Jučerašnji derbi začelja dva davljenika, ekipa Rada i Loznice nijedoneo ni malo dopadljivu igru. Bila je to u najvećem delu meča borbena ali rastrzana igra obe ekipe jer je verovatno značaj utakmice okovao, ionako već okovane noge ranijim lošim rezultatima, noge igračima obe ekipe.
Šta su igrači Loznice uradili na ovom meču :
I ova utakmica je pokazala totalnu nemoć napada lozničana. Za celih 90 minuta igre nisu uspeli da stvore nijednu ozbiljniju priliku za postizanje pogotka. Za sve vreme utakmice uputili su (drugo poluvreme) dva neprecizna šuta ka golu domaćina od kojih je Damjanovićev sasvim malo pomirisao na gol, dok je šut Abubakara u samom finišu utakmice završio daleko od gola Rada. Gol gostiju samo je posledica indolentne reakcije golmana i odbrambenih igrača domaćina i spretnosti i njuha mladog Ivanovića, bez predhodno izrađene šanse gostiju. Nakon vođstva, doo kraja prvog poluvremena lozničani nisu bili ni blizu da ugroze gol domaćina. Njihova igra se vrtela oko sredine terena ali bez šuteva na gol domaćina. U drugom poluvremenu, osim pomenutih pokušaja Damnjanovića i Abubakara, lozničani, slično prvom delu meča, nisu uspeli da ugroze gol domaćina ni u jednom trenutku. U odbrani nekoliko puta su jako nespretno reagovali u svom kaznenom prostoru pa je iz takvih reakcija dolazilo do gol šansi domaćina. Jednostavno u igri, gde nemate napad već se oslanjate da dobrom odbranom nešto učinite, morate računati da ne postoji nepogrešiva odbrana i da će kad tad makar i jedan pravi kiks odbrane rival iskoristiti da postigne pogodak, što neumitno dovodi do poraza.
I to je sve što su lozničani učinili u ovom veoma bitnom meču. Sve slabosti ove selekcije lozničkog timasigurno vidi iskusni Janjić. Pitanje je samo može li svojim znanjem i iskustvom nadomestiti sve slabosti igračkog kadra. A drugih igrača nema.
Sa druge strane igrači Rada imali su najmanje dve-tri izrazite prilike koje nisu pretvorili u golove. U prvom delu meča Rad je mogao već u petom minutu da dođe do prednosti ponajviše zahvaljujući lošoj markaciji protivničkih napadača od strane odbrambenih igrača lozničana. Naime. Mitrović je, sasvim sam primio loptu na oko 25 metara, iskosa desno, od gola gostiju i uputio centaršut u kazneni prostor lozničana. I pored dva zeleno bela igrača, Markišić je uspeo da glavom, sa oko osam metara, uputi loptu ka mreži Vukašinovića, ali je ona proletela pored desne stative „ukopanog“ i već savladanog Vukašinovića. Do kraja prvog dela meča odlične, ali neprecizne, šuteve na gol Vukašinovića uputili su Markišić i Jovanović. Drugo poluvreme je počelo odličnim šutom Živojinovića sa ivice kaznenog prostora lozničana ali je njegov oštar prizemni šut završio blizu leve stative Vukašinovića. Šutu je predhodila loša reakcija odbrane Loznice koja nije uspela da izbaci loptu iz svog kaznenog prostora nakon centaršuta domaćeg igrača. Do kraja meča domaćin je imao dve veoma izgledne, istovetne situacije da dođe do pobede. Prvo je nakon kornera sa desne strane u 86. minutu, nakon nespretne reakcije odbrane lozničana u pokušaju da loptu ispucaju iz svog kaznenog prostora, lopta došla do Živojinovića koji se nalazio u kaznenom prostoru gostiju, malo iskosa levo sam samcit. Živojinović je uputio oštar šut ka golu Loznice, koji je Vukašinović samo pogledom ispratio ali je lopta završila iznad prečke njegovog gola. U sudijskoj nadoknadi, opet nakon nespretne reakcije gostiju u svom kaznenom prostoru, lopta gotovo na istom mestu dolazi do Živojinovića. Živojinović, neometan ,upućuje oštar šut ka golu Vukašinovića koji je let lopte uspeo samo da isprati pogledom ali je leva stativa gola Vukašinovića sprečila Rad da osvoji sva tri boda.
Treba svakako pomenuti problematičan 55. minut, kada je domaćin neutralisao prednost Loznice. Nakon auta loptu, sasvim neometan, u kaznenom prostoru lozničana, iskosa sa desne strane prima Markišić. Dolazi do reakcije odbrambenog igrača Loznice koji, sa malo u vis podignutom desnom nogom, ali apsolutno bez ikakvog kontakta sa Markišićem, dolazi do lopte i odlučno je ispucava ka ivici kaznenog prostora. Markišić teatralno pada a sudija Ilić, koji se nalazio u neposrednoj blizini događaja i imao totalno jasan pregled situacije, posle kraće zadrške dosuđuje kazneni udarac za Rad koji sigurno u gol pretvara Mihajlović i poravnava rezultat na 1:1, što se kasnije ispostavilo kao konačan ishod utakmice.
Epilog :
Gledano u gol šansama Rad ima za čim da žali. Stvorio je 3-4 veoma izgledne šanse za postizanje golova. Postigao je gol iz najmanje rečeno problematičnog penala.
Gledajući igru lozničana jedino na šta mogu da se žale jeste problematičan penal koji je dosuđen u korist domaćina jer ne mogi ni za šta drugo kada za 90 minuta nisu stvorili ni jednu gol šansu Dva neprecizna šuta za 90 minuta mnogo je malo za ono čemu lozničani teže.
Sad, šta je starije ? Kokoška ili jaje ? Lozničani tvrde da nije bilo penala oni bi se u Loznicu vratili sa tri velika boda. Sa druge strane “ građevinari“ trvde da su iskoristili gol šanse, pobedili bi i bez penala. I tako u krug. Dok se dvoje svađaju, treći to koristi. Jer ono što je nedvosmisleno jeste činjenica da je nerešen ishod tragičan rezultat za obe ekipe, koji ih još dublje gura u živo blato zvano ispadanje iz Lige. Remi je odličan rezultat za rivale oba kluba u borbi za opstanak. Kad se na sve to doda i ne(popularna) „vrteška“ koja je očigledno počela uveliko da radi, u ovom momentu (a verovatno i u nastavku Lige) bez Rada i Loznice koji nisu kupili ulaznicu bar za jedan krug, epilog borbe za opstanak se nazire već uveliko. Samo se traži još četvrti za niži rang a tu će biti malo problema jer očigledno ne ide kako je Mali Perica planirao. Jasno je da će se ta borba završiti po onoj narodnoj “ Ko pre jabuci, njemu Jabuka“. Zlatibor, Rad i Loznica su baš daleko od jabukovog voćnjaka. Da li mu mogu barem prići to je već pitanje za oba rukovodstva, ako nije kasno, mada izgleda da je poslednji voz već protutnjao kroz Banjicu i Loznicu.
Foto : FK Rad