III DEO : SUMORNA JESEN
Nakon tužnog proleća i varljivog leta loznički futbaleri dočekaše početak Srpske lige Zapad. Na dan Preobraženja Gospodnjeg krenuše lozničani u borbu za ekspresni povratak u prvoligaški karavan. Za Preobraženje se u narodu veruje da je to dan kada se preobražava i voda i gora. U skladu sa ovom simbolikom ljubitelji fudbala u gradu sporta Loznici očekivali su od rukovodstva da klub postavi na zdrave temelje, trasira put dobrog i kontinuiranog rada i napretka u svim sferama funkcionisanja kluba jer je klub u proteklom periodu više odavao utisak mrtve nego žive organizacije. Jednostavno za šta god ste se uhvatili shvatili biste da je u tim segmentima klub afunkcionalan. Tako je bilo sa rezultatima kako seniorskog pogona, tako i mlađih kategorija koje su po postignutim rezultatima pri samom dnu Regiona Zapad i što je najgore u njihovim redovima godinama se na puškomet nije pojavio neko dete koje je kasnije nastupalo za prvi tim. Marketing nije postojao a o medijskoj prezentaciji kluba može se samo reći da je tu vladao potpuni mrak. Veliki posao je bio na rukovodstvu koje je klub preuzelo početkom te 2023 godine.
Svakako među svim urgentnim poljima delovanja na prvom mestu je seniorski pogon. Start regionalnog Zapada, bez obzira na osipanje igračkog kadra nakon saznanja da Loznica neće ostati član Prve lige Srbije, lozničani su dočekali u sastavu za koji niko nije mogao reći da nema kvaliteta da se u ligi kao što je srpskoligaški Zapad izbori za ekspresni povratak u Ligu. Imena poput Komarčevića, Vićentijevića, Petrovića, Radmanovca, Stanojevića, Kojića, Obadovića,Tripkovića svakako su bila dobra garancija za takvu tvrdnju. Na klupi je ostao Aleksandar Janjić za koga je svaki simpatizer fudbala govorio da je njegov ostanak najveće pojačanje kluba u novoj sezoni. Jedina otežavajuća okolnost lozničana bila je neuigranost aktuelnog sastava obzirom da je, iz navedenih razloga, tim skockan pred sam start Lige. Međutim svi su verovali da će trener i igrači taj problem brzo rešiti u početnim kolima Lige u hodu istovremeno sa dobrim početnim rezultatima.
Međutim već od samog starta se videlo da ta rabota neće ići kako je to zamišljeno. Nakon lagane pobede na startu protiv skromne ekipe Takova u Klupcima, drugo kolo Loznicu je odvelo u Petrovac na Mlavi u goste novopridošlici u Ligi iz neposredno nižeg ranga. U utakmici gde je samo trebalo da bude pitanje koliko će golova biti u mreži domaćina, zaista preskromna ekipa domaćina u kojoj vodeći igrač ima 45 godina uspela je da remizira sa favorizovanom Loznicom a da se još ne spomene da su gosti mogli da odu kući plačući. Međutim sve to je se još uvek guralo pod tepih neuigranosti ekipe kao da je pak Sloga 33 neka uigrana Barcelona pa morate i vi biti uigrani ako hoćete da je bacite na kolena.
Peto, šesto i sedmo kolo otvorilo je oči svima koji su hteli da vide pravu istinu jer je jedino merilo u sportu teren i rezultat koji ostvarite na njemu. U petom kolu remi sa požarevljanima u Klupcima. U šestom kolu na prvom pravom ispitu poraz u Priboju bez da ste ispalili ijedan metak iz puške a u sedmom kolu jako hladan tuš usred Klubaca i poraz od 4:1 protiv Budućnost Krušika 2014. Međutim iz kluba su i dalje stizala opravdanja da je ekipa kasno formirana pa nije mogla da se adekvatno spremi i uigra za kratko vreme i slično, što je predstavljalo apsolutni nonsens obzirom da je već odigrano sedam kola, pa pobogu ako neko ne može da ekipu spremi i uigra za sedam nedelja taj treba da se mane ćorava posla. Nastavak Lige je samo povrđivao lošu igru i mršav bodovni saldo lozničana. Šta reći kad su lozničani strepeli za rezultat u Klupcima gotovo na svakoj utakmici a na drugoj strani Loznica nije mogla da savlada, bez da se ne uvrede, strahovite Reale, Podunavce ili koga već. U 13. kolu lozničani su gostovali u Čačku gde su pobedom protiv tadašnjeg lidera na tabeli mogli koliko toliko da ostanu u trci za povratkom u Prvu ligu. I na tom meču kada je bilo možda najvažnije od lozničana nije bilo ni traga ni glasa. Ubedljiv poraz od 4:1. Na kraju sumorne jesenje balade Loznica pade na četvrtu poziciju na tabeli sa 12 bodova manje od vodećeg FAP-a.
Šta reći posle ovako katastrofalne jeseni. Jednostavno može se samo pobeći negde gde nikoga nećete sresti jer svaki pogled u oči sa nekom osobom grubo će vas podsetiti da ste zaista „prdnuli u čabar“.
Moglo bi se dosta toga napisati o lozničkoj sumornoj jeseni. Od toga da je ekipa uvek padala u drugom poluvremenu pa je osnovno pitanje vezano za tu pojavu koliko je i da li je ekipa uopšte bila fizički spremna pa do činjenice da je bez obzira na (dobar) rezultat iz prvog poluvremena trener Janjić obavezno vršio nekoliko izmena. jLogično se postavlja pitanje zašto menjati ekipu koja ima dobar rezultat a tek je odigrano 45 minuta pa ne bi moglo da bude govora da su izmene bile prinudne. Tu su i čaršijske priče da neki igrači mora da igraju ili da imaju određenu minutažu bez obzira na okolnosti i još mnogo toga ali su to sve ste stvari za detaljnu analizu od strane struke i rukovodstva kluba a sve sa ciljem da se takve greške kao i one iz proleća 2023 godine, nikad više ne ponove.
U ovom trenutku najvažnije je shvatiti gde se i zbog čega klub trenutno nalazi i konačno započeti jedan stabilan i kontinuirani razvoj kluba pri čemu se mora sigurno početi od samog početka. Najgore po klub bi bilo da se sva loša zbivanja iz kalendarske 2023 godine a i iz predhodnih godina, jer je trenutna očajna pozicija u kojoj se nalazi klub rezultat je ne samo sumorne 2023 godine već je to stvar i lošeg rada predhodnih godina, stave pod tepih i da se traži neki drugi, brži, alternativni način povratka u Prvu ligu kao što je to bio slučaj pred početak jeseni 2023 godine, A svi znamo kako se i sa koliko posledica isti okončao.