Rukometaši Loznice su protekle nedelje u Valjevu učestvovali na Memorijalnom turniru „Nikola Jevremović Gužva“ koji je organizovan u znak sećanja na bivšeg igrača i trenera RK Metalac.
Kroz prizmu „imam jednu dobru vest i jednu lošu“ može se oceniti prvo učešće lozničana na ovom turniru koji se organizuje tradicionalno godinama unazad.
Dobra vest je da su izabranici trenera Milana Nedeljkovića zauzeli drugo mesto na turniru nakon pobede protiv Kolubare u polufinalu i poraza od druge ekipe beogradskog Partizana u finalnom meču. Obzirom da ekipa ne trenira od utakmice poslednjeg kola u Smederevu, koja je odigrana 03. decembra tekuće godine, postignuti rezultat se može oceniti manje više kao uspešan.
Loša vest je posledica igranja na turniru u vreme kad mu to nije. Svakom treneru koji iole poznaje osnove rukometa i koji brine o zdravlju svojih igrača i interesima svoje ekipe, poznato je da ekipa ne sme odigravati kontrolne utakmice nespremna kao što su to uradili lozničani prihvatajući poziv za učešće na turniru. Takav stav mora zauzeti pred rukovodstvom kluba i prosto naterati rukovodioce da se poziv za turnir ne prihvati. Ovoga puta nećemo se baviti činjenicom ko je iz kluba prihvatio poziv za učešće (trebalo bi da je to učinilo rukovodstvo kluba) kao i činjenicom da je organizator turnira RK Metalac pozvao lozničane tek kad mnoge druge ekipe nisu to htele da učine tako da su lozničani uzeli učešće na turniru da eto isti ne propadne što bi bila velika sramota.
Svrha i naravoučenije ovog teksta jeste da nema igranja bez treniranja jer u tom slučaju dolazi do povređivaja igrača obzirom da telo ne može da izdrži maksimalan napor koji takmičarske utakmice zahtevaju, kao što je to bio slučaj sa ekipom Loznice na ovom turniru. Nažalost iznesena tvrdnja po ko zna koji put je dobila svoju praktičnu potvrdu. Naime učešće lozničana na turniru debelo je „plaćeno“ povredama trojice bitnih igrača : Nemanje Podraščića, Vladimira Kovačevića i Luke Jovanovića.
Kad bi se na kraju sabrali dobitak i gubitak, što bi konobar rekao „da podvučemo crtu“, učešća na turniru, rezultat bi bio katastrofalan za Loznicu. Dobitak nikakav a veliki gubitak. Iz toga proizilazi jasno pitanje „Zašto je Loznica učestvovala na turniru i ko od njenog učešća ima benefite“ ? Jedini benefit ima organizator koji je spasavajući turnir u maniru „daj šta daš“ pozvao lozničane pri čemu mu svih predhodnih godina od kako se turnir organizuje nije padalo na pamet da komšije pozove na turnir.
Pa čemu onda učešće na turniru ? Kristalno je jasno da Loznica ni pod kakvim okolnostima nije smela da prihvati poziv za turnir jer njeni igrači su van treninga već tri pune nedelje a da još ne pominjeno činjenicu da većina od njih ne trenira dovoljno ni u toku Prvenstva.
Neko iz kluba reče : „Ovo učešće je veliko naravoučenije za sve nas u klubu“ pri čemu zaboravlja opšte poznatu izreku „ da se pametan uči na tuđim greškama a ne na svojim“. Da su lozničani tako razmišljali a morali su izbegli bi povrede trojice veoma bitnih igrača, koji su u većini utakmica u prvom delu Lige bili starteri. Ovako samo ostaje nada da će se povređeni igrači u potpunosti oporaviti, ako ne do početka priprema za nastavak Lige koji je zakazan za 08. januar naredne godine a ono bar do početka drugog Prvenstva koji je predviđen za 02/03. februar 2024 gidine u kojem lozničane očekuju velika iskušenja.