U cilju odbrane duple krune kao i za prvo učešće u UEFA Futsal Ligi Šampiona, KMF Loznica Grad je angažovao nekoliko pojačanja. Jedno od njih je Miloš Stojković, futsaler sa izuzetnim klupskim i reprezentativnim pedigreom.
Miloš Stojković rođen je 03. listopada 1991. godine u Uroševcu, a futsal karijeru započeo je u Vik Naissusu iz Niša. Potpunu igračku afirmaciju doživio je nastupajući za Ekonomac iz Kragujevca, gdje je u pet sezona osvojio isto toliko naslova prvaka. Iz Ekonomca Stojković u sezoni 2018/2019 prelazi u slovenači Maribor, a hrvatska futsal javnost upoznala ga je pre tri godine kada prelazi u šibensku Crnicu. Stojković je bio ponajbolji igrač šibenske ekipe, te prošlog leta prelazi u redove Futsal Pule gde je igrao zapaženu ulogu. Međutim za “zeleno-žute” Stojković je odigrao tek 11 utakmica. Srpski reprezentativac je krajem oktobra zadobio tešku povredu u dvoboju s Futsal Dinamom.
U daljem tekstu saznajte nešto više o velikom pojačanju lozničana.
Za početak, upoznajte naše pratioce kako ste počeli da se bavite futsalom? Da li ste kao i većina futsalera prvo gradili fudbalsku karijeru i zbog čega ste se odlučili da pređete na magičnu igru na petoparcu?
Fudbal sam krenuo da treniram sa osam godina, i njim sam se bavio do svoje 18. godine. Razlog zbog kojeg sam prestao da igram je povreda kolena i pauza od godinu dana, posle koje sam počeo da igram turnire i vrlo brzo krenuo aktivno da se bavim futsalom u Vik Naisusu iz Niša. Ubrzo sam napredovao i zavoleo futsal – počeo je priču Stojković.
Punu afirmaciju stekli ste kao igrač kragujevačkog Ekonomca. Od velikog talenta, preko predvodnika jedne generacije, pa sve do, ne baš najprijatnijeg rastanka bili ste deo višestrukog uzastopnog šampiona Srbije. Kako se sećate ovog perioda karijere i koji su bili razlozi rastanka?
Ekonomac je pravi profesionalni klub u kom sam ja proveo skoro pet godina i gde sam naučio prve korake futsala. To je pravi klub u kom mladi igrači mogu da napreduju, igraju jake utakmice u Evropi i osvajaju titule. Naravno, posle toliko godina došlo je vreme za rastanak, najviše zbog želje da igram u nekoj drugoj ligi.
Posle Ekonomca sreću ste potražili u Mariboru. Upoznajte pratioce na Balkanu, a pre svega u Srbiji sa kvalitetom slovenačke lige? Može li se uporediti sa Prvom futsal ligom Srbije? Koje su ambicije vašeg kluba, da li ove sezone možete do šampionske titule?
Ne postoji velika razlika između slovenačke i srpske lige, sem što su ekipe izjednačenije i samim tim svaka utakmica je uzbudljivija. Ambicije mog kluba ”Future Net Maribor” je šampionska titula, što mislim da ćemo na kraju sezone i ostvariti, a pored toga cilj kluba je da se uzme i Kup, odnosno dupla kruna.
Kao veoma mlad igrač postali ste deo reprezentacije.,
Svakom igraču je velika privilegija da nastupi u nacionalnom timu, pa isto tako i meni. Ciljevi reprezentacije su veliki uspesi i svi se trude da dođu do njih, a nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da ih ostvarimo.
Odigrali ste puno zanimljivih i važnih utakmica, da li postoji neka koja je ostala posebno urezana u vašem sećanju?
Najvažnije utakmice za mene bile su na Evropskom prvenstvu u Srbiji! To su utakmice pune emocija, adrenalina i vrhunskog futsala, ali najvažnija među njima je utakmica sa Ukrajinom za plasman u polufinale. Naravno, bilo je dosta važnih utakmica sa ekipom Ekonomca koje ću pamtiti.
Kao što ste odigrali puno zanimljivih mečeva, tako ste i igrali sa mnogim vrhunskim futsalerima, ali i protiv najboljih svetskih igrača. Kada biste birali dva tima od četiri igrača i jednog golmana, a da se u prvom timu nalaze najbolji igrači sa kojima ste igrali, dok bi u drugom bili najbolji igrači protiv kojih ste nastupali, kako bi ti timovi izgledali?
Ima dosta dobrih igrača sa kojima sam igrao i mnogo mi je teško da izaberem četvoricu – uz osmeh je počeo Stojković, a onda se ipak odlučio: Aksentijević – Simi Saiotti, Kocić, Perić, Tales!
Zaista tim od kog se ‘ledi krv u žilama’! Ipak, tim od igrača protiv kojih je igrao, deluje još moćnije!
Igrao sam protiv nekih od najboljih svetskih futsalera, a idealna petorka bi bila: Higuita – Miguelin, Ricardinho, Ferrao, Diego!
Šta je sve po vama potrebno kako bi futsal na ovim prostorima dodatno napredovao?
Situacija u srpskom futsalu i nije baš dobra, mislim da je potrebno dosta više ulaganja i truda u klubovima, kada bi se to ostvarilo i kvalitet lige bi bio daleko veći.
U karijeri, ali i u privatnom, odnosno porodičnom životu imali ste puno uspeha. Brojne titule sa Ekonomcem, učešća u Ligi šampiona, na Evropskom prvenstvu, a ukoliko se ne varam, predhodne godine ‘stali ste na ludi kamen’ i dobili prinovu u porodici. Da li posle svega ovoga imate neki neostvareni san?
U predhodnim godinama imao sam dosta uspeha sto se tiče sporta, mnogo bitnih i važnih utakmica, uspešnu promenu kluba… Što se tiče privatnog života 2018. godina je definitivno najlepša godina u mom životu. Postao sam otac divne ćerke Andree. Kao svi ljudi tako i ja imam mnogo snova, ali najvažnije mi je zdravlje moje porodice, dok sve ostalo može da se ostvari željom i trudom.
Imate li poruku za mlade igrače koji tek treba da počnu svoje futsal karijere? Šta treba da rade kako bi dostigli ili prestigli vaš nivo?
Najvažnije stvari u sportu, kao i u životu su želja, trud i rad, bez toga ne mogu da se postižu uspesi. To su ujedno i glavni razlozi i faktori nečijeg uspeha – zaključio je Miloš Stojković.
Tekst : Futsal Balkan