Jednog dana jedni ljudi upitaše jednog čoveka kako je uspeo da se obogati. On im odgovori kratko i jasno da je ceo imetak stekao prodajući maglu. Jedni ljudi ostaše pomalo zbunjeni odgovorom jednog čoveka na jedno njihovo pitanje a onda im on sve pojasni. “ Vidite jedni ljudi što jednim pitanjem upitavte mene, jednog čoveka. Stvar je prosta. Sirovina je besplatna a naivnih kupaca koliko god hoćete“
Čitaocu predhodnih redova u početku neće možda biti jasno u početku kakve veze imaju ispričana priča i jučerašnji ko zna već koji kiks fudbalera Loznice, koji ih svim silama vuče ka dnu, umesto ka pre početka sezone proklamovanom vrhu. A ako ga dalje pažljivo čitaju nebo će biti sve čistije i vedrije.
Svima onima koji pažljivo prate zbivanja u FK Loznica još uvek glasno odzvanjaju sledeće reči : “ Kad ja budem selektirao i pripremio ekipu onda možemo pričati o mojoj odgovornosti. Ekipa koju sam zatekao je fizički nespremna, loše selektirana i slabog kvaliteta da odgovori zahtevima igre koju ja želim da nametnem“. U ovim rečima svako će prepoznati reči Nebojše Neškovića, kako on voli da kaže jednog od dva stratega zeleno belih.
Na prvi pogled moglo bi se reći da je dotični strateg u pravu da nije nekih drugih činjenica.
Pre svega kada je preuzeo ekipu morao je znati u kakav posao ulazi i sa kojim igračkim kadrom. Ako je tačno sve što je loše izrekao za ekipu, postavlja se logično pitanje zašto je takvu ekipu i preuzeo. Mogao je učtivo odbiti ponudu ( ne želimo ovom prilikom da ulazimo u to kako je došlo do te ponude) a ne da u fazonu svakog trenera, koji nose popularni nadimak „PRODAVCI MAGLE“ i koji željno iščekuje angažman a nikako da dođu do njega, jedva dočekaju prvu ponudu i prihvate je razmišljajući po sistemu “ ekipa je u lošoj situaciji tako da mogu samo da napravim uspeh a ako njega ne bude bilo, zna se ko je krivac : onaj i oni koji su bili moji predhodnici“.
Prodavnica magle je u Loznici otvorena nakon 4. kola Prve fudbalske lige Srbije i radi evo sve do dan danas kao dragstor od 0/24 h. Doduše za razliku od jeseni u kojoj magle ima na pretek , kreće prolećno vreme gde je sirovine (magle) za prodaju jako malo. Jeste da su se zalihe napunile tokom zimskih dana ali iz dana u dan sunce koje sve više obasjava Loznicu, čini da magle nestaje sve više i brže.
Dođoše zimske pripreme i zimski prelazni rok. Idealna situacija da se postave zdravi i pravi osnovi ekipe baš onako po zamislima prvog stratega lozničana. I dok je trener sa rukovodstvom punio skladište sa sirovinom, svi ljubitelji fudbala u Loznici željno su očekivali da Prodavnica magle krene opet da radi nakon što je bila zatvorena tokom zime radi skladištenja robnih rezervi, kako bi potrčali i stali u red jer je obećana mnogo bolja roba od one koju su kupovali tokom jeseni.
Dođe i taj dan. I prođe. Dođoše još neki dani i prođoše..Ali…Prodavnica poče opet sa radom ali gle eto ih problemi. Retko ko hoće da pazari u Prodavnici magle jer je roba lošeg kvaliteta. Čak lošijeg i od onog koji Velili Prodavac zateče kad odkupi radnju od predhodnika. I ne samo to, već ostaše zbunjen kako to je sirovina slaba a lično je on dobavljao i skladištio istu.
Prve tri utakmice jasno pokazaše da je sve što je Nešković pričao i obećavao samo prazna priča.
Prva utakmica u Inđiji i poraz (manje više i očekivan). Druga u Sremskoj Mitrovici nerešen ishod (manje više željen, ali po zbivanjima na utakmici propušena još dva boda)). Treća utakmica u Klupcima protiv Metalca nerešen ishod (neželjen, neočekivan i katastrofalan) koji je veoma gorak jer se radi o direktnom sudaru sa rivalom za opstanak u Ligi.
Svi koji se bave trenerskim zanatom i strukom znaju da je rezultat sklop mnogo stvari i da ga ponekad nema mada ste preduzeli sve da do Njegovog Veličanstva zvanog Rezultat dođe. Međutim, iako je to ne baš česta pojava, čak i kad dođe do takve situacije bar znate da ste dosta stvari dobro uradili i da će uskoro doći i rezultat.
Ali…u primeru FK Loznice to nije nimalo tako. Šta smo mogli videti u prva tri kola nastavka katastrofalno.
Pre svega videli smo jednu fizički loše pripremljenu ekipu iako je stručni štab na čelu sa Neškovićem ovoga puta imao ceo zimski pripremni period da ekipu fizički pripremi po svojim zamislima i htenjima. Čak je u tu svrhu angažovan još jedan član stručnog štaba. kondicioni trener ( koji gle čuda nije neko iz Loznice, već je za to bilo potrebno da se angažuje osoba iz Beograda) i da se klub bezpotrebno izlaže ne malim troškovima (stan..hrana..). Da ne kažemo da je stručnjak takvog profila mogao sigurno da se pronađe u samoj Loznici. Nespremnost ekipe je bila evidentna na sve tri utakmice. U Inđiji prvi deo meča korektan čak se može reći i dobar. A onda u drugom delu meča svi zeleno beli junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju propadoše. Rezultat poraz. Druga utakmica u Sremskoj Mitrovici slična prvoj. Prvo poluvreme dobro i prednost od jednog gola i igrača više na terenu celih 60 minuta. A onda u drugom delu meča svi zeleno beli junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju propadoše. Rezultat nije osvojeni bod nego gubitak preostala dva. Dođe i treća utakmica. Na svom bunjištu duel protiv direktnog kandidata za opstanak u Ligi. Gosti gotovo sve vreme dominantni na terenu ( izuzev perioda 45/60 .minut). Pretrčali su lozničane kako se to kaže i uzduž i popreko. Junaka nigde a Rezultat – dva izgubljena boda.
Pitanje broj 1: Ko je fizički pripremao ekipu tokom zimskih priprema?
Što se tiče selekcije igrača koju je Strateg obavio tu je tek prava katastrofa. Ona ne samo da nije bolja u odnosu na onu jesenju (koja je jasno oglašena za lošu) već je jasno i evidentno da ekipa Loznice nikada nije bila slabija nego u ovom momentu što je i sam Nešković na pres konferencije posle utakmice priznao (“ ekipa je mlada, neiskusna i karakter ekipe je na nešto nižem nivou“ ). Klub su napustili, u situaciji u kojoj se trenutno nalazi Loznica, za nju kvalitetni igrači ( M.i N. Nikolić, Matić, Dobrijević, Tešić, Miletić) a angažovana su zaista neadekvatna pojačanja ( od prvog do poslednjeg) koja klubu ništa dobro ne obečavaju samo osim ne tako malih troškova.
Pitanje broj 2 : Ko je selektirao ovu jako lošu ekipu ?
Što se tiče sistema igre (duboki presing) koji je novo selektirana ekipa, po zamislima stratega trebala da zaigra u nastavku prvenstva i njega niko nije video u ove tri utakmice. Šta više žalosno je bilo gledati i na utakmici protiv Metalca kao i u svim predhodnim koje je Loznica odigrala u Klupcima, da se ekipa gotovo sve vreme utakmice brani u svojoj polovini i nije ni čudo što iz takvog sistema dolaze porazi jer nijedna ekipa, pa makar to bila Barcelona ili već ko, ne može da se brani sve vreme utakmice a da ne načini grešku(e) koje će je na kraju odvesti u poraz.
Dakle od prinudnog niskog bloka (od 4. kola pa do kraja jeseni) do obećanog visokog presinga (zimski pripremni period) pa do opet niskog bloka (prva tri kola nastavka). Pitanje broj 3: Ko je odgovoran za ovako nešto ?
Da ne bi dalje širili priču koja je baš katastrofalna (22 plaćena stana i ishrana za „strance“, četiri trenera „stranca“ u stručnom štabu, odlazak na spavanje pred utakmicu u Inđiji koja je na 100 km od Loznice i još iha haj čega), pažnja ovog teksta je samousmerena na ono što je Nešković pričao i obećavao tokom jako bodovno posne jeseni a od kojih priča i obećanja na kraju ostade samo MAGLA.
Prodavnica Magle još uvek radi. Ima li hrabrosti i smelosti da se radnja zatvori i zapečati za sva vremena i da se pokuša spasti ono što se spasiti može ako već nije kasno…Onaj koji je hrabar a uz to zna šta hoće, kadar je to učiniti. Ima li takvog (ih) u fudbalskoj Loznici?