Tragom informacije da su mladi bokseri Loznice na nedavno održanom pojedinačnom prvenstvu Srbije za pionire, kadete i juniore u Valjevu osvojili pregršt medalja, što zlatnih, srebrnih i bronzanih i pokazali da u gradu sporta niču mladi perspektivni takmičari koji bi trebali u dogledno vreme da boks u Loznici vrate na nekadašnje staze uspeha, kada je ovaj klub dominirao na bokserskoj sceni Jugoslavije a nakon toga i Srbije, postavlja se pitanje šta se dešava sa seniora. Dugo godina je boks bio skoro potpuno zamro tako da ovi nadareni mladi talenti predstavljaju svetlo u tunelu koje bi trebalo da vaskrsne posrnuli seniorski boks u Loznici.
Ako se vratimo u neku bližu istoriju videćemo da se period od početka ponovnog uzdizanja lozničkog boksa može podeliti u dve faze. Prva bi obuhvatala period od početka uskrsnuća boksa u Loznici, koja je trajala do pre neki mesec dana i period koji je odpočeo pre tih mesec dana i trenutno egzistira.
Prvi period je bio jako težak. Novo rukovodstvo kluba zateklo je katastrofalno stanje u kojem osim ponešto malo rada sve ostalo maltene nije ni postojalo. Prema tome moralo se krenuti izpočetka. Taj period se poklapa sa početkom oživljavanja boksa u celoj Srbiji. Obnovljen je ili pospešen zatečeni rad sa mladjim kategorijama, bez kojeg nema ni stabilnog kluba u bliskoj budućnosti. Seniori su uspostavljeni tako što je u BK Loznicu prešao iz BK Rokice trener Nenad Vasiljević sa nekolicinom boksera da bi se kako tako uspostavio seniorski pogon za takmičenje. Grad je pružio odličnu finansijsku potporu ovom projektu a nije izostala ni pomoć Bokserskog saveza Srbije na čijem čelu je nekadašnji bokser Loznice, Nenad Borovčanin. Klub je uspeo da se stabilizuje u svakom pogledu i bio spreman da izazove koji su ga čekali.
Škola boksa se omasovila mada treba istaći činjenicu da pored BK Loznica u gradu sporta Loznici egzistiraju još dva kluba : BK Rokica i BK Vukovi sa Drine i da sva tri kluba imaju svako svoju školu boksa. Sigurno bi bilo mnogo bolje da se formira jedan klub sa jednim rukovodstvom i zajedničkom strukom koja bi po jedinstvenom planu radila na stvaranju takmičara za seniorski pogon i čiji bi članovi nastupali na bokserskim manifestacijama pod jednim imenom, umesto što to sada čine pod imenima sva tri kluba. Međutim to je nemoguće uraditi jer postoje nepomirljive razlike između rukovodstava sva tri kluba u koje ovom priliko nećemo zalaziti. Na kraju krajeva opet je bolje da postoje tri škole boksa nego da nema nijedne. Radeći separatno sva tri kluba obezbediće stvaranje jednog zavidnog broja takmičara za seniorski pogon.
Drugi problem koji je morao da se reši jeste seniorski pogon koji nije ni postojao. Osnovu nove ekipe formirao je trener Nenad Vasiljević kojije sa sedmoricom boksera prešao iz BK Rokice u BK Loznica. Vremenom se koliko toliko stabilizovao seniorski pogon koji je ipak morao da se kompletira sa još nekim borcima iz drugih klubova, kako bi takva ekipa bila konkurentna ostalim ekipama. Stvoren je jako dobar tim koji je u prvom izdanju Regionalne bokserske lige, u konkurenciji deset klubova sa teritorije ex YU, uspeo da se domogne finala play off-a, gde je poražen od Crvene Zvezde koja je iskoristila rupe u bokserskim propisima i za final four formirala ekipu sastavljenu od jako dobrih boksera kojoj Loznica nije uspela da preotme titulu prvaka Regionalne Lige.
Ovako sastavljena ekipa koju su činili domaći bokseri i „stranci“ trebala je da posluži kao prelazna varijenta dok ne stasaju mlađi bokseri iz Škole boksa. Međutim broj „stranaca“ je bivao sve veći a poznato je da su oni tu dok ima para a kada nema odlete ko ptice na grani. Upravo takva sudbina zadesila je lozničane. Dugovanja „strancima“ su se nagomilala zbog problema u finansijama i naravno svi su oni odleteli tamo gde je novca bilo. To je uslovilo činjenicu da u drugom izdanju Regionalne lige, koji se odvija po novom formatu, ekipa bude znatno oslabljena što kvalitetno što brojčano, tako da su u klubu muku mučili kako da skrpe ekipu za nastup u Regionalnoj ligi. Za prva dva turnira se nekako uspevalo. A onda dolazi do smene u rukovodstvu i na čelo kluba dospeva garnitura koja je klub vodila u već pomenutom prvom periodu za vreme kojeg je prošla od početnog sjaja do tragično skoro ugašenog boksa u Loznici. Od tada nastaju već viđeni problemi. Trener Nenad Vasiljević nezadovoljan radom novog rukovodstva (pre svega u pogledu finansija jer se počelo prvo sa isplatom dugova „strancima“ dok su domaći bokseri i treneri ostali u zapećku) napušta klub i sa sobom odvodi boksere nazad u BK Rokicu, tako da BK Loznica, što se tiče seniora skoro i da ne postoji. Za poslednje turnire Regionalne lige klub je uspeo da prijavi nekolicinu boksera, pre svega omladinaca, što je uslovilo pad BK Loznice sa vodeće prve pozicije na treću.
Dakle, ponavlja se situacija. Novo (staro) rukovodstvo počinje maltene od nule kao što su u takvim okolnostima počeli da rade oni koji su ovo Novo (staro) rukovodstvo smenili i preuzeli rukovođenje klubom pre nekoliko godina. Novo (staro) rukovodstvo našlo se pred istim izazovima kao i predhodno kada je preuzelo vlast nad klubom. Primarno, mora se uložiti ogroman napor da se omasovi Škola Boksa i na taj način obezbedi priliv boksera u seniorski pogon u narednom periodu kako klub ne bi bio u zavisnosti od volje „stranaca“ da nastupaju za BK Loznicu. Ništa manji a svakako i veći problem kako formirati seniorskiu ekipu koja treba da nastavi takmičenje u Regionalnoj ligi. Srećna okolnost je da se u ovosezonskom formatu Lige, u prvom delu Prvenstva, ne takmiče klubovi protiv klubova kolektivno, već se radi o individualnim borbama dok će play off biti u klasičnom formatu, klub protiv kluba.
Trenutno stanje je istovetno onom od pre nekoliko godina. Znači „opet“ Jovo nanovo.
Odavno, još iz daleke prošlosti, postoji izreka da je istorija učiteljica života. Latinska odnosno Ciceronova izreka Historia est magistra vitae uči se još u 5. razredu osnovne škole, kada se učenici prvi put nađu s istorijom kao školskim predmetom. Koliko god neki vole istoriju, a neki ne, njezina je važnost u tome što pomoću njezina proučavanja možemo da naučimo koje su razlike u današnjem načinu života i nekadašnjim načinima, tj. koliko smo i jesmo li napredovali, a to nam pomaže da shvatimo sadašnjost i pokušamo izgraditi budućnost. Važno je i shvatanje uzroka i posljedica- zašto se nešto dogodilo i što se dogodilo nakon toga.
Očigledno da bokserski radnici u gradu sporta Loznici značenje ove mudre izreke nisu shvatili i poput Sizifa guraju kamen uz brdo ka njegovom vrhu ali se taj kamen sa određene visine stalno sunovrati u podnožje brda i tako Jovo nanovo. Uvek iz početka ali nikad do kraja. Kamen ostaje isti samo se Sizifi menjaju.
Dokle ?