Svako ovozemaljsko biće tokom svog života ima snove da će jednoga dana ostvariti ono o čemu vremenom sanja. Snove mu niko ne može oduzeti ma šta mu uradio. Nekima se snovi ostvare a nekima ne. Da bi ostvario svoje snove ljudsko biće pre svega mora da ih ima jer ako ih nema onda nema ni šta da očekuje da mu se desi. Uz snove potrebno je imati jaku volju, želju i upornost da bi snovi jednoga dana postali java.
28. novembra 2020. godine fudbaleri Loznice odigrali su poslednji meč na „starom stadionu“. Od tog datuma fudbaleri postaju svojevrsni nomadi koji se potucaju od terena do terena ne bi li nekako mogli da obave koliko toliko zadovoljavajući trenažni proces i odigraju prvenstvene mečeve. Prinuđeni su bili lozničani da treniraju u Klupcima, Voćnjaku, Trbušnici, Banji Koviljači, Lešnici i još koje gde dok su takmičarske utakmice odigravali u Klupcima. Sve do 18. novembra 2023 godine lozničani kao nomadska zajednica selili su se iz mesta u mesto. Sve vreme od poslednjeg meča na starom stadionu do otvaranja novog, fudbaleri, treneri, rukovodstvo i navijači zeleno belih sanjali su o novom stadionu koji je najavljivan kao najmoderniji stadion u Srbiji. Pune tri godine stotine klinaca a i onih starijih, prvotimaca živeli su za novi stadion koji im je bio motiv pokretač da izdrže sve nedaće sa kojima su se susretali tokom seljenja sa terena na teren. A onda su jednog dana, tačnije 18. novembra 2023. dosanjali svoj trogodišnji san, novi stadion koji zaista pleni svojom lepotom (ovde nećemo govoriti o nedostacima i nedobijanju licence UEFA-e).
Međutim san je vrlo brzo prerastao u noćnu moru obzirom da su na travnati tepih mogli pristupiti samo prvotimci Loznice tokom odigravanja takmičarskih utakmica. Za sve ostalo java je raspršila dotadašnje snove i rodila neke nove da će jednoga dana po zelenom tepihu leteti svi oni fudbaleri koji su sanjali o tome. Jednoga dana a kako stvari trenutno stoje to se neće desiti nikada. Stadion se koristi samo za prvenstvene utakmice FK Loznice i poneke utakmice u organizaciji FSS tako da svim sanjarima jedino je preostalo da sa tribuna uzivaju u prelepom ambijentu podrinjske lepotice.
FK Loznica je 7. jula započeo pripreme za novu sezonu. Vest kao vest bez nekog posebnog značaja. Ali činjenica da fudbaleri trenažnu aktivnost obavljaju na stadionu u Voćnjaku pored čitavog i živog stadiona Lagator je zaista totalno van svakog smisla i ljudskog razuma.
I tako fudbaleri Loznice opet postadoše nomadi. Svi raniji snovi i želje se raspršise kao vazdušni baloni. Zaista se sa pravom postavlja pitanje ZA KOGA I ZA ŠTA JE STADION IZGRAĐEN ? Novi stadion je izgleda izgrađen da bude turistička atrakcija Podrinja i grada sporta Loznice. I kao takva mora se čuvati i negovati da se ne bi potrošila čestom upotrebom. Kao kad kupite nove cipele i stalno ih briskate kada na njih padne svaka trunčica prašine.
I tako vreme teče. Kao u dosta životnih stvari u smislu „Ko te ima taj te nema“. A takvima jedino ostaje da opet iznova sanjaju jer „ko te nema taj te sanja“…