U drugom kolu preliminarnog dela Evropskog prvenstva u boksu koje se održava u Beogardu u periodu 18/28. aprila godine čije aprilske dane polako ali sigurno krckamo, u kategoriji do 80 kg. srpski bokser Rastko Simić savladao je Estonca Antona Vinogradova jednoglasnom odlukom sudija uz veliku bodovnu razliku.
Rastko je od prve sekunde u meč ušao silno motivisan, odlučan i hrabar da nadoknadi sve šta je zbog povreda morao da propusti mesecima unazad. Videlo sepo pogledu iz njegovih očiju kao i mimike na licu da danas uporni Estonac neće imati šta da traži protiv bisera srpskog i evropskog boksa. Osećalo se u vazduhu da Simić zrači samopouzdanjem, odlučnošću i borbenošču i da bi i bolji rival od Vinogradova danas isti tako ring napustio pognute glave kao što je i on to mrao da učini.
Već pre samog proglašenja, dok su dvojica rivala samo formalno čekala da sudije podignu u vis Rastkovu desnicu, jer nije bilo ni najmanje dileme ko je pobednik, videlo se po izrazu Simićevog lica ogromno zadovoljstvo koje nije mogao skriti. A i što bi pa to i uradio.
Posle meča Rastko Simić, još uvek pun utisaka za portal dao je komentar svoje pobede :
“ Teško je opisati koliko sam srećan i zadovoljan. Ovaj trenutak sam dugo čekao. U ring sam ušao bez ijedne borbe zbog povrede koja me je dugo mučila dok su moji rivali formu sticali u borbama dok sam ja bio prinuđen da se zadovoljim samo sparingom. Naravno da je bilo treme i emotivnog naboja. Debi u seniorskoj konkurenciji i ulazak u ring bez ijedne pripremne borbe ne bi nikoga učinio ravnodušnim. Ali ta pozitivna trema nestala je sa prvim gongom. Osećao sam da danas nema šanse da budem poražen. Još kad sam čuo veliku podršku iz publike bio sam u stanju da prevaziđem smog sebe. Ušao sam odlčno, motivisano i sa jasnim ciljem šta želim od današnje borbe. Nametnuo sam svoj ritam i rivalu nije bilo spasa. U trenutku kad vam sudija na ringu podigne ruku u vis kao znak da ste bili bolji od rivala, provrte vam se sve slike, uglavnom ružne jer malo je bilo sreće u poslednjih nekoliko meseci. Bitno je da sam uspešno probio led i ubedljivo savladao estonca. U borbi za medalju čeka me makedonac za kojeg imam dovoljno vremena da se pripremim sa svojim trenerima kako bi dao sve od sebe da mojoj Srbiji i drugovima iz reprezentacije donesem medalju“.