U 13. kolu Super B rukometne lige Srbije, Loznica je u Lagatoru pred jedva nekih 200 gledalaca, koji su po veoma lošem vremenu ipak došli da Bobre svoje miljenike, savladala ekipu Bele Palanke rezultatom 25:20 (10:7). Dva boda su jedino što su lozničani dobro uradili danas. Protiv jedne jako skromne ekipe, u fizičkom i tehnički taktičnom pogledu, pružili su katastrofalno lošu igru za koju treba zaista da stave prst na čelo. Ukoliko ovako budu igrali u nastavku Prvenstva, ne samo da će im play off biti misaona imenica već će biti veliki uspeh ako opstanu u Ligi obzirom da na kraju prvenstva Ligu napušta veliki broj klubova (3-6). Ako se utakmica posmatra kroz prizmu poznate izreke “ da velike ekipe pobeđuju i kad igraju loše“ i da se „Liga igra za bodove a ne za lepotu“ onda se ekipa Loznice može smatrati takvom. Ali to je samo jedna čista iluzija nad kojom se moraju u klubu svi zamisliti, izvući pouke za naredne utakmice jer nijedna ekipa se neće na terenu predati samo zbog toga što je na drugoj strani ekipa Loznice. Ukoliko je neuigranost lozničana očekivana jer su se tek pred ovu utakmicu kompletirali pa nije bilo vremena da se uigraju “ domaći“ i “ vikendaši“, to za ovakvu nemotivisanu, neborbenu, dekadentnu igru zaslužuju ne male kritike. Pogotovo ako se uzme u obzir da su gosti čisti amateri a da su rukometaši Loznice dobro (pre)plaćeni za ovaj rang takmičenja.
Prvo poluvreme antipropaganda rukometa. Igra spora, bez trunke žara tako da su mnogi promrzli gledaoci verovatno zažalili što su večeras svoje vreme posvetili rukometašima jer im oni za to nisu uzvratili ni najmanjom merom. Gosti su u beskrajno jalovim napadima umrtvili igru maksimalno. To kao da je prijalo lozničanima koji su se utopili u sivilo koje je vladalo na terenu. Istina Loznica je u 21. minutu imala prednost od 10:4 ali su za nju bili zaslužni pre svega odlični golman Marjanović i tri kontre domaćina koje su usledile nakon grešaka gostiju u napadu. Gosti uspevaju da do kraja prvog dela meča (21-30. minut) iskoriste indolentnu igru lozničana i da serijom od 3:0, na odmor odu sa samo tri gola minusa (7:10).
Kad su svi očekivali da će u drugom delu meča izabranici trenera Nedeljkovića promeniti pristup igri i goste u Belu Palanku poslati sa punom mrežom golova, lozničani su odigrali još gore nego u prvom delu meča. Istina utakmica je dobila malo na živosti i neizvesnosti samo zahvaljujući gostima koji su u pauzi izgleda shvatili da mogu večeras, pored ovako slabe, neborbene i nemotivisane Loznice, doći i do nekog boda. Odbrana Loznice se totalno raspala u nastavku meča što su gosti umešno koristili i veoma lako dolazili do golova. Ni Marjanović u nastavku nije bio na nivou iz prvog dela meča, tako da su gosti uspeli da u 49. minutu, golom Pavlovića, dođu do samo gol minusa (18:19). Ni to što su gosti opasno pripretili nije razdrmalo uspavane domaže igrače. U 56. minutu pri rezultatu 22:20 za Loznicu gosti ne koriste čistu kontru i tu je za njih utakmica bila završena. Nisu više imali snage, što su lozničani iskoristili i za tri minuta serijom od 3:0 došli do konačnih 25:20.
Sve u svemu u jednoj rečenici. Gosti nisu mogli ništa više da učine osim časnog poraza jer je razlika u potencijalu dve ekipe ogromna u korist lozničana a domaći igrači su delovali najvećim delom utakmice kao da im do pobede nije nešto puno ni stalo i kao da su jedva čekali da sudije označe kraj večerašnjem mučenju i da, ono što igrači najbolje znaju da rade, da upitaju predsednika kluba i trenera, obzirom da je datum visok “ kad će plata“.