Futsaleri vicešampiona Srbije, Loznice Grad 2018 okončali su petu nedelju priprema za novu sezonu Prve futsal lige Srbije u kojoj ih očekuju dva velika izazova. Prvi se odnosi na odbranu trofeja namenjenom pobedniku Kup takmičenja a onaj drugi, svakako mnogo važniji, usmeren je na povratak titule Prvaka u nacionalnom šampionatu koju su predali FON Banjici po isteku predhodne sezone. Ono što i ove sezone, kao i predhodne onemogućava adekvatnu pripremu ekipe jesu problemi oko selekcije ekipe za takmičenje i nedostatak adekvatnog broja kontrolnih utakmica.
Za razliku od najvećeg konkurenta za šampionski bal, FON Banjice koja je relativno brzo skockala ekipu koja će se takmičiti na tri fronta (Prvenstvo i Kup Srbije, Liga Šampiona) i na taj način obezbedila da se ekipa za nadolazeće Prvenstvo priprema u kompletnom sastavu od prvog dana priprema, o čijem značaju je bezpotrebno trošiti reči, lozničani su u tom pogledu u zaostatku od samog početka selekcije ekipe. Od prošlosezonske ekipe u ekipi su ostali Vulić, Avramović, Živanović, Pavlović i dva omladinca (Jovanović i Đorđić) dok su preostali (Rosić, Matijević, Vasić, Marojević i trojica Brazilaca) napustili klub. Već u samom startu lozničani su bili hendikepirani u odnosu na beograđane koji su zadržali sve igrače, osim jednog, koji su klubu podarili šampionski Trofej. Beograđanima je samo preostalo da pojačaju pojedine, već dobre, pozicije u timu dok su lozničani morali da krenu „Jovo na novo“ . Trener Marko Perić je mučio je i još uvek muči muku oko selekcije igrača za sezonu koja poćinje već za dve sedmice kada lozničani dočekuju Ekonomac. Perić je uspeo kako tako da za početak priprema obezbedi deset igrača (starosedeocima se prodružile novajlije, Matić. Spasić, Todorić, Radujković) što je za ekipu koja pretenduje za dve nacionalne Titule zaista premalo i neozbiljno. Zbog čega se ova pojava dešava već drugu uzastopnu sezonu, to najbolje znaju ljudi iz i oko kluba. Nedostatak igrača na tržištu ili nedostatak sredstava za angažovanje adekvatnih pojačanja ili oba faktora u sadejstvu dovela je trenera Perića u šah poziciju od samog starta priprema. Da ne bi šah prerastao u mat poziciju trener Perić je pokušavao na sve načine da okonča selekciju tima za narednu sezonu angažovanjem još nekolicine dobrih i isksunih igrača na kojima će se temeljiti igra lozničana u narednom periodu. Rešenja na srpskom tržištu lozničani nisu uspeli da reše pa se klub okrenuo već oprobanoj brazilskoj varijanti. Dve sedmice nakon početka priprema u Lagatoru na treningu pojavio se prvi brazilac, Madruga a sedam dana nakon njega, pred sam put u Letoniju na NIKKARS CUP 2024., dres je zadužio još jedan igrač iz Brazila, Mateus Isaiass. U cilju konačne selekcije tima za predstojeću sezonu klub je angažovaoi i trečeg brazilca, Pabla Rabiska ali on se još uvek nije pojavio u Loznici.
Dakle, dve nedelje pre starta Lige, lozničani su u velikom problemu. Em što još uvek nisu okončali selekciju igrača za novu sezonu em što nisu timski spremni ni u jednom od vidova pripreme (fizičkog, tehničkog, taktičkog, psihološkog) što govori da će svaki od njih ući u početak Lige sa različitim nivom spremnosti što je ozbiljan problem za tim koji se nađe u takvoj situaciji.
Pored predhodnog problema trener Perić je i na mukama kako ekipu uvesti u željenu sportsku formu koja mora biti na maksimalnom nivou od samog starta Lige gde ih očekuje, za lozničane uvek nezgodni Ekonomac a sa druge strane Liga je takva da zahteva ekipu u punoj sportskoj formi za svaki meč obzirom da se svaka ekipa može pokliznuti protiv bilo kojeg rivala. Najbolji i jedini način da se ekipa uvede u sportsku formu jesu utakmice. I na tom planu lozničani stoje ni malo dobro. Osim sjajnog turnira u Letoniji za vreme kojeg su odigrali tri zahtevne utakmice, lozničani maltene nisu ništa više ni odigrali. Dve utakmice predhodnog vikenda protiv nedoraslih ekipa Partizana i Crvene Zvezde, svakako nisu ništa mogle da doprinesu podizanju sportske forme ekipe tako i svakog igrača ponaosob, obzirom da je poznata činjenica da dobru sportsku formu ekipa stiče kroz jake utakmice, poput onih u Letoniji a mečevi protiv večitih rivala, pitanje je da li su imali ikakvu svrhu, osim što pojedinci kažu da je bolje igrati nego trenirati, što uvek ne mora biti tačno. Problem oko kontrolnih utakmica prisutan je i aktuelnog vikenda. Lozničani neće odigrati nijedan kontrolni meč što je zaista katastrofalno u celokupnoj lošoj situaciji u kojoj se nalazi ekipa. Em što nije još uvek selektirana. Em što i ovo igrača ima nisu svi od starta krenuli sa radom pa će njihov stepen pripreme na startu a i kasnije tokom Lige biti na različitom nivou što je samo po sebi već ogroman problem. Em što ekipa nema dovoljan broj adekvatnih kontrolnih utakmica koje bi joj omogućile da bude konkurentna od samog početka Lige,
Sve predhodno kad se sabare (i oduzme) govori u prilog činjenici da će ekipa Loznice Grad 2018 u ovosezonsku ediciju Prve futsal lige Srbije ući van adekvatne sportske forme. I ne samo da će bez nje ući u početak već će je to pratiti tokom celokupnog dela Lige koji če biti odigran do kraja kalendarske godine (11 utakmica) što za posledicu obično ima neželjene rezultate.
A onda sledi zimski pripremni period u kojem treba da se popravi sve ono što je propušteno tokom letnjih priprema ili ne daj Bože da lozničani ponove situaciju od prošle zime kada su krenuli u rad „Jovo nanovo“.