Super B rukometna liga Srbije zaista je prepuna apsurda (gluposti). Pored činjenice da iz Lige u aktuelnoj sezoni na osnovu Propozicija takmičenja RSS, ispada ni manje ni više nego šest ekipa, što predstavlja tačno polovinu klubova koji su u njoj učestvovali u aktuelnoj sezoni, pojavila su se dva nova vezana za doigravanje za utvrđivanje konačnog plasman u Ligi.
Jedan od njih je da su se utakmice 1. kola polufinalne serije morale odigrati samo tri dana nakon poslednjeg kola ligaškog dela Prvenstva, što bi se reklo da učesnici nisu mogli da stignu ni da operu i osuše opremu a već su morali opet na parket. Da li je se neko upitao, ili nedaj Bože malo porazmislio praveći Kalendar takmičenja RSS (u kojem ima more apsurda i gluposti), u kakvom se stanju, fizičkom i psihičkom, nakon 22. kola ligaškog dela Prvenstva, nalaze igrači ekipa koje su se plasirale u doigravanje?. Zašto je moralo da se prvo kolo doigravanja odigra odmah, nakon tri dana od završetak 22. kola?. Zašto je bio problem da se bar još tri dana ostavi ekipama učesnicama doigravanja da pre svega oporave igrače i zaleče povređeni a takođe i klubovima da dobiju još malo dodatnog prostora da se organizuju i prilagode novim okolnostima kako bi utakmice organizovali u skladu sa svim zahtevima Propozicija i uputstava Direktora lige dobijenim neposredno pred početak play off-a?. Zašto se i kome žurilo kad zavšetak Prvenstva nije vezan ni za kakav rok?.
Na ničim izazvan apsurdni brzopotezni početak doigravanja, nadovezuje se nova glupost u vidu Kalendara utakmica doigravanja koji predviđa da se tri kola polufinalne (finalne serije) odigraju za samo 7 dana u ritmu sreda-subota-sreda. To znači da već istrošene igrače od ligaškog dela prvenstva i dodatno opterećene brzopoteznim početkom doigravanja, sada izlažemo daljem iscrpljivanju igranjem u ritmu tri utakmice za sedam dana. Da li u Upravnom odboru i Takmičarskoj komisiji RSS koji donose Kalendar takmičenja ima neko barem malo volje, pameti i znanja da uvidi da je predočeni način odigravanja play off-a katastrofalan po igrače i klubove. Na ovaj način donosioci Kalendara takmičenja vrše direktan atak na zdravlje sportista pa umesto da sport, među ostalim, ima svrhu poboljšanja zdravlja svakog igrača, on se pretvara u suštu suprotnost, postaje faktor remećenja i uništavanja zdravlja svakog sportiste bez kojih nema ni takmičenja, pa samim tim ni „foteljaša“ i rukovodioca rukometnog sporta.
Pored navedenog tu je još jedan apsurd Lige u vidu odigravanja utakmica za plasman za ¾ mesto u konkurenciji muškaraca.
Neko bi rekao onako od oka pa u čemu je problem odigrati još dve utakmice koliko je potrebno da se reši pitanje ko je treći a ko četvrti klub SBRLS. Međutim, niko od njih, a nažalost ni tvorci nakaradnih Propisa koji se, umesto da idu u korist klubova, okreću protiv interesa klubova, se nije zapitao u kakvom stanju su igrači ekipa učesnica doigravanja, koji nakon toga što su već duboko istrošeni brzopoteznim početkom doigravanja i ubitačnim ritmom tri utakmice za sedam dana, sada još trebaju da odigraju dve utakmice za tri dana da bi se utvrdilo koja je ekipa treća a koja četvrta na tabeli Lige pri čemu taj plasman nije bitan ni zbog čega osim eto da se zna taj podatak o plasmanu ekipa. Ukoliko je to baš toliko bitno, pa da to i prihvatimo, moglo je se pronaći drugo rešenje koje bi dovelo do istog cilja ali bez dodatnog opterećivanja već istrošenih igrača. Rešenja ima na pretek. Da ne bude da samo znamo da kritikujemo, navešćemo bar jedno od tih rešenja koje ima odavno primenu u evropskim takmičenjima. U tom slučaju plasma za ¾ mesto odredio bi se na osnovu broja bodova koje su ekipe osvojile u polufinalnoj seriji i na taj način bi se vrednovao bolji učinak u doigravanju. Ukoliko bi taj broj bodova bio isti, odlučivao bi plasman po završetku ligaških 22. kola i na taj način bi se uvažio minuli rad ekipa tokom ligaškog dela Prvenstva.
Sve u svemu očigledno je da je Super B rukometna liga puna apsurda (gluposti) i da je kao takva daleko od bilo kakve racionalosti i da njeno postojanje nije u interesu rukometnog sporta, klubova učesnika i što je najvažnije protiv je interesa igrača koji su osnov takmičenja jer bez njih nema niti takmičenja,niti klubova, niti Takmičarske komisije, niti Upravnog odbora RSS i koga već još.
Pravi je trenutak da se po skorašnjem završetku Super B lige sa njoj raskrsti i pronađe nova forma takmičenja koja će biti u interesu svih.
Inicijativa i manje više ultimativni stav mora da dođe od klubova. Ako i dalje budu ćutali biće im sve kako je i bilo a takvim stanjem su svi nezadovoljni.