Prva futsal liga Srbije, što se tiče ligaškog dela prvenstva ušla je u samu završnicu. Ostala su još da se odigraju dva kola, nakon kojh će, a na osnovu plasmana u ovom delu takmičenja, klubovi krenuti u play of i play out.
Futsaleri Loznice Grad 2018 očekuje dugo putovanje i meč 17. kola protiv ekipe Novog Pazara. Lozničani odlaze u Novi Pazar sa pozicije broj jedan na tabeli prvoligaškog karavana i četiri boda više od prvog pratioca ekipe Beogardskog FON-a. Dakle u poslednja dva kola potrebna im je jedna pobeda da bi overili najbolju startnu poziciju za play off koja donosi em direktan plasman u polufinale em prednost odlučujuće utakmice u play off-u ako do nje dođe. Partije koje lozničani pružaju u nastavku Prvenstva mogu se okarakteristikovati najblaže rečeno kao neubedljive. Od šest utakmica u tri su izašli kao pobednici (F. Nova Pazova, Novi Sad, Ivanjica), doživeli poraz u Bečeju a u Kragujevcu odigrali bez pobednika. Bodovnim saldom u klubu nisu zadovoljni pa je zbog toga usledila i smena trenera. Umesto Dejana Đedovića, iskusnog internacionalca, priliku da vodi ekipu s klupe dