Okončana je takmičarska sezona 2023/2024 za kolektivne sportove grada sporta Loznice. Prvi na letnji odmor pošli su košarkaši, već u aprilu a poslednji su spustili zavesu fudbaleri pre desetak dana. Nakon okončanja takmičenja kao i uvek slede detaljne analize i donošenje strategije za što bolju pripremu za početak nove sezone, 2024/2025 godine. Najveći deo letnjih aktivnosti usmeren je na selekciju ekipe za nastupajuću sezonu. Neki timove pretrpeće neznatne izmene a većina od njih će u novu sezonu sa dosta izmenjenim sastavom. Koliko i kakvih pojačanja klub će da angažuje prvenstveno zavisi od ambicija kluba u sezoni koja je pred nama a svakako najviše od raspoloživih finansijskih sredstava koje klub može da opredeli za formiranje ekipe za nastup u novoj sezoni.
Fudbalski klub Loznica je srpskoligaški Zapad okončao izuzetno lošim rezultatom. Doduše nije najgori u dugoj klupskoj istoriji jer bilo je sezona kada je Loznica bila Zonaš. Navijače najviše boli što njihovi ljubimci nisu uspeli da se ekspresno vrate u prvoligaški karavan iz kojeg su ispali u sezoni 2022/2023. Leta 2023 godine bile su bombastićne najave da će Loznica sačuvati prvoligaški status wild kartom UO FSS, što se na kraju pretvorilo u „obećanje ludom (naivnom) radovanje“. U skladu sa obećanjima iz FSS vršena je selekcija tima, koji se odjednom raspao nakon prizemljenja lozničana saznanjem da će u sezonu 2023/2024 ipak morati na srpskoligaški Zapad. Sve što vredi ekspresno je napustilo klub a ostali su oni koje u tom trenutku nije hteo niko ili su imali jak razlog za ostanak u klubu (čitaj jako dobar ugovor u odnosu na svoj kvalitet)). Nakon što je rukovodstvo na polusezoni uvidelo da od ekspresnog povratka nema ništa zaključalo je kasicu prasicu što je uslovilo odlazak preostalih igrača koji nemaju dve leve noge i ostanak onih koji će u nastavku sezone osvojiti katastrofalno malih 18 bodova od mogućih 45 sa kojih su na prolećnoj tabeli zauzeli mesto u drugoj polovini tabele. Svima je bilo jasno, što bi oni koji vole „crnjake“ rekli, pa i Stivu Vonderu, da ekipa iz prolećnog dela Lige ne da u narednoj sezoni ne može biti kandidat za povratak u prvoligaško društvo već da bi se u ovakvom sastavu borila za opstanak na srpskoligaškom Zapadu. Jednostavno to je činjenica, potkrepljena rezultatom na terenu, od koje se mora poći u razmišljanjima za narednu sezonu. Ukoliko klub želi povratak u Prvu ligu mora izvršiti totalnu restauraciju ekipe jer iz sastava koji je okončao aktuelnu sezonu teško da bi u ekipi koja bi klubu garantovala Prvu ligu mogao da se nađe pokoji ovosezonski igrač, pogotovo što će u nastupajućoj sezoni član Zapada biti ekipa Metalca iz Gornjeg Milanovca, nekadašnjeg superligaša, koja će nakon ispadanja iz Prve lige učiniti sve da ponovo obezbedi prvoligašku vizu.
U predočenoj situaciji glavnu reć imaće dva faktora. Prvi se odnosi na finansije a drugi na spremnost igrača neophodnog kvaliteta da igraju u Srpskoj ligi. Što se tiče ovog drugog faktora situacija je gotovo beznadežna jer maltene ne postoje pare zbog kojih bi neki kvalitetan igrač imao volju i želju da igra u Srpskoj ligi što je rukovodstvu Loznice već poznata činjenica iz letnjeg i zimskog prelaznog roka predhodne sezone. Faktor finansija je sigurno takođe veoma bitan obzirom da u slučaju prvoligaških ambicija klub mora totalno promeniti sastav ekipe. Čak i za igrače srpskoligaškog (ne)kvaliteta potrebni su penezi a koje klub trenutno nema jer ga još uvek duboko boli minus koji je klub napravio u sezoni napuštanja prvoligaškog karavana. U nekom srećnom slučaju da se novci i obezbede dolazite do navedenog drugog faktora koji se odnosi na to da imalo kvalitetni prvoligaški igrači ni po koju cenu neće hteti da igraju Srpsku ligu jer bi to za njih bio crni deo njihovg fudbalskog CV-a. Ako neko čak i pristane, a to će biti sigurno igrač koji nije uspeo da se prvoligaški uhlebi, zahtevaće ne mala sredstva a pitanje je da li će to klub moći da ispuni.
Kako god se okrene nije dobro. Osim u slučaju da rukovodstvo kluba povuče radikalan potez i da krene sa onim što su trebali uraditi proteklog leta, sa postepenim stvaranjem tima koji bi tamo neke sezone uz postignuti kvalitet i dobru finansijsku situaciju vratio lozničane u Prvu ligu i garantovao sigurni opstanak u njoj.
Što se tiče superligaških snova oni trenutno postoje samo kada se pogleda velelepni stadion. A to što lozničani imaju stadion iz bajke (kad se zanemare neki propusti koji još uvek postoje) nije dovoljno da se busaju u prsa i uzvikuju “ Super ligo eto nas “ jer kako narod kaže „Psi laju a vetar nosi“.