizički spremni da pariraju ostalim ekipama jer je drastična razlika između prošlo i ovosezonskog prvenstva u mnogim elementima a naročito u pogledu fizičke spreme,, što se naročito videlo u utakmici protiv Metalca kada su lozničane gosti prosto pretrčali na terenu. Slaba fizička priprema dovodi do još nekih posledica što je bilo uočljivo na utakmicama Loznice. Evidentna je bila jako loša realizacija jer očigledno ekipa nije dosegla ni minimalni nivo šuterske forme koja se postiže na treninzima a ne na utakmicama na kojima upravo kao posledica slabog rada na tom elementu pripreme na treninzima dolazi do jako loše realizacije. Slaba fizička priprema vas jednostavno sprečava da protiv dobro spremnih ekipa bilo šta uradite. Možda imate želju ali ne možete fizički da realizujete (“ srce hoće al d… klokoće). Najveća posledica slabe fizičke pripreme ogleda se u padu psihološkog statusa igrača jer kad nema fizike nema ni psihe. A kad psiha padne tu nema ni borbenosti, motivacije, zajedništva i sličnog.
Očigledno je da su svi u klubu, u mnogim elementima, ostali na nivou Prve regionalne lige Zapad ne shvatajući da je Super B liga mnogo mnogo zahtevnija u svakom pogledu. Pitanje je i mentalnog sklopa igrača i njihove mentalne sposobnosti da se uzdignu iznad psihologije Prve rukometne lige Zapad koja je siromašna po mnogo čemu u odnosu na Super B ligu. Nadalje lozničani moraju shvatiti da ovaj rang zahteva mnogo više treniranja nego u nižem rangu jer ako sebe pogledaju u ogledalu moraće priznati bar sami sebi da je njihovo prisustvo na treninzima baš nedovoljno. Zašto je to tako to opet moraju rešiti sa trenerom i rukovodstvom kluba. Jer dokle god budu slabo trenirali biće topovska hrana za većinu ekipa u Ligi jer je fizička sprema osnovni regulator sportske forme.
Momci shvatite da i pored tri startna poraza situacija, što se tiče opstanka u Ligi, nije izgubljena. Dosta ekipa u Ligi gubiće od Goč Merkura i Metalca na svome terenu tako da vaši porazi od te dve ekipe ne moraju biti presudni za opstanak u Ligi. Prvenstvo je tek počelo. Biće još prilika da nadoknadite propušteno u prva tri kola. Prva prilika je već za nekoliko dana protiv ekipe Mokre Gore u Novom Pazaru koja je takođe pretrpela sva tri poraza na startu Lige.
Ali da bi prevazišli onu ni malo naivnu lošu situaciju, morate pogledati istinu u oči. Kako sami tako i svi zajedno. Sedite, razgovarajte međusobno i još bitnije sa trenerom. Ako imate ličnih nezadovoljstava rešite ih dijalogom a ne da čutite a da se vaše lično nezadovoljstvo ispoljava na utakmicama bezvoljnom, neodgovornom i neborbenom igrom. Svi problemi se mogu rešiti ali samo dijalogom. Nijedan rat nije završen dok zaraćene strane nisu sele za sto i pregovarale. Morate više trenirati jer bez toga neće ni biti boljitka. Kako ćete uklopiti sve vaše obaveze i treniranje to morate rešiti sami i sa trenerom. Jer veoma žalosno bi bilo da ispadnete iz Lige a imate potencijal da budete u samom vrhu. Ali razjedinjeni, kako međusobno tako i u relacijama sa trenerom, nećete daleko stići osim povratka u niži rang takmičenja što bi predstavljalo pravu katastrofu kako za klub tako i za svakog od vas pojedinačno.
Trenutak istine je došao. Ne smete ga propustiti. U suprotnom bacićete u vodu sve ono što ste uložili da dođete do ovog nivoa i ukaljaćete ne samo svoj obraz nego nego i obraz rukometnog kluba kao i obraz grada sporta Loznice.
Jako ! Časno ! Loznica „