Svi oni koji su se ponadali da u 3. kolu polufinalne serije play off-a Super B rukometne lige Srbije, ekipa Loznice može savladati domaći Goč Merkur u Vrnjačkoj Banji i na taj način plasirati se u finale play off-a SBRLS sinoć su dožIveli razočarenje.
Ne samo da nisu uspeli u nameri da se pobedom plasiraju u finalnu seriju, što bi generalno bio istorijski uspeh kluba a pojedinačno za svakog igrača potvrda njegovih kvaliteta, već su na oproštaju od aktuelne sezone doživeli gorak poraz od domaćeg Goč Merkura rezultatom 27:17 (13:9). Ovom pobedom domaćin se plasirao u finalnu seriju doigravanja gde će odmeriti megdan sa ekipom Vranja 1957.
Imali su puleni Milana Nedeljkovića želju da to urade ali na ovom meču nisu imali dovoljno snage i volje da se plasiraju u finale play off-a. Na utakmici 2. kola, koja je odigrana u Lagatoru pre nekoliko dana kada su lozničani uspeli da budu prva ekipa koja je u ovoj sezoni uspela da porazi Goč Merkur, došlo je do velikog trošenja snage koju lozničani ionako ne baš dobro fizički pripremljeni, nisu uspeli da obnove za nekoliko dana koliko je bila razlika između dva kola doigravanja. Pored trošenja snage, došlo je i do velikog emocionalnog pražnjenja što je u sadejstvu sa potrošenom a ne obnovljenom snagom dovelo do toga da su lozničani delovali bledo i neubedljivo ako se izuzmu prvih dvadesetak minuta prvog dela meča koji su kako tako, pre svega na dostupnu svežinu, lozničani uspeli da odigraju ravnopravno sa domaćinom. Bledilo i nemoć su naročito bili izraženi u drugom delu meča kada je na terenu postojao samo tim domaćina dok su gosti bili samo nemi posmatrači zbivanja na terenu. Na kraju ubedljiva pobeda Goč Merkura a gorak poraz Loznice.
Bez obzira na opisano stanje moraju se izreći neka zapažanja koja su takođe imala, ne mali, doprinos velikom porazu lozničana.
Zaista je neverovatno i suludo šta su lozničani uradili večeras u smislu odbrane. Sve ono što nije valjalo u prvoj utakmici polufinalne serije, kada su doživeli poraz na ovom istom parketu a što su jako dobro ispravili u drugom meču kada su u lozničkom Lagatoru ubedljivo pobedili ekipu Goč Merkura i naneli joj prvi poraz u aktuelnom prvenstvu, sve su to iz prve utakmice što nije valjalo opet večeras primenili.
Apsolutno bezpotrebna i bezciljna duboka izlaženja u nekoj odbrani koja se zaista jako teško može definisati, na protivničke bekove, koji su, uzgred rečeno na obe polufinalne utakmice, dali sa spoljnih pozicija toliko golova koji se mogu pobrojati na prste jedne ruke, ostavljala je domaćim igračima veoma puno prostora, što iza leđa lozničana što po bočnim pozicijama, koji je domaćin vešto koristio pogotovo u drugom delu meča. Doduše sinoć je domaću ekipu predvodio Aleksandar Stojanović, koji nije igrao u prva dva meča zbog povrede a koji je kadar šutnuti sa spoljnih pozicija. Ali ako je (mada nije bilo neophodno) i trebalo izlaziti na njega malo dublje i sprečiti ga da šutira sa 9 ili više metara, što baš i ne čini često već priliku traži u prolazima, onda nije bilo potrebno ni u najmanjoj meri izlaziti na domaće napadače toliko duboko kao što su to činili lozničani sa četiri centralne pozicije u odbrani. Zašto su se sinoć vratili na neuspešan sistem u odbrani koji očigledno u prvoj utakmici nije doneo korist, to je baš pravo pitanje za igrače i trenera. Ukoliko se navedenom doda i činjenica da na dve centralne pozicije u odbrani imaju visoke igrače kadre da blokiraju eventualne šuteve sa spoljnih pozicija kao i na golu jednog od najboljih golmana lige, onda izbor ovakve odbrane svih 60 minta igre postaje sasvim besmislen i samouništavajući.
