Za razliku od lozničkog ženskog rukometa koji je već godinama i godinama zaglavljen u živom blatu najnižeg stepena takmičenja – Regionalne lige, muški rukomet u poslednje dve godine postiže sjajne, istorijske rezultate.
Priča o dve zlatne godine MRK Loznice u stvari počinje tačno pre tri godine, leta Gospodnjega 2020 godine.
Naime tog leta se trener Milan Nedeljković (lozničanin) iz pečalbe vratio u matični klub u Loznicu, sa namerom da u klub vrati igrače (lozničane) koji su „trbuhom za kruhom“ u ranijim godinama otišli iz kluba. Sa tim momcima, uz ono rukometaša što je zatekao u klubu, formirao je ekipu koja je jeseni 2020 godine krenula sa takmičenjem u Prvoj ligi Centar – Beogard. Namera Nedejkovića je bila da odpočne sa stvaranjem kluba na zdravoj osnovi koji neće „plesati jedno leto“ već će se graditi klub na čvrstim osnovama koji će trajati po mogućnosti „za vijek vekova“
Vizionar Nedeljković je pri tome imao u vidu da je istorija lozničkog muškog rukometa godinama bila istovetna sa istorijom ženskog rukometa, uz jednogodišnji izlet u Super B ligu koju su, nažalost morali napustiti posle samo jedne sezone. Uz igrački kadar „lozničke krvi“ okupio je u rukovodstvo kluba nekadašnje igrače Loznice tako da je celokupno članstvo u klubu bilo čiste „lozničke krvi“. Najviše pažnje je posvećeno stvaranju dobre hemije i atmosfere u klubu sa kojom će vremenom doći i rezultati.
Godina COVID-a učinila je da se sezona 2020/2021 u takmičarskom pogledu završila kako se završila ali se nije zaustavio rad na stvaranju stabilnog kluba na zdravoj osnovi. Na leto 2021 godine dolazi do reorganizacije takmičenja tako da MRK Loznica postaje član Prve srpske regionalne lige Zapad.
U prvoj sezoni igranja na Zapadu loznički rukometaši ostvaruju rezultat za Ginisa jer ligaški deo kao i play off, koji je usledio iza njega, završavaju bez ijednog izgubljenog boda. Učinak za divljenje i dugo pamćenje. Prvo mesto na Zapadu obezbedilo im je učešće u Super B rukometnoj ligi Srbije.
Rang neposredno ispod Super lige Srbije bio je veliki izazov kako za celokupni klub, tako i za igrače i trenere. Viši rang takmičenja bio je drastično jači po pitanju kvaliteta u odnosu na Regionalnu ligu Zapad i to je dovelo rukovodstvo kluba do velike dileme u smislu angažovanja igrača „sa strane“ obzirom da je se klub do tada oslanjao samo na „lozničke“ igrače, ali je bila procena da bi za opstanak u Super B ligi bilo potrebno pojalati ekipu sa nekolicinom igrača „sa strane“, što se i dogodilo.
Aktuelna sezona još nije završena. Ostalo je da se odigra još samo jedna utakmica play off-a za ¾ mesto u kojoj lozničani gostuju u Kraljevu sa mirazom od tri gola i imaju realnu šansu da Prvenstvo okončaju na trećem mestu.
U aktuelnom Prvenstvu uspeli su da opstankom u Ligi načine najveći uspeh u istoriji kluba. Taj uspeh su nadogradili ulaskom u play off o kojem je na početku sezone retko ko je razmišljao (izuzev Predsednika i autora ovog teksta) a ukoliko se desi da osvoje treće mesto, to će biti novi deo u istoriji kluba koji će verovatno biti jako teško ponoviti u narednim sezonama.
Put kojim su, klub, igrači i treneri prošli takmičeći se u Super B ligu nije bio nimalo lak. Trebalo je obezbediti veća finansijska sredstva da bi se stvorili što bolji uslovi da ekipa izbori opstanak u Ligi. Veliko znanje i iskustvo je bilo potrebno ukomponovati „domaće“ i „igrače sa „strane“ kao i na minimalnu meru svesti uočekivanu ljubomoru igrača koji su izborili plasman u Super B ligu. Tokom prelaznog roka koji u rukometnom sportu traje do 28. februara tekuće godine, ekipa se dopunjavala sa novim igračima. Trebalo je biti majstor da tokom celog prvog dela Lige sve te promene u igračkom kadru uklopite u već postojeći sistem igre. Trebalo je „preživeti“ tri startna poraza, od kojih su dva bila u Lagatoru. Trebalo je klubu i treneru prvo da povrate sebe od tog velikog šoka da bi se nakon toga posvetili samim igračiam u vraćanju samopouzdanja u nastavku Lige. Iz kola u kolo ekipa je rasla postepeno stajući na čvrste noge. Bilo je i teških i bolnih poraza ali su puleni trenera Nedeljkovića uvek nalazili snage da se nakon pada podignu i budu još jači. U samom finišu Lige ukazala se mogućnost da se ekipa plasira u play off što bi bila kruna poslednje dve zlatne godine lozničkog muškog rukometa. Iako im je ogromna prepreka na play off putu bila ekipa Hajduk Veljka iz Negotina, momci su u najvažnijem trenutku bili najbolji i pobedom protiv direktnog konkurenta za plasman u play off i to još na njegovom terenu, ostvarili plasman u Play off. Ni play off nije prošao bez sjajnog rezultata. U drugom kolu polufinala play off-a, lozničani su do nogu potukli ekipu Goč Merkura nanevši im prvi i jedini poraz nakon 25 utakmica bez poraza.
Lozničanima ostaje, što smo već i rekli u predhodnim delovima ovog teksta, da odigraju još revanš susret protiv ekipe Metalca u Kraljevu pri čemu sa sobom donose miraz od tri gola stečen u Lagatoru. Ukoliko bi uspeli da osvoje treće mesto u Prvenstvu to bi zaista bio bajkovit završetak aktuelne sezone. Ukoliko i ne uspeju, zlatni sjaj lozničkog muškog rukometa koji su počeli da grade pre tri godine a dobro ga izglancali u protekle dve takmičarske sezone, ničim manje neće sjati nego što u ovom trenutku blista i šljašti.
Ovaj svetao primer MRK Loznice treba da bude primer i drugim sportskim klubovima u gradu sporta Loznici.
BRAVO !!!