Smene trenera su u srpskom sportu postala svakodnevnica. Verovatno se ne može pronaći nijedna druga država gde su treneri potrošna roba koje klubovi menjaju kao na traci. Promenama trenera nije pošteđen nijedan sport niti nijedna sredina.Prosto je postalo moderno smenjivanje trenera pa ponekad izgleda kao da se rukovodstva klubova utrkuju ko će smeniti više trenera u jednoj takmičarskoj sezoni. Neretko se može čuti da se treneri smenjuju već posle tri-četiri kola a zabeležen je slučaj u fudbalu gde je trener smenjen već posle prvog odigranog kola.
Promenama trenera nije imun ni loznički sport. Obično se menjaju (smenjuju) treneri u fudbalu ( mada na to nisu imuni ni ostali klubovi, npr poput futsala gde je posao počeo već četvrti trener) bilo da se radi o nižerazrednim klubovima opštinske i međuopštinske lige ili da se to događa u gradskom prvoligašu, FK Loznici. FK Loznicu u aktuelnoj takmičarskoj sezoni trenutno sa klupe predvodi treći trener tako da su u smenama trenera lozničani u potpunosti u trendu koji vlada fudbalom.
Povod za ovaj tekst su već priče koje su počele da kolaju u fudbalskim krugovima grada sporta Loznice a koje se odnose na to da je dovođenje Janjića pogrešan potez i da će Loznica sigurno ispasti iz Prve Lige. Situacija nalik na Nušićevog „Pokojnika“.
Aman zaman ljudi shvatite da nijedan trener, pa tako ni Janjić nije Dejvid Koperfild koji ima čaroban štapić.
EKIPA SE, KAO I REPREZENTACIJA, NE SASTAVLJA, VEĆ SE STVARA
A za stvaranje bilo čega vrednog u životu potrebno je VREME i poverenje u osobu (naravno i podrazumevano ZNANJE) kojoj je stvaranje povereno. Svi istinski ljubitelji lozničkog prvoligaša nadaju se da će dolaskom novog predsednika na čelo kluba, biti već jednom prekinuta praksa da se treneri menjaju kao na traci. Aleksandar Janjić, za ovaj rang takmičenja (i ne samo za ovaj) ima trenerski CV koji nagoveštava neku lepšu budućnost lozničkog kluba. Ali uspeh se ne može postići preko noći. Da bi se stvorio tim treba puno rada i vremena. Nekad to stvaranje traje godinu-dve.
Nije ovo nešto a što nije nepoznato lozničkom klubu. Nažalost, tim koji je stvaran unazad dve godine, raspao se po završetku protekle sezone. Umesto da je tim sačuvan i eventualno dopunjen, lošim potezima rukovodstva kluba došlo je do toga da je DEVET igrača napustilo klub, pa je klub bio prinuđen da za aktuelnu sezonu SASTAVLJA a ne da stvara tim. A kad nešto sastavljate i krpite, zna se čemu to vodi. Aleksandar Janjić je zatekao ekipu koja je pokušana da se sastavi u dva navrata. U letnjem i zimskom prelaznom roku. Kako je sastavljena pokazuje situacija na tabeli.
Dakle, za početak MORA SE PRIZNATI I PRIHVATITI ČINJENICA DA JE AKTUELNI SASTAV LOZNICE VEOMA LOŠ i da ne čude loši rezultati. Promenom trenera ne može se postići da se kvalitet ekipe promeni.
Zbog toga ne menjajte više trenere jer očigledno to ne donosi rezultat jer je ova ekipa ispod svakog kriterijuma za ovaj rang takmičenja.
Umeszo „pljuvanja“ probajmo za promenu da pružimo svi podršku Janjiću i nadajmo se da će svojim znanjem i iskustvom uspeti da od ove ekipe izvuče maksimum što predhodnici očigledno nisu uspeli. Da li će taj maksimum biti dovoljan da ekipa izbori opstanak u Ligi, umesto proklamovanog ulaska u Super ligu na početku sezone, svi se nadajmo i držimo fige treneru ali i gračima jer drugih klub nema.
Za ulazak u Super ligu nije dovoljan samo velelepni stadion (što je do sada bio glavni adut kluba) već je za tako nešto potrebno mnogo toga. Za početak prestanimo sa pričama i „pljuvanjem“ po treneru nakon siromašna dva boda u tri utakmice.
Ujedinjimo se svi jer zajedno možemo mnogo toga. Nemojte dolaziti u Klupce da uživate u lošoj igri i gubitku bodova. Dođite u što većem broju i umesto svih loših stvari koje radite pružite podršku i pomoć treneru i ekipi. Jer na kraju krajeva poznata narodna kaže „Tri ološa ubiše Miloša. Ali ta trojica slabića su vukli svi u jednom pravcu a ne po onoj „ Ja u klin ti u ploču. Jer kad se tako radi rezultat je jasan.
Pitanje je Ima li snage fudbalska Loznica da napravi zaokret u svemu ovome a sve u cilju da u neko dogledno vreme uživa na velelepnom stadionu u godinama željenom superligaškom fudbalu. Ovo pitanje postavite sami sebi, ne samo vi koji ste uprkos svemu i dalje uz klub već prvenstveno vi kojima niko i ništa ne valja. Upitajte sebe da li vi uopšte volite ovaj KLUB. Ako je odgovor negativan, sklonite se i ućutite. Ostavite sve one kojima su zeleno bele boje duboko u srcu, da zajedno sa Janjićem i novim rukovodstvom ove sezone izbore opstanak u Prvoj ligi. Ako ne želite da pomognete nemojte barem odmagati i to će za klub biti velika stvar.
Za početak je dovoljno da HOCEMO. A ko HOĆE TAJ I MOŽE.
ZAR NE ?
PS: Ovaj tekst nije nikakva odbrana Aleksandra Janjića. Dotičnog gospodina nikad u životu nisam sreo niti video ali se nadam da će se to desiti u jako bliskoj budućnosti. Niti je Aleksandru Janjiću ovakav vid pomoći potreban.