Tek u petom pokušaju ove jeseni fudbaleri Loznice došli su do celog plena, golom kapitena Stanojevića u 14 minutu. Gol domaćina je poklon gostujućeg golmana Milinkovića koji je jednu laganu loptu ubačenu u kazneni prostor gostiju umesto da sigurno uhvati, nespretno odbio do kapitena lozničana kome nije bilo teško da sa pet metara loptu smesti u mrežu gostiju i na taj način saigračima donese prvu ovosezonsku radost.
O utakmici nema šta da se piše. Kad nijedna ekipa za 90 i kusur minuta ne stvori nijednu pravu gol šansu onda je svakome jasno šta se zbivalo na očajno lošem terenu stadiona Lagator. Doduše utakmica je bila obostrano borbena i oštra sa velikim brojem prekida u oba dela meča.
Vredno je zabeležiti dve izvrsne odbrane domaćeg golmana Mitrovića kojima je dao veliki doprinos prvoj pobedi svoje ekipe. Najpre je u 17. minutu nakon greške odbrane lozničana uspeo da ukroti prizeman oštar šut Panića sa oko metar iznad bele tačke po sredini terena lozničana da bi u sudijskoj nadoknadi prvog dela meča uspeo da zaustavi ne baš jak ali izuzetno precizan šut Starčevića sa oko 14 metara od svog gola. Nešto nalik gol šansi bio je ulazak Jelenića u kazneni prostor gostiju, iskosa desno ali je njegov šut golman Milinković zaustavio.
Drugo poluvreme nije donelo ništa novo u odnosu na prvi deo meča. Borili su se momci obeju ekipa maksimalno, ponekad malo i preterivali u oštrini ali osim kraćih verbalnih kavgi nije se ništa ozbiljnije desilo. Mogao je možda Obadović da u 59. minutu osigura pobedu svoje ekipe ali se u petercu gostiju pomalo spetljao mada ni celokupna situacija nije bila izgledna. Od 75. minuta lozničani su se povukli na svoju polovinu prepuštajući inicijativu gostima ali valjevci nisu bili ni blizu ozbiljne gol prilike koja bi im omogućila da se u Valjevo vrate neporaženi. Pobeda je lozničanima donela pre svega tri boda koja su im obezbedila veliki skok na tabeli a sigurno je da im je bila preko potrebna da ojačaju ne baš dovoljno jako samopouzdanje.