Košarkaši Loznice, ovosezonski debitanti u Drugoj ligi Srbije, ulažu velike napore ne bi li uspeli da sačuvaju drugoligaški status. Svaka utakmica koju puleni trenera Dušana Kasuma igraju predstavlja svoje vrsno biti ili ne biti obzirom da po okončanju sezone iz Druge lige ispada najmanje četiri kluba a moguće je i jedan više.
Lozničani u aktuelnoj sezoni prolaze kroz Tantalove muke. Prvobitno je selektirana ekipa za koju se mislilo da će imati kapaciteta da izbori opstanak među drugoligašima. Ta ekipa, predvođena sa klupe trenerom Danilom Negovanovićem, započela je Ligu i u prva četiri kola uspela da na svoj konto upiše dve zavidne pobede. Prva na debiju u novoj drugoligaškoj sezoni ostvarena je u Lagatoru, u drugom kolu Lige, protiv ekipe Klik-a iz Arilja. Rezultat ubedljive pobede lozničana, rezultatom 76:59, gledano brojčano govori da je pobeda izvojevana veoma lako. Međutim na terenu to nije bilo tako jer su gosti „pali“ tek u poslednjoj četvrtini meča. Već tada se videlo da selektirana ekipa verovatno neće moći da ostvari zacrtani cilj pre početka sezone a to je opstanak u Drugoj Ligi. Druga pobeda, protiv Bora Rtb u Lagatoru je izvojevana tek u produžetku i nakon te utakmice je bilo jasno da se ekipa mora pojačati sa nekolicinom igrača ukoliko klub želi da naredne sezone bude drugoligaš. Ono što se nije očekivalo u tim momentima je kontra situacija a to je bilo osipanje igračkog kadra. Nezadovoljan minutažom u igri, klub je napustio kapiten Marojević. Iz nekih svojih razloga Gole je, već nakon prve pobede otišao maltene pre nego što je došao u redove lozničana, dok je klub dao odrešene ruke Kalpačini koji je na leto postao igrač Loznice.
Nakon triler pobede protiv Bor Rtb-a došlo je do promene na klupi Loznice. Umesto Danila Negovanovića ekipu je preuzeo Dušan Kasum. Od samog starta pa sve do današnjih dana Kasum je prolazio kroz Tantalove muke a obzirom na sve okolnosti neće ih se osloboditi ni do kraja aktuelne sezone. Zahvaljujući agilnom rukovodstvu kluba ekipa se dopunjava ne bi li se oformio koliko toliko kvalitetan sastav za nastavak Lige. U tim okolnostima, kada na treningu imate prisutnih nekoliko igrača, zaista nije bilo moguće organizovati ni minimalno efektivan trening. Pored problema u broju igrača koje je trener imao na raspolaganju, javio se problem koji je nastao kada je Kasum uveo i po dva treninga dnevno koji su po intenzitetu prevazilazili dotadašnju praksu. Trebalo je zatim igrače u glavi „prešaltati“ sa Regionalne lige i njene zahteve na isto to što iziskuje Druga liga a koje je u znatno većoj meri prisutno u drugoligaškoj konkurenciji. Sve predhodno nabrojano moralo se rešavati tokom Lige čija su se kola nemilosrdno ređala kao na traci.
Kako tako igrački sastav je dopunjen angažovanjem Miloševića, Munižabe i Ilića a više nije moglo obzirom na Propise. Uspostavljen je koliko toliko željeni ritam trenažne aktivnosti. Međutim obzirom da se preko noći ne može načiniti mnogo toga, ekipa je u narednih pet kola doživela sve poraze. Na sve načine Kasum je pokušavao da ekipa skroz ne padne na psihološkom planu uz istovremene treninge pojačanog imtenziteta. Problem koji se u ovoj fazi nametnuo jeste nedostatak igrača na pojedinim igračkim pozicijama, koji nije mogao biti rešen, niti će biti rešen do kraja Prvenstva jer su lozničani ispucali bonus angažovanja novih igrača. Naročiti problem je bio na poziciji pleja gde su na raspolaganju Kasumu bila samo dvojica, Čirović i Milošević. Taj problem se udvostručio obzirom da Propisi ne dozvoljavaju na na predmetnoj utakmici u ekipi može nastupiti više od četiri igrača starija od 26 godina tako da je Kasun bio primoran da se rešava usluge jednog od dvojive pleja kako bi ostvario koliko toliko stabilan sastav za utakmice.
Najbolniji problem je bila mala rotacija igrača tako da su pojedinci morali maltene da provedu na terenu celokupnu utakmicu. Ne postoji nijedan igrač na svetu koji to može učiniti a da sve vreme utakmice pruža odličnu partiju. Dovoljno je samo pogledati statistiku poslednjeg meča u Boru i sve će biti veoma jasno. Minutaža igrača je bila : Ilić 40:00, Todorovićković 36:24, Cvijić 36:00, Milošević 33:47, Nedeljković 32:46, Đuković 23:16. Neverovatna situacija da sa samo šest igrača uđete u utakmicu, obzirom da na ovoj utakmici nije zbog povrede nastupio Munižaba a da četiri mlađa igrača za sada jako retko ulaze u igru. Ovakva situacija sa minutažom i malom rotacijom prisutna je unazad nekoliko utakmica, pogotovo kad je klub napustio Ćirović pa je ekipa ostala sa jednim organizatorom igre. A za Riplija je podatak da na utakmici protiv favorizovane ekipe iz Gajdobre u Lagatoru zbog bolesti nije nastupio ni jedini plej Milošević tako da je „čarobnjak“ Kasum sa samo šestoricom musketara izašao na megdan silnom Hercegovcu. I gle čuda pobedio. Gotovo identičan je bio trijumf protiv još jednog favorita za najviši plasman, ekipe Mladost Zemuna koji je bačen na kolena u Lagatoru u 15. kolu sa samo sedmoricom igrača. U celokupnoj situaciji trener Kasum je maltene bio jako sretan kad ima „čak“ sedam igrača na raspolaganju ali to zadovoljstvou poslednjim utakmicama nije ni imao.
Sve kad se sabere i oduzme, skor lozničana u dosadašnjem toku Druge lige od devet pobeda i deset poraza deluje fantastično, teoretski i praktično nemoguće. Međutim trener Kasum i ovo malo musketara što ima na raspolaganju pokazali su, u odigranih 19 kola, da igraju i postižu rezultate kontra svake teorije i prakse. Da li će izdržati tako do lraja lige zaista je teško prognozirati. Naravno da se svi u klubu kao i sve brojniji simpatizeri košarke u gradu sporta Loznici nadaju da će ekipa predvođena trenerom Kasumom, koji je dobio nadimak Dejvid Koperfild i sedam hrabrih musketara uspeti da pronađe snage i volje da se zadrži u Drugoj ligi Srbije.