Različiti su razlozi koji mlade osobe uvode u svet sporta generalno kao i opredeljenje za određenu sportsku granu. Neki od njih su se obreli u sportu jel su njihovi drugovi iz kraja krenuli da se bave sportom, drugi iz znatiželje a postoje i oni kojima je porodično sport u krvi pa tako mlađi nastavljaju putevima starijih, svojih najbližih.
Jedan od mladih momaka koji je u sport, tačnije fudbal na poziciji golmana, ušao iz potonjeg razloga je Vuk Mitrović, rođen 2005 godine u Loznici a kako sam ističe ponosni žitelj Republike Trbušnice :). Vukov pokojni otac je bio golman pa je iz tog razloga Vuk krenuo očevim stopama.
„Fudbal sam počeo da trenerim u Gučevu iz Banje Koviljače gde mi je trener bio Milojica Rađevac za kojeg imam samo lepe reči. Na nekom od turnira „snimio“ me je trener ŠF Pčelinjo tako da sam u toj školi fudbala nastavio dalju karijeru. Iz Pčelinja me je put odveo u Zemun gde sam prvo nastupao za kadete a nakon kadeta i za prvi tim Zemuna. Sledeća stanica mi je bio Voždovac, čiji sam i sada ćlan. Na pozajmici sam bio prvo u Torlaku, pa jeseni predhodne godine u Podunavcu. U narednoj polu sezoni braniću za klub mog rodnog grada, FK Loznicu. Drago mi je što ćemo sarađivati i ni jednog časa se nisam dvoumio kad sam dobio ponudu od Loznice“- počinje priču „lozničko dete“, Vuk Mitrović, nekadašnji član reprezentacije Srbij U17.
Kako vidiš ulogu golmana u savremenom fudbalu ?
“ Golmanska pozicija je oduvek bila jako bitna i odgovorna. U današnjem fudbalu koji je jako napredovao, golmana vidim kao trećeg štopera i nekoga od kojeg počinje svaka akcija. Golman nije samo puki posmatrač zbivanja na terenu već i njihov kreator“
Golman je najodgovornija pozicija u ekipi jer su njegove greške uvek vidne a često sa sobom nose i posledice. Kako se neko kao ti, koji je mlad i još uvek na početku karijere, nosiš sa tom činjenicom ?
„Odgovornost je sastavni deo bavljenja sportom. To je veliki teret koji se mora podnositi. Jednostavno opredelio sam se za sport i poziciju golmana i moram uvek biti spreman za to. Mislim da taj teret podnosim dobro. Već sam imao priliku da branim da derbi meču Zemun- OFK Beogard. Svestan sam svih okolnosti i težine situacije.“
Šta je veoma bitno a verovatno i najpresudnije da bi golman bio uspešan ?
“ Generalno mislim da je to „glava# kao i spremnost da donosiš odluke. Veoma bitna su i noge koje moraju biti perfekcija i jedna i druga. Međutim mora se raditi na svemu što golmana čini vrhunskim. Što se mene tiće svestan sam da moram raditi na svemu jer uvek može bolje i uvek ima prostora za napredak“
Imas li nekog uzora od aktuelnih golmana ?
„Imam, To je Joe Hart. Slične smo građe i obojica slično vidimo igru. On je živa vatra. A obojica smo plavi:)“
„Kakve su ti amcije ?
“ Moj fokus je usmeren da što pre dobijem šansu u Voždovcu. Dugoročno planovi su mi vezani za Partizan. Jako bi voleo i nadam se da ću ostvariti želju da branim gol crno-belih. A tamo negde u perspektivi neki klub petice serije A. Partizan mi je želja od malena. Smatram da ću verovatno uspeti u nameri da zaigram za crno-bele a da li ću otići iz Srbije to ćemo videti“
Kako mlad, vrhunski golman usklađuje školu i sport ?
“ Vanredni sam učenik Saobraćajne škole, smer mašinski tehničar za motorna vozila. Za sada ide dobro ali je baš teško uskladiti obe stvari“.
Pored sporta. šta zaokuplja Vukovu pažnju ?
“ Automobili su mi glavna zanimacija van fudbala. Moji omiljeni su porshe 911, golf 7R i F8″
Pomislisš li nekad da nećeš uspeti u sportu ?
“ Pomislim sigurno ali sam svoj život prepustio Bogu da bude po volji njegovoj. Biće onako kako je Bog rekao a ja se trudim da dam sve od sebe“.
Kad sagledaš svoj dosadašnji život, da li bi tvoj pokojni otac bio ponosam na tebe ?
“ Bio bi ponosan“-
Da li si ti ponosan na sebe ?
„Jesam. Ali ne zbog fudbala već zbog principa po kojima živim i koje je otac usadio duboko u mene“.
Neko koji kao mlad zbori ovako zrelo, mnogo zrelije od svojih vršnjaka a iza sebe već ima zavidnu karijeru, obzirom na sportski staž, mora jednoga dana da uspe. Svakako da Onaj od gore koji vidi sve a čijoj je se volji Vuk prepustio, i neće ostati po strani da jednoga dana Vuka gledamo na stadionu JNA a ako Bog da i u nekom klubu petice serije A. Sigurni smo da će Vuk uspeti da ostvari svoje ciljeve i da će jednog dana, u ne baš dalekoj budućnosti, kad bude uzdignute glave i čela pogledao u nebo, među zvezde, moći ponosno da kaže „Uspeo sam. Hvala ti za sve“.