Tih i nenametljiv. Vaspitan baš onako kako neko njegovih godina treba da bude. Odgovoran. Hrabar, Spreman uvek da pomogne nekom u nevolji. Marko.
Talentovan i nadaren. Sportski bezobrazan, bez čega nema uspešnog sportiste. Pronikao u mnoge tajne futsala. Majstor driblinga sposoban da na petoparcu izbaci protivnika iz ravnoteže. Istančanog njuha za gol. Besprekoran borac koji izgara od prve do poslednje sekunde. Avramović.
Futsaleri loznice posle odigranih 14 kola samuju na vrhu tabele prvoligaškog karavana. Dokaz da je ponekad dobro biti sam negde. Tek sa te pozicije možes potpuno videti šta je gori a šta doli kako to napisa Gundulić u svom Osmanu.
“ Nakon pet odigranih kola u drugom delu prvenstva, u koji smo ušli sa 22 boda i deobom prvog mesta sa ekipama Vranja i FON-a, samujemo na vrhu tabele i nadam se da ćemo tu ostati do kraja Lige. Za razliku od početka drugog dela prvenstva, sada četiri kola do kraja prvenstva, sve je u našim rukama i mi se pitamo za sve“ – počinje Marko analizu aktuelnog trenutka u kojem se nalazi Loznica Grad 2018.
“ Nije bilo lako doći na vrh tabele i da imate četiri boda više od prvih pratilaca, ekipa Vranja i Konjarnika. Generalno u drugom delu prvenstva desilo se mnogo iznenađenja koja su pokazala da ni u jednu utakmicu ne možete ući opušteno i sa već unapred upisanim bodovima.. To smo mi osetili odmah na startu kada smo neplanirano izgubili od Konjarnika. Malo smo poleteli visoko i bolje je da se takav poraz desio na početku nego u finišu prvenstva. Na svu sreću brzo smo se dozvali pameti i vezali tri pobede.
Nakon šoknog poraza u Beogradu dočekali smo ekipu Kalče koja je u prvom delu uglavnom bila topovska hrana protivničkim ekipama. Međutim oni su se u zimskom prelaznom roku pojačali, dobili Novi Pazar u prvom kolu nastavka i to nije bila više ekipa iz prvog dela Lige. Za nas utakmica veoma bitna, pobeda preko potrebna da se vratimo na pravi kolosek posle kiksa u Šumicama. Imali smo i kadrovskih problema, usled bolesti i povrede pojedinih igrača. Niški futsaleri igrali su veoma tvrdo i borbeno tako da nismo baš lako došli do sva tri boda.
Nakon Kalče usledila je utakmica u Ivanjici koja je bila prekretnica u našoj igri. Tu utakmicu smo odigrali odlično, daleko najbolje u nastavku Lige a možda i u celom prvenstvu. Ivanjičani su bili u naletu jer su pobedili Vranje u prvom kolu nastavka Lige a odmah nakon toga eliminisali FON iz daljeg takmičenja u Kup-u Srbije. Znali smo da će biti teško kao i uvek kad se igra na njihovom terenu, gde imaju veliku podršku svojih navijača. Međutim odličnom partijom svih nas u Loznicu smo doneli sva tri boda.
Utakmica sa ekipom Zemun Samo Pravo u Lagatoru, gde smo lako ostvarili ubedljivu pobedu, bila je samo usputna stanica ka susretu sa ekipom FON-a u Beogradu. Bili smo svesni da bi našom pobedom bila rešena startna pozicija broj 1 u doigravanju a sa druge strane bili bi zadovoljni i jednim bodom. Igra nije bila lepa za oči više se taktiziralo na obe strane. Bilo je opasnih šuteva na oba gola i po nekoliko šansi za golove, možda njihove malo zrelije od naših, ali smo mi golom Rosića došli prvi do prednosti od 1:0. Tada smo se povukli na našu polovinu i oslanjali se pretežno na kontranapad. Uspeli smo da stvorimo još jednu odličnu šansu ali nismo dali gol. To je malo razbudilo domaće igrače koji su uspeli gotovo ni iz čega da postignu izjednačujući pogodak. Do kraja, očito obostarno zadovoljni, nismo rizikovali da izgubimo bod. Jako važan bod koji nam je, uz rezultate drugih utakmica, doneo prednost od četiri boda, četiri kola do kraja ligaškog dela.
Ostalo nam je da odigramo još četiri kola do kraja ligaškog dela takmičenja. U tih četiri kola biće dosta susreta gde će snage odmeriti ekipe koje pretenduju na vrh. Što se tiče moje ekipe idemo iz utakmice u utakmicu. Svaka naredna je najvažnija. Ono što je najbitnije sad je sve u našim rukama i mi se pitamo za sve. Ništa bolje nije nam se moglo desiti u prvih pet kola nastavka Lige. Ako uz sve ovo dodamo da odlično guramo u Kup-u Srbije, gde smo došli do polufinala kup takmičenja i gde takođe imamo najviše ambicije, puno je razloga za određenu dozu zadovoljstva. Međutim mi želimo potpuno zadovoljstvo a njega će nam doneti šampionska titula i mogućnost da zaigramo u Ligi šampiona “ – ovako završava priču prepounatljiva 11-tica, bez koje je teško zamisliti igru lozničana pogotovo u jako važnim utakmicama. Njen učinak je uvek maksimalan a takvog igrača bi svaki trener poželeo da ima u svojoj ekipi.
Marko Avramović.