Postati, biti i ostati Ćovek je odvajkada bio najvažniji cilj u životu svakom koji želi da pronađe svrhu svoga postojanja u ovozemaljskom životu i ostavi dubok trag iza sebe. Danas živimo u veoma turbulentnom vremenu i ne smo u Srbiji već i na aitavom Svetu. Svedoci smo izuzetnog pada morala i jako male cene za koju mnogi prodaju svoj obraz. Međutim, pod ovonebeskim svodom obitavaju i osobe za koje, ukoliko želimo da ih na najkraći način opišemo a da pri tom na najbolji način istaknemo bogatstvo njihove ličnosti i duše, upotrebljavamo naziv ČOVEK. Postati i biti čovek, kažu nije lako. Dosta osoba menjaju vreme i okolnosti u kojima žive. Ali svako koga „prelomi“ vreme da od ČOVEKA postne NEČOVEK samo je znak da ČOVEK nikada nije ni bio. Onaj koji jeste biće to za sva vremena. Svakako jedan od njih je Stefan Purtić, fudbaler po profesiji, trenutno član FK Loznice koji se takmiči u Prvoj ligi Srbije i oko kojeg se vrti celokupna igra ekipe. Svako ko je bio privilegovan da upozna Stefana od samog starta mogao je osetiti kako iz njega zrače istinske ljudske vrednosti. Ovo je priča o Stefanu, Ljudskoj gromadi, profesionalcu u svakom smislu te reči, vaspitanoj i kulturnoj osobi koju bi svaki istinski ČOVEK poželeo da ima u svom okruženju.
Stefan je poreklom iz Zajače, malog ali prelepog sela u opštini Loznica.
“ Fudbal sam krenuo da treniram u svom rodnom selu Zajači u fudbalskom klubu Antimon. Od malih nogu tata me je vodio na fudbalake utakmice i jedva sam čekao svaki vikend da odemo i gledamo utakmice zajedno. Jednostavno shvatio sam da želim da treniram i da fudbal postane deo mog zivota“.
Kako je išla vaša karijera počevši od samog početka pa do današnjih dana ?
“ Kao što sam rekao krenuo sam sa treniram u svom selu Zajači u FK Antimon u kojem sam bio do mlađih pionira kada prelazim u FK Loznica sa kojom sam igrao Kvalitetnu pionirsku ligu Srbije gde smo beležili dobre rezultate. Kada se završila Liga na poziv Srđana Bugarskog prelazim u Voždovac u kojem prolazim sve mladje kategorije do prvog tima. U mlađim kadetima, kadetima, mlađim omladincima i omladincima sam bio kapiten i postepeno potpisivao prvo stipendijski pa odmah posle šest meseci i profesionalni ugovor. Nakon okončanja omladinskog staža proveo sam po jednu sezonu kao pozajmljeni igrač u Obrenovcu a potom i u Inđiji. U Voždovcu sam odigrao 101 utakmicu u Super ligi. Iz Voždovca sam otišao u rumunski Petrolul nakon kojeg dolazim u Železničar iz Pančeva. Na leto 2024. karijera me odvela put Letonije gde sam nastupa0 za FK Liepaju iz koje sam proteklog leta došao u Loznicu“.
Šta je opredelilo vašu odluku da pristupite lozničkom prvoligašu ?
“ Kada sam došao odlučilo je srce. Došao sam da gledam meč Loznica-Vozdovac i rodila se emocija posle gola Loznice. Takođe i ljudi koji vode klub, mislim da to rade na odličan način. Smatram da Loznica kao Grad a i klub itekako zaslužuju da jednog dana imaju superligaša. Naravno za sve to je potrebno vreme, strpljenje, mnogo napora i truda ali važno je ići korak po korak i napredovati na svim poljima“.
Šta vam je fudbal dao a šta oduzeo? Sa današnje tacke gledišta da li mislite da ste izabrali pravi sport a da mozete iz početka da li bi opet fudbal bio vaš izbor ?
„