Fudbaleri Loznice su u 24. kolu Prve fudbalske lige Srbije gostovali u Vršcu. Očekivalo se da će lozničani poneti sa sobom u Loznicu bar neki bod iz dva razloga. Prvi je činjenica da Loznica tekuće takmičarske sezone igra bolje u gostima nego u Klupcima a drugi je očekivanje da će nedavna promena struke psihološki razmrdati ekipu da pruži mnogo bolju igru nego u predhodnim utakmicama.
Šta je utakmica u Vršcu pokazala :
NAPAD :
Sama utakmica je bila sa skoro nijednom pravom prilika za gol na obe strane. Doduše u prvom delu meča, domaćin je uspeo u četiri navrata da ugrozi gol Vukašinovića ali je realizacija u samoj završnici bila katastrofalno loša. Lozničani su tokom prvih 45. minuta samo jednom uspeli da ugroze gol domaćina i to odličnim šutom Vićentijevića, skroz iskosa levo sa ivice kaznenog prostora ali je lopta zaobišla dobro postavljenog golmana domaćina i završila tik pored desne stative njegovog gola. Praktično, to je bio jedan jedini put da su zeleno beli pokušali da ozbiljnije ugroze domaću ekipu.
U drugom delu meča gotovo istovetna situacija što se tiče gostiju. Izuzev loše izvedenog slobodnog udarca Damnjanovića, nakon prekršaja Parađina i zarađenog crvenog kartona, kada se lopta odbila od živog zida domaćina i završila u korneru, lozničani su sa igračem više u gotovo svih 45 minuta drugog dela meča (isključenje 49.min) samo jednom, manje više, ugrozili gol vrščana. Damjanović je odigrao odličan pas Martinkeviču, koji očigledno bolje igra glavom nego nogom, koji je traljavo šutirao, malo iskosa levo sa oko 7-8 metara, tako da se lopta jedva dokotrljala do golmana Vršca.
Sve u svemu, kao i predhodnim utakmicama, lozničani jako teško dolaze do gol šansi a i kada dođu obično ih upropaste. U prilog navedenog govori činjanica da su lozničani ekipa, zajedno sa Mačvom, koja je postigla najmanje golova u prvih 24 kola. Ukupno 21 u 24 utakmice, u proseku 0,875 golova po utakmici. Sa ovako malim brojem golova po utakmici jasno je da je maksimum koji možete postići na utakmici samo nerešen ishod. Lozničani su nakon Zlatibora i Rada ekipa sa najmanje pobeda (5) i sa ekipama Radničkog NB, Zlatiborom i Radom, ekipa sa najviše poraza u Ligi.
Sa ovakvim statističkim podacima ne možete biti nigde drugde do u krvavoj borbi za opstanak.
ODBRANA :
Lozničani su pre ove utakmice, osim ekipa Zlatibora (38) i Rada (42) bila ekipa sa najviše primljenih golova u Ligi (37). U Vršcu su zeleno beli najvećim delom utakmice imali kontrolu lopte. Odlično su se kretali i postavljali ne ostavljajući mnogo prostora domaćinu da se razigra i stvori gol šanse. Međutim u 59. minutu, sa igračem više na terenu, lozničani su dozvolili domaćinu da stvori odličan kontranapad po levoj strani terena. Strelac gola Andrić je sam samcit primio loptu van kaznenog prostora Loznice skroz iskosa sa leve strane. Strelac jedinog gola na utakmici se veštim driblingom oslobodio jednog odbrambenog igrača Loznice (koji baš i nije nešto ozbiljnije učinio da ga zaustavi) i ušao u kazneni prostor. U momentu kad mu je lopta izmicala kontroli i pretila da napusti teren, pokušao je da uputi centaršut. U tom trenutku iz drugog plana dotrčao je Damjanović, koji je požrtvovanim klizećim startom pokušao da zaustavi Andrića da ubaci loptu u peterac njegove ekipe. Od te dobre namere desilo se da ga je lopta okrznula i promenila putanju ka golu Vukašinovića, koji je krenuo napred da pokupi loptu nakon eventualnog centaršuta, i završila iza njegovih leđa. Zaista nesrećno primljeni pogodak. Ali ako se dobro analizira ovaj napad domaćina jasno se može uvideti da je u finišu akcije bilo čak 7 igrača Loznice naspram 3 napadaća domaćina, u kaznenom prostoru Loznice. Veliko pitanje je kako je moglo do toga da dođe. Tako da u smislu one narodne, „dala krava 100 litara mleka ali ga je na kraju šutirajući punu kantu prosula“, lozničani su dosta dobro delovali u odbrani ali je jedan kiks, do kojeg nije smelo doći obzirom da odnos igrača (7:3) u ovoj akciji. Sa druge strane pohvalno je što su izabranici novog trenera Aleksandra Janjića uspeli najvećim delom da drže utakmicu pod kontrolom. Međutim fudbal se igra za golove i dovoljno je jedan da primite a da pri tome ne budete ni blizu da ga vi date, da bodovi ostanu iza vas.
Sve u svemu, odigrana 24 kola su pokazala da je napad lozničana katastrofalno loš i bez obzira koliko god odbrana igrala dobro,a nekad mora i kiksirati, ako želite da pobedite, jednostavno morate postići bar jedan gol. A da biste ga postigli morate šutirati na gol. U Vršcu, za 90 minuta, lozničani su uputili samo tri šuta na gol domaćina, od kojih je samo jedan bio opasan po gol. Da je malo malo je.
Ovakav jalov napad Loznice najbolje je oslikao jedan verni navijač sa tribina stadiona u Klupcima, na jednoj od utakmica rečima ( parafraziramo) “ Ovi naši ne mogu postići gol do sutra. Trebalo je da sve pare uložimo u dva dobra centarfora a ne u ovoliko igrača koji samo trče po terenu a ne znaju kud idu“
Prelazni rok je odavno prošao. Centarforova neće biti.
“ U se i u svoje kljuse“. Teraj pa šta bude. Za sada je jako loše. Svi ljubitelji fudbala, dolaskom Janjića na klupu lozničana, veruju da još uvek ima nade da na novom velelepnom stadionu neće gledati svoje miljenike u Srpskoj ligi Zapad.