Kada je 20.06.2009 godine došao na Svet, niko nije mogao da pretpostavi da će On jedong dana (naravno u skladu sa svojim životnim uzrastom) biti veoma uspešan u sportu koji je samo delić ovozemaljskog života koji živimo.
„Svoju sportsku karijeru sam počeo na fudbalskom terenu. Tri pune godine pikao sam fudbal a onda je došla prekretnica zahvaljujući kojom sam ono što danas jesam. Po nagovoru predsednika kluba „Vukovi sa Drine“ Aleksandra Nikolića i oca, Saše Popovića, koji je bivši bokser, travnati teren sam u februaru 2020 godine, zamenio konopcima i obreo se u ringu u kojem sam i dan danas i za koji sam čvrsto vezan tako da me od njega teško može odvojiti bilo šta. Gledano sa trenutne vremenske distance i onoga šta sam do sada postigao, siguran sam da je to bila odlična odluka“
Tek malim korakom zakoračio u svet plemenite veštine a osvojio dosta nagrada i priznanja pa njegovi pratioci kažu „da uskoro mora kupiti veći ormar “ jer je trenutni mali da u njega mogu stati do sada osvojena priznanja i nagrade.
“ Već u prvoj godini bavljenja boksom (2021) postao sam pionirski prvak Srbije. Titulu najboljeg u Srbiji osvojio sam i u kadetskom uzrastu 2023 godine a na ovosezonskom prvenstvu Srbije za mlađe uzraste kompletirao sam titule najboljih u mlađim kategorijama osvojivši naziv najboljeg juniora Srbije. Imao sam prilike do sada da učestvujem i na dva inostrana takmičenja, Trofeju Podgorice i Evropskom kadetskom prvenstvu koje je održano 2023 godine u Sloveniji, koji su mi doneli veoma mnogo novog iskustva. Najveći uspeh desio se nedavno kada sam na 8. Juniorskom Svetskom Kup-u nacija u Somboru osvojio zlatnu medalju i bio proglašen za najboljeg domaćeg boksera. Među ostalim priznanjima istekao bih titulu najboljeg boksera na Memorijalnom turniru Žabina i ostalih lozničkih bokserskih legendi kao i priznanje za najboljeg takmičara na Memorijalnom turniru Konstantin“.
Ko god počne da se bavim nečim u u životu ima svoje razloge zašto je to učinio..
“ Boks mi pruža mogućnost da izbacim energiju iz sebe obzirom da je imam u izobilju kao hiperaktivna osoba. Kada nekoliko dana nemam treninga postajem nervozan jer se u meni akumulira velika energija tako da svaki trening dočekujem sa velikim olakšanjem i zadovoljstvom“.
Bavljenje sportom ili nekom drugom aktivnošču obično okupira osobu skoro potpuno..
“ Boks mi je na poziciji broj jedan u životu, naravno ako izuznemo zdravlje i porodicu. Nakon boksa dolazi škola a trenutno sam učenik OŠ „Sveti Sava“ u Lipničkom Šoru. Vrlo dobar sam učenik a sigurno bi mogao biti bolji da imam više vremena za učenje jer često odsustvujem iz škole zbog priprema i takmičenja. Uz boks uživam u pecanju i voženju bicikla tako da moje svakodnevno vreme prolazi na relaciji kuća – škola – boks i tako u krug“.
Obično mlađi sportisti imaju svoje uzore..
“ Mogao bih reći da je moj uzor Dejvis Gervonta koji je američki profesionalni bokser“.
Svaki sportista ima svoje snove i ambicije..
“ Trenutna ambicija mi je da budem učesnik Evropskog prvenstva za juniore koje će se ovog leta održati u Sarajevu. Nadam se da ću izboriti mesto u srpskoj reprezentaciji. Neki dalekosežni cilj bi mi bila Olimpijada 2028 godine u Los Anđelesu“.
Kako doći do toga da snovi postanu stvarnost ?
“ Pre svega i posle svega mora se uložiti mnogo rada i truda. Mislim da u uspehu talenat čini samo 10% uspeha a da je preostalih 90% rezultat rada. Uporan jesam. Uvek se trudim da dam svoj maksimum a mislim da imam i talenta za vrhunske rezultate“
Na ringu fajter. Kakav si u privatnom životu ?
“ Uvek se trudim da ne napravim problem. Ako se to ponekad i desi problem rešavam uvek razgovorom a nikako nasiljem. Poznata je izreka da su ruke boksera „hladno oružje“. Živim u okolini Loznice i nemam puno vremena za izlaske jer sam maksimalno posvećen boksu. Za sebe bih rekao da sam uporan i tvrdoglav. Uz to sam ponekad emotivan, pa zaplačem kao što je to bilo kada je Rastko Simić pobeđivao na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Veliki sam borac i ne odustajem lako od onoga šta naumim“.
Svaka aktivnost kojom se neko bavi neizostavno ima uticaja na takvu osobu.
“ Boks me pre svega čini zdravijim i više se ne razboljavam kao u periodu kada ga nisam trenirao. Naučio me je da budem uporan i istrajan u svojim životnim ciljevima. Stekao sam i sposbnost samoodbrane koju na svu sreću nisam morao još uvek da koristim. Svim klincima koji razmišljanju da se posvete sportu, savetujem da svakako sebe pronađu u sportu jer će ih on naučiti mnogo toga u životu a najviše da budu vredni, radni i strajni“.
Za postizanje uspeha neophodne su osobe koje su zaslužne za to..
“ Za moju dosadašnju karijeru zaslužni su moj otac Saša Popović, treneri Vuk Milisav Simić i Miodrag Damnjanović kao i predsednik kluba Aleksandar Nikolić“.
Svi koji su došli čitanjem do kraja ove priče prepoznali su o kome se radi. Reč je o Pavlu Popoviću, mladom sportisti koji niže uspehe u boksu i pred kojim je uspešna karijera. Nema sumnje da će ga njegova upornost i istrajnost, uz kako sam kaže 10% talenta, dovesti do toga da će njegovi snovi postati realnost 2028 godine u Los Anđelesu.
Živi bili pa to i videli.
BUDI ZDRAV i USPEŠAN !!!