Drugi elemenat gde su se isinoć pokazali veoma loše, kao i na prvom meču, bio je na planu šuteva u napadu. Opet je bilo u znatnoj meri bezpotrebnih šuteva kako se to popularno kaže „preko reda“, ishitrenih i nelogičnih što se vidi u konačnom zbiru postignutih golova (17) a setimo se drugog meča kada su samo u prvom poluvremenu postigli 20 golova. Kada u ova dva najvažnija elementa rukometne igre, odbrani i šutu, odigrate veoma slabo osim ubedljivog poraza ništa drugo ne možete ni očekivati, što se na kraju i desilo.
Kada se uz navedeno doda činjenica da su lozničani danas bili totalno emotivno ispražnjeni nakon fenomenalne partije u Lagatoru (što se moglo očekivati, možda ne baš toliko), onda nije ni čudo što one fajterske, pokretne, guste zonske odbrane 6:0 sa pravovremenim ne dubokim izlascima, kojom su u potpunosti razoružali goste na utakmici u Lagatoru, nigde nije bilo kao što nije bilo ni strpljenja prilikom šuteva ni dobre realizacije istih.
Istina domaćin u većem delu prvog poluvremena to nije koristio jer je igrao u psihološkom grču zbog straha od još jednog poraza kojim bi bio eliminisan iz dalje borbe za ulazak u Super ligu, što bi bila katastrofa za njihov klub, Ali sve greške koje je činio u napadu nadoknađivao je domaćin istom onom fajterskom odbranom kojom su im lozničani naneli prvi poraz u Prvenstvu. Upravo u tih prvih dvadesetak minuta, koje je karakterisala loša igra obe ekipe u napadu, kada se rezultat menjao +- 1 na jednu ili drugu stranu, taj napadački nedostatak domaćin je kompezovao velikom borbenošću u odlično izabranom sistemu odbrane. U poslednjih pet minuta prvog dela meča domaćin je iskoristi0 sve slabosti i greške gostiju i serijom od 4:0 otišao na pauzu sa obećavajućih 13:9.
Kada se očekivalo da će lozničani u drugom delu meča popraviti slabosti iz prvog poluvremena, to se ne da nije desilo već su poslednjih 30 minuta sinoćnjeg meča odigrali baš bespomoćno (svaka čast veoma malobrojnim pojedincima koji su večeras nešto pokušavali) i omogućili domaćinu da im se još većom merom revanšira za poraz od pre nekoliko dana. Od 39. minuta i rezltata 15:13 igra lozničana se totalno raspala i delovali su pogubljeno na terenu. Čak i oni sa klupe kojima je trener Nedeljković dao šansu da zaigraju (poput Novakovića) izgledalo je da jedino mogu da postignu pogodak ako golmana nema na golu, tako da su se i oni apsolutno uklopili u sivilo cele ekipe o čemu najbolje svedoči rezulta u poslednjih dvadeset minuta utakmice koje je domaćin dobio rezultatom 12:4. Bruka i sramota.
Sve u svemu domaćin se, neočekivano lako plasirao u finalnu seriju, ostavljajući lozničane da stave prst na čelo i dobro analiziraju sve tri polufinalne utakmice iz kojih se mogu izvući brojne pouke. Takođe trebaju izvršiti duboku analizu celokupne sezone, koja je, obzirom na sve okolnosti u kojima su funkcionisali, generalno gledano za njih bila veoma uspešna i da na zaključcima takve analize naprave „ratni plan“ za narednu takmičarsku sezonu.
Za ovu utakmicu kako su je lozničani odigrali sinoć ne može se ništa drugo niti reći do napred izrečenog (uvažavajući određene faktore).
Za celokupnu sezonu ipak im se može iskazati jedno veliko BRAVO i SVAKA ČAST o čemu će biti reči u nekom narednom tekstu.