Bokserski klub Rokica jedan je od četiri bokserska kluba u Loznici koji uporedo egzistiraju. Ovaj uzorni sportski kolektiv poznat je po odličnom radu sa mladim bokserima po čemu je prepoznatljiv na bokserskoj mapi Srbije. Nedavno, na dva meča u okviru Bokserske lige Srbije, preko 1000 gledalaca u Lagatoru kao i oni koji su posredstvom ARENAFIGHT sportskog kanala pratili ove mečeve, mogli su da se uvere da je Rokica veliki rasadnik mladih talenata pred kojima je svetla budućnost. To su momci KOJI DOLAZE. A sledi priča o jednom od njih.
“ Boks sam počeo da treniram pre osam godina u BK Loznica, dakle sa nekih mojih devet godina. Međutim u Loznici mi se nije svidelo. Nisam ostvario dobar kontakt sa trenerima i malo mi je svega došlo preko glave pa sam razgovoru sa ocem i ljudima iz BK Rokica nastavio sam da treniram u mom sadašnjem klubu u kojem sam evo već četiri godine. Inače moj otac je veliki ljuitelj boksa a ja sam kao dete, onako po kući iskazivao svoj borilački karakter.
U početku sam trenirao karate ali sam nakon mesec dana došao kući i saopštio mojima da ja karate neću više da treniram. Pošto je otac moga druga bio trener u Rokici, u dogovoru sa mojim ocem sam prešao u Rokicu u kojoj sam sve do današnjih dana. U Rokici mi je odlično. Imamo dobre uslove. Saradnja i dogovor sa trenerom je odlična tako da je sve kako treba.
U dosadašnjoj karijeri imao sam 42 borbe od kojih sam u svoju korist rešio 33. Najveći uspeh na značajnim takmičenjima sam ostvario na Evropskom prvenstvu za kadete u Sarajevu, koje je odžano 2020 godine kada sam došao do četvrtfinala i za malo mi je pobegla bronzana medalja. Imam dosta medalja i priznanja sa takmičenja mlađih kategorija u Srbiji.
Kad se osvrnem u prošlost i sumiram sve ono što se događalo, kroz šta sam prošao i što sam postigao, mogu sigurno reći, da kad bi ponovo bio na početku karijere, da bi opet izabrao boks. Probao sam dosta sportova i ni u jednom nisam mogao da se pronađem. Mislim da je boks jedini sport koji može da izgradi i ojača karakter osobe. Obzirom da sam mislim da imam „borben karakter“ a to kažu i mnogi drugi, pronašao sam se u boksu gde moj karakter može da dođe do punog izražaja.
Od malena su me vaspitavali da držim do sebe, da ne dozvoljavam dame neko drugi ponižava i gazi tako da me sa te strane boks nije promenio ali me je očvrsnuo fizički i psihički.
Sport nas pre svega nauči disciplini koja je neophodna i u svakodnevnom životu. Sport nas nauči da poštujemo druge i da se kulturno i vaspitano odnosimo prema njima. U samom boksu nema zle krvi i u njemu su plemeniti ljudi. Možda se neko neće složiti da je boks plemenit jer se takmičari udaraju u glavu i slično. Međutim to je samo na ringu tako da kad se borba okonča družimo se, pričamo, odemo na piće zajedno.
Učenik sam srednje Ekonomske škole u Loznici. Moj dan obično prolazi po sistemu škola-boks-škola. Nisam osoba koja voli da izlazi, da pije i luduje. Više volim da „lejim“ u kućnoj varijanti sa društvom.
Imam veliku podršku kako od svojih najližih tako i drugova. Na prvom meču protiv BK Loznice uverio sam se da moj klub ima ogromnu podršku u gradu sporta Loznici. Podrška najbližih je ogromna. Ne propuštaju moje mečeve a nakon moje pobede njihova radost je veća nego moja. Majka ne voli da gleda ali ipak dolazi na mečeve. Imam starijeg brata ali on nije u sportskim fazonu.
Sama borba i proglašenje pobednika su dve različite dimenzije. Kada uđete u ring i gong označi početak meča, nikog ne čujete sa strane, jednostavno ste isključeni od spoljašnjeg sveta i koncentrisani ste na borbu. Međutim nakon meča vraćate se u realnost a kad začujete hiljadu ljudi, kao što je bilo na prvom meču protiv BK Loznice, koji navijaju za vas to je sam vrh.
Ambicije su mi ogromne.Malo su me povrede ove godine sprečile za Evropsko prvenstvo za juniore pa na njemu nisam učestvovao. Preda mnom je omladinsko naredne godine i ako bude bilo sve ok nadam se nekoj medalji. Krajnji cilj je učešće na Olimpijadi tamo negde nakon 2-3 godine iskustva u seniorima.
Deci koja su slabijeg karaktera, koja nemaju dovoljno samopouzdanja i vere u sebe, savetujem da treniraju boks jer im on na najbolji način može očvrsnuti karakter. U boksu će fizički ojačati, izgraditi svoje telo bolje nego u bilo kojem drugom sportu. Kroz bavljenje boksom steći će dosta prijatelja jer u sportu kojim se ja bavim nema neprijatelja niti zle krvi. Inače deca se mogu baviti boksom i rekreatvno bez takmičenja. Vrata kluba su uvek otvorena#.
Ovo su ila razmišljanja jednog mladog čoveka i sportiste koji pokušava da nađe svoje mesto među zvezdama. Put uspeha nije lak i pun je teških izazova i posut trnjem. Moraš biti pre svega uporan a i hrabar da se upustiš u takvu avanturu, Posrtati ćeš ali moraš biti spreman da nakon svakog pada smogneš snage da se podigneš i uspraviš. Na najvažnijim životnim raskrsnicama nema putokaza. Moraš biti Pravi da izabereš Pravi put koji vodi do zvezda.
Veljko Krstić, član BK Rokice, je jedan od njih.
SREČNO !!!!