Jednoga dana Mali Cile je porastao i postao Veliki Nenad a rukomet koji mu teče u venama, doveo ga je ove sezone u Loznicu gde će u nedelju u 19:30 časova zajedno sa svojim saigračima istrčati na parket Lagatora u nameri da postignu treću uzastopnu pobedu u Super B rukometnoj ligi Srbije.
Prva tri kola…bodovni post…
“ Uf. I sad mi je teško kad se setim šta se desilo u prva tri kola, pogotovo na utakmci protiv Metalca koju još uvek nisam zaboravio i jedva čekam meč u drugom delu protiv njih u Kraljevu da im vratimo milo za drago. Sve tri utakmice na startu smo odigrali loše a najlošiji smo bili baš protiv Metalca. Protiv Goča u Loznici i u Beloj Palanci smo u drugom poluvremenu pokušavali da sustignemo veliku prednost rivala na poluvremenu, dok smo protiv Metalca delovali kao da želimo da se utakmica što pre završi da se ne mučimo više“
Lepo konstatovani simptomi… Sledi dijagnoza…
“ Mislim da je glavni razlog bio što smo mi u prva tri kola još uvek bili u Regionalnoj ligi gde smo se samo prošetali do plasmana u Super B ligu. Mislili smo da će i u ovoj Ligi biti po sistemu kako ćemo – lako ćemo. Uz ovaj glavni razlog svakako je bila i neuigranost obzirom na promene u igračkom kadru, dolaskom novih igrača. Trebalo je sve uklopiti u jedan sistem a za to uvek treba vremena. Nije za zanemarivanje ni činjenica da smo u prva tri kola dva puta igrali sa najboljim ekipama u Ligi. Sve to kad se složilo zajedno dovelo je do ozbiljnih dečijih bolesti“.
Nakon uspešne dijagnoze sledi adekvatna terapija..
“ Nije bilo lako dići se iz blata u koje smo zapali. Dva šamara, od Goča i Metalca, bila su tako jaka da, pored toga što su nas uzdrmali i doveli da ličimo na grogi boksera nakon dva direkta, su nas na kraju ipak osvestila i naterala da se okrenemo i vidimo gde smo i šta smo. Promenili smo odnos prema treningu. Radili smo znatno više i napornije. Promenili smo i pristup prema utakmici i nismo više dozvoljavali da protivnik već na poluvremenu ima veliku prednost koju je teško stizati. Pored toga uspeli smo da se donekle uigramo. U naredne dve utakmice ginuli smo na terenu, bodrili jedan drugog. Da smo se vratili na pravi put pokazala je utakmica protiv Mokre Gore u Novom Pazaru a potvrda svega toga bila je pobeda protiv Priboja u Lagatoru“.
Bolest je zalečena.. kako je izlečiti ?
“ Nema tu mnogo pameti. Recept za izlečenje je jasan. Na treningu rad, rad i samo rad. Na utakmici od prve sekunde krenuti u boj i davati svako svoj maksimum. Ne treba se radovati greškama saigrača već ga u tim trenutcima treba bodriti po principu svi za jednog jedan za sve. Kada povedeš ne ponesi se time već tu prednost uvećaj radi mirnog finiša. Kad gubiš stegni još više, još jače, još bolje. I ako ovako budemo radili bolest će se trajno izlečiti“.
Prva bitka na redu je protiv Železničara 1949 iz Niša.
“ Želja je ekipa sastavljena od mlađih momaka koji su borbeni i sa puno trčanja. Biće zanimljiva utakmica gde bi trebalo da presudi pre svega naš bolji kvalitet kao i mnogo veće iskustvo koje imamo u odnosu na njih. Pozivam naše navijače a pogotovo naše navijačice da u nedelju dođu u što većem broju u Lagator da nas podrže i da na kraju utakmice zajedno proslavimo novu pobedu“.