U odloženoj utakmici 21. kola Prve fudbalske lige Srbije, u Klupcima pred nekih 300 gledalaca, po idealnom vremenu za igru ali na katastrofalno lošem terenu, u derbiju donjeg dela tabele, snage su odmerile ekipe Loznice i Metalca iz Gornjeg Milanovca. Utakmica je bila od velikog značaja za oba rivala obzirom na jako loš rezultat koji su obe ekipe postigle u predhodna 22 kola Lige.
Utakmica je bila jako teška za gledanje. Gledaoci koji su se u neočekivano velikom broju okupili u Klupcima, obzirom da je radni dan i da su rezultati zeleno belih nikad lošiji u dugoj istoriji kluba, retko šta lepo od fudbalske igre su mogli danas da vide u meču davljenika. Utakmica je bila sasvim takmičarska gde je nasušna borba za bodove ubila svaku lepotu, mada su se svi posle utakmice pitali da li bi uopšte i bila kvalitetna i da nije bilo rezultatskog pritiska.
Gosti su u utakmicu ušli sa jasnim namerama a to su tri boda koja su im jako potrebna. U skladu sa tim opredeljenjem su igrali svih 90 minuta. Gotovo osamdeset minuta su držali konce u svojim rukama. Bili su konkretniji, povezaniji u akcijama za razliku od lozničana koji su lutali od samog početka. Znatno veći posed lopte i opasnije napade po gol lozničana gosti nisu uspeli da materijalizuju u prvom delu meča i pored jedne izgledne prilike.
Za razliku od gostiju za Riplija je podatak da domaćin kome gore tabani za prvih 45 minuta nije uputio nijedan šut ka golmanu gostiju niti je izveo ijedan korner. U takvoj praznoj, bez idejnoj i bezopasnoj igri domaćin je trebao da slavi što je bez ijednog gola u svojoj mreži otišao na pauzu.
Početkom drugog dela meča, lozničani su naprasno živnuli. Najpre je Mićić, u 52. minutu, solo prodorom u šesnaestercu gostiju sam sebi stvorio priliku za gol ali je sa nekih 12 metara od gola gostiju šutirao pravo u golmana gostiju koji je lako ukrotio njegov šut. U 58. minutu borbeni Martinkević se izborio za jednu loptu uz samu aut liniju u visini centra. Povukao je snažno u polovinu gostiju i izvanredno uposlio Komarčevića koji je iskusno izkosa ulevo sa oko pet-šest metara sjajnim udarcem savladao istrčalog golmana gostiju. Gosti su reklamirali ofsajd ali je odluka sudija bila konačna. U 65. minutu slična situacija. Abubakar pronalazi Komarčevića u kaznenom prostoru gostiju. Gosti opet bezuspešno reklamiraju ofsajd a šut Komarčevića ovoga puta golman gostiju brani i šalje loptu u korner. Sa ovom prilikom se za lozničane završila utakmica.
Gosti nisu odustajali ni jednog trena već su i nakon primljenog gola kidisali na gol Vukašinovića. Prosto je neverovatno kako je Vukašinović u 82. minutu odbranio šut glavom Ognjena Lukovića sa samo pet metara od njegovog gola. Nagrada za upornost gostima stiže u 88. minutu, kada je nakon kornera sa desne strane, najviši u skoku bio upravo Luković koji je pored nekolicine domaćih igrača oko sebe, glavom poslao loptu u mrežu nemoćnog Vukašinovića. Radost gostiju nakon izjednačenja i osvojenog boda nije bila toliko velika što je očigledno ukazivalo da su danas, iako lišeni usluga trojice standardnih prvotimaca, u Loznicu došli sa namerom da sa sobom ponesu ceo plen u Gornji Milanovac.
Loznička tragedija se dalje nastavlja. Svi se pitaju dokle će više ovako da se radi kada je svima očigledno šta se zbiva. U stilu več pomenutog šaljivdžije, ali ni malo naivnog koji je prilikom jedne od izmena u ekipi domaćina ustao sa sedišta i glasno povikao : „Treneru promeni već jednom sebe a ne igrače“.
Rasprodaja bodova se nastavlja. Samo da ne bude kao u onoj “ iz Klubaca bodove nije odneo samo onaj koji je žuriona voz“