Umesto da se odmah po završetku utakmice 19. kola, u kojoj su lozničani poraženi od ekipe Radničkog iz Beograda, u Klupcima, rezultatom 1:2, klub raziđe sa postojećim trenerskim tandemom, klub sa njima dvojicom ulazi u zimski pripremni period i zimski prelazni rok, gubeći na takav način dragoceno vreme, čiji će ga nedostatak na kraju koštati ispadanja iz Prve lige. Jer da su tada presekli tragediju koju su režirali Nešković i Anđelković, uz podršku klupskog rukovodstva (nečinjenjem) ostalo bi dovoljno vremena da novoangažovani trener može nešto da učini i da pokuša da ekipu spase ispadanja. Ne povlačeći taj potez, rukovodstvo je trenerskom dvojcu pored svega lošeg što su uradili u prvih 19. kola Lige, dao priliku da selektiraju ekipu po svojim merilima i u skladu sa potrebama sistema igre koji treneri preferiraju. Naravno uz predhodno rečeno, došli su i u situaciju da sami pripreme ekipu u pogledu “fizike” na kojem polju su bili jako nezadovoljni kad su preuzeli ekipu.
Ovo se nije nikako smelo dogoditi.
Šta se zbivalo u zimskoj pauzi ?
Prvi potez bio je, ništa manje nego angažovanje još tri trenera (pored njih dvojice) : kondicionog, trenera golmana I trećeg za kojeg nismo saznali šta mu je zadatak. Kao da se odjednom sada ukazala potreba za angažovanjem tri stručnjaka sa strane. Kao da za bar za dvojicu, a verovatno i za svu trojicu od njih, rešenja nisu mogla biti nađena među stručnjacima iz Loznice i na taj način barem smanjiti ne baš male troškove za tri osobe (stan i smeštaj).
Od najavljivanog bombastičnog preleznog roka sa igračima koji će preporoditi ekipu i omogućiti Loznici opstanak u Ligi, ništa nije bilo. Na pripreme u Krupanj odlazi deo ekipe koji je ostao u klubu obzirom da su petorica igrača : Miloš Nikolić, Nikola Nikolić, Stefan Santrač, Darko Stanojević i Đurađ Dobrijević napustili klub, uz već nekoliko nedelja pre njih otpisanog iskusnog Alekse Matića koji je za klub uvek ostavljao srce na terenu, tako da je u ekipi ostao jedino Stefan Radmanovac da brani čast igrača poniklih u Loznici. Uz njih u Krupanj je odputovalo još nekoliko igrača koji su bili na probi, dakle jako daleko od igrača kvaliteta koji je potreban da omogući lozničanima opstanak u Ligi. Javna je tajna da su oba Nikolića otišli zbog razmimoilaženja sa klupskim rukovodstvom a kada se njima dvojici doda i odlazak Darka Stanojevića, klub je odjednom ostao bez ijednog štopera što je predstavljalo veliki gubitak za ekipu.
Od reči Neškovića “Očekujem da će u klub stići još trojica ozbiljnih igrača” ne beše ništa.
U zimskom prelaznom roku klub je angažovao igrače koji nisu uspeli da pronađu bolje aranžmane pa su odlučili da prezime u Loznici. O novoj ekipi Nešković je rekao :
“Ideja je da napravimo tim koji će biti spoj mladosti i iskustva. Zato smo mladom reprezentativcu Srbije Lazaru Mićiću koji je 2003. godište, pridodali Đorđa Jakovljevića koji je 2002. godište. Matvej Martinkevič je dobio srpski pasoš, tako da će i on biti bonus igrač. Tu je i Nemanja Ivanović koji se oporavlja od povrede i za koga očekujem, kada se bude potpuno spremio, da predstavlja veliko pojačanje. Radmanovac je takođe bonus igrač, što dovodi do zaključka da imamo priličan broj mladih fudbalera koji će uz starije imati mogućnost da napreduju i koji će predstavljati budućnost kluba”.
Kao da je Loznica bila u sredini tabele i obezbedila opstanak pa se sad klub može opušteno upustiti u stvaranje neke nove ekipe za sledeću sezonu a ne da je skoro već počela da pakuje srpskoligaške kofere.
Na kraju prelaznog roka ispade da će ekipa u prolećnom delu sezone biti slabija od one, po njegovim rečima “loše”, koja je okončala prvih 19 .kola.
Ako nekome nije ranije bilo jasno da će se Loznica jako teško izboriti opstanak, trebalo je onda već tih dana, pre početka jesenjeg dela Prvenstva koji je bio zakazan za 25. februar, uručiti otkaze obojici i pokušati angažovati novog trenera koji će možda izboriti opstanak sa ekipom, jer je bilo očigledno da to njih dvojica neće moći.
Avaj….Igranka bez prestanka nikako da se okonča.
Dve nedelje pre starta prvog kola prolećnog dela Lige, tadašnji predsednik Vlastimir Lukić podnosi ostavku a sa njim i ceo Upravni odbor. Na čelo kluba dolazi Željko Marković, koji je godinama unazad bio uz klub ovako ili onako.
Celokupna sportska javnost u gradu sporta Loznici očekivala je da prvi potez novog rukovodstva bude smena stručnog štaba, koja se otezala od strane predhodnog rukovodstva ne bi li novoangažovani trener imao koliko toliko vremena da nešto učini sa ekipom u borbi za opstanak, jer nijedan trener nije mađioničar da nešto može uraditi preko noći.
Međutim i novo rukovodstvo nastavlja stazama starog. Povlači poteze koji su stvar bolje organizacije kluba ali na najvažnijem planu, polju struke i ekipe ne čini ništa. Pod izgovorom da bi smenom trenera pokazalo svoju neozbiljnost već na startu mandata, omogućuju provereno nekvalitetnim trenerima (da ne upotrebimo neku težu reč) da nastave rad sa ekipom…
Ovim potezom, zadat je završni udarac u borbi za opstanak, što će se na kraju i potvrditi jer da je novi trener, Aleksandar Janjić, imao na raspolaganju ekipu barem od smene rukovodstva u klubu koja se desila dve nedelje pre starta drugog dela Lige pa do njegovom angažovanja koje se desilo 15. Marta, velika je verovatnoća da bi stručnjak kvaliteta Aleksandra Janjića, najverovatnije izborio opstanak kluba u prvoligaškoj diviziji.
Ovako (ne)stručni beogradski tandem vodio je ekipu još puna četiri kola u nastavku Lige pre nego što je KONAČNO SMENJEN.
Što bi rekla narodna junačka pesma “Kasno Marko na Kosovo stiže”
Nastaviće se…
Sledi EPILOG (RASPLET)
Foto : Infolosport