Ostavkom šefa stručnog štaba Novog Sada Aleksandra Radulovića započela je tradicionalna vrteška trenera u Prvoj ligi Srbije. Odigrano je tek četvrto kolo prvenstva ali vrteška je nemilosrdna. Svaki trener koji je zaseo na klupu nekog kluba automatski je rezervisao i stolicu za prvlogaški ringišpil. Ringišpil se u početku vrtu sporije ali kako se Liga zahuktava, to centripetalna sila iz kruga u krug sve češće izbacuje trenere koji nastoje da se svim silama održe u klimavim stolicama ringišpila.
Načini za brzopotezni odlazak trenera iz kluba su uvek isti. Ili trenera smenjuje rukovodstvo kluba ili on sam podnosi ostavku. Ovo drugo je veoma retko a da nije izrežirano. Obično je trener primoran na “ dobrovoljni“ odlazak da bi rukovodstvo kluba imalo alibi u vidu samovoljnog odlaska trenera, po sistemu „ne bi mi već je on sam otišao“. Režija je uglavnom uzrokovana povoljnim finansijskim uslovima razlaza u korist trenera.
Trener ode bez ikakve stručne analize koja bi ukazala na razloge slabih rezultata koji su samo povod da se vrteška pokrene. Možda je uzrok lošeg bodovnog salda zaista trener, mada je to obično redak slučaj jer je nemoguće da je rukovodstvo kluba angažovalo nekog trenera a da nije znala njegove sposobnosti i znanja pre nego što je trener započeo rad u tom klubu te da je uprava toga postala svesna nakon 2-3 prvenstvene utakmice. U takvom slučaju odgovornost pored trenera prvenstveno snosi uprava koja je trenera takvog kova angažovala.
Česta je situacija, poput ove novosadske, da oformljena ekipa nije dovoljno kadra da ispuni ambicije rukovodstva. Najčešći uzrok ovakve situacije je loša selekcija angažovanih igrača koji jednostavno ne mogu da ispune zahteve trenera i realizuju ambicije kluba ili u stilu one narodne „srce hoće al dupe klokoće“. Razlozi za navedenu situaciju su obično limitirana finansijsk sredstva sa kojima klub raspolaže za angažovanje pojačanja, pa dolazi do prinudne a ne željene selekcije igrača, a sa druge strane, i pored neadekvatnih pojačanja, ambicije kluba ostaju visoke i kao takve su u suprotnosti sa kvalitetom oformljene ekipe ili u stilu one narodne „ne pravi se pita od g…..“.
U svim navedenim okolnostima gde to stoji krivica trenera ? Ne mođe biti trener odgovoran ako od loših sirovina nije napravio predivan proizvod. Njegova krivica može biti samo u tome ako je zaseo na klupu a da je svestan da ekipa koju vodi nije u stanju da realizuje ambicije kluba. U takvim slučajevima trener, iz njemu znanih razloga, prihvata kormilo ekipe i na taj način je samovoljno i svesno rezervisao stolicu na ringišpilu pa tako mora biti spreman, bez zrna ljutnje,i da kormilo prepusti drugom kolegi koga kad tad, pitanje je samo vremena, očekuje ista sudbina. Prema tome trener mora biti svestan svojih znanja i sposobnosti i da ne stavlja u usta zalogaj koji ne moće progutati. Rukovodstvo takođe.
Suština problema je očigledno u disproporciji kvaliteta ekipe i ambicija kluba. Ne može uprava očekivati željeni rezultat a da nema adekvatnu vojsku da ga realizuje. Iz kog razloga je nema to je sasvim drugo pitanje. Realnost je da je nema. Zašto je u takvim okolnostima najvećim delom trener kriv za loš rezultat, osim u navedenom slučaju kada sam svesno ulazi u rizik, smatrajući ili obećavajući upravi da će on sa oformljenom ekipom realozovati njihove ciljeve? Gde je tu krivica rukovodstva koje je zacrtalo nerealne ambicije koje odudaraju od finansijske potpore koja bi omogućila angažovanje igrača čiji je kvalitet adekvatan ambicijama kluba. Nije tajna da je cena odličnog igrača na prvoligaškom tržištu oko 30.000 evra što retko koji klub u Ligi može da izdvoji. Gotovo isti je slučaj i kad je u pitanju kvalitetan trener.
Šta je onda adekvatno rešenje, osim da trener „odleti“ i da se i sa njegovom zamenom desi sve isto kao i sa njim ?
Pre svega je u tome da uprava kluba a i navijači budu svesni kvaliteta oformljene ekipe i da dobro znaju njene krajnje domete pa da u skladu sa tim realnim saznanjem o mogućnostima ekipe opredele i cilj koji ekipa treba da realizuje. Dakle treba biti realan a ne megalomanski razmišljati. Svako bi otišao u Hajat na večeru da ima čime da je plati. Narod to lepo kaže “ prema svecu i tropar“
Najlakše je smeniti trenera bez obzira da li je kriv ili ne za loše rezultate. Najteže je stati uz njega, zajednički analizirati novonastalu situaciju i pronaći adekvatno rešenje da zajedničkim snagama svih ekipa ispliva na površinu i krene za nju pravim putem Trenera uprava može smeniti kada ona hoce ali ne treba nepromišljeno seći glavu a da time ništa ne dobijete već samo produženje agonije čiji su uzroci najčešće na sasvim drugoj strani. Ako uopšte uprava želi i može i da ih vidi.
U svetlu predhodno navedenog treba posmatrati i situaciju u kojoj se nalazi FK Loznica. Sa jedne strane samo jedan bod u 4. kola a sa druge strane limitiran kvalitet ekipe uslovljen ograničenim finansijama opredeljenim za formiranje ekipe. U takvim okolnostima klub je angažovao one igrače i trenera koje je mogao platiti. Ako klub želi da promeni trenera i dovede tzv „velikog trenera“ mora biti spreman da izdvoji ne baš mala finansijsk sredstva (barem 25-30.000 evra) koja moguće i nema. A i ako ih ima za trenera neće im sigurno preteći da preko potrebno angažovanje novih igrača profila i kvaliteta adekvatnog za nešto više od borbe za ulazak u play off. Tako se vraćamo na onu „prema svecu i topar“.
Reč dve o Draganu Mićiću..
Dragan je bio, jeste i uvek će ostati zeleno beli vojnik, odan klubu i interesima kluba. Nikada nije i neće staviti svoj interes ispred interesa kluba jer je osoba sa izgrađenim moralnim vrednostima koje su u današnje vreme jako retke. Popularni Mića imao je hrabrosti da sa ovakvom ekipom krene u pustolovinu u i u uslovima koje bi retko ko to prihvatio. Ne može biti njegova greška u tome što nesebično voli klub i spreman je za njega da učini sve pa je tako i prihvatio kormilo ovakve ekipe. Svesni su i on i rukovodstvo kluba kakvu ekipu imaju, sve njene mane a poneke i vrline. Dovoljno su iskusni da vide ono što vidi i ogromna većina simpatizera.
Kojim putem dalje ? Rukovodstvo klub mora biti jako pametno u ovakvim okolnostima i da proceni, ali stručno ( ukoliko su za to kvalifikovani) šta je najbolje za klub uraditi da se vrati na pravi kolosek.
Što se tiče Dragana Mićića on nije sporan. Ma kakva odluka uprave bude bila on će je prihvatiti bez trunke ljutnje.
Jer Mića je bio, jeste i zauvek će ostati veran zeleno beloj boji.