Deset dana po okončanju play out-a Prve fudbalske lige Srbije i žalosnog ispadanja u Srpsku ligu Zapad, iz tabora zeleno belih jako malo imka informacija o tome kako i sa kim dalje. Doduše još uvek tinja neka nada da će Loznica i naredne sezone biti član Prve fudbalske lige. Na koji način bi to bilo moguće za sada nema konkretne ideje. Priče o proširenju Lige i formiranje dve grupe su apsolutno bezpredmetne. Član 6. Pravilnika o takmičenju FSS je nedvosmislen :
„Odluka o promenama u sistemu takmičenja, donosi se najkasnije godinu dana pre početka takmičenja“.
Dakle svaka promena u sistemu takmičenja za nastupajuću sezonu morala je biti donešena pre početka protekle sezone. Sve ostale priče i varijante su samo stvar spekulacija i u stilu „što je babi milo to joj se i snilo“
Ono što može da bude opasno za klub je ukoliko se čekajući „neko“ spasonosno rešenje oko ostanka u Prvoj ligi, samo bespotrebno troši vreme koje bi pametnije bilo iskoristiti da se krene u stabilizaciju kluba gde ima toga mnogo da se uradi. Gledajući za ono najvažnije, selekciju ekipe koja će se takmičiti u narednoj sezoni, bilo to Srpska liga ili misaono željena Prva liga, vreme brzo leti. Ne sme se klub dovesti u prošlosezonsku situaciju da se selekcija novog tima pravi sve tamo do početka novog Prvenstva a na kraju se dogodi to da se igrači angažuju po principu „daj šta daš“ i formira prinudna ekipa daleko van potrebnog kvaliteta potrebnog da se realizuje ambicija kluba.
Posao selekcije igrača Morao bi da krene od imenovanja Šefa struke koji bi imao potpunu autonomiju (osim finansijske) u angažovanju novih igrača. Pre angažovanja novajlija trener bi morao najpre raščistiti sa igračkim kadrom koji je okončao tužno Prvenstvo. Pri tome suočiće se sigurno sa velikim problemom u vezi kvantitativnog broja igrača koji će sačinjavati novi tim jer ne treba zaboraviti da je tim u protekloj sezoni skoro 100% bio sastavljen od „stranaca“ koji su klub koštali novaca i novaca. Plaćati 22 stana i ishranu svakog meseca to klub tipa Loznice a niti neki bogatiji, ne može sebi priuštiti. Sa druge strane treneru je neophodno minimum 22 igrača da bi mogao da obavlja adekvatnu trenažnu aktivnost pa se postavlja logično pitanje kako oformiti ekipu od 22 igrača a da što manje bude „stranaca“ u njoj? Pogotovo ako se pri tome okrenete ka omladinskoj i kadetskoj ekipi u kojima će se na prste jedne ruke mogu pronaći igrači za seniorski tim.
Glavna stvar u selekciji ekipe kako smo već rekli jeste imenovanje Šefa struke od kojeg, uz svo uvažavanje rukovodećih ljudi, najviše zavisi dobar rezultat ekipe. Sigurno je da je Aleksandar Janjić, trener koga retko ko ne bi želeo da vidi na klupi lozničana. Prvo pitanje u vezi navedenog jeste da li bi trener superligaškog pedigrea kao što je Janjić, uopšte hteo da vodi srpskoligaša. Koliko se može saznati Janjić ima neke zanimljive ponude iz klubova višeg ranga takmičenja nego što je rang u kojem će se Loznica takmičiti naredne sezone. Bilo kako bilo, pitanje Šefa struke se mora rešavati što pre, kako bi se što pre krenulo u selekciju ekipe za narednu sezonu. Sigurno je da se selecija ne može završiti za nekoliko dana pa je stoga sa njom potrebno početi što pre jer koliko „sutra“ će početi pripreme za novu sezonu.
Ima nagoveštaja da su ostvareni kontakti sa nekim od igrača „lozničke krvi“ koji su zbog loših relacija sa predhodnim rukovodstvom kluba otišli iz kluba pre neku godinu dana. To bi bio odličan potez da se ekipi koliko toliko vrati karakter „domaćeg sastava“ koji je uprotekloj sezoni bio apsolutno izgubljen. Sigurno je da nijedan „stranac“ neće staviti svoju nogu ili ne daj Bože glavu tamo gde će je sigurno staviti onaj u čijim venama teče „loznička“ krv.
Ima tu još dosta pitanja za koja trenutno nema odgovora. Fudbalska javnost ima poverenja u klupsko rukovodstvo na čelu sa predsednikom Markovićem. Na njima je da ga ne prokockaju kao što se desilo predhodnima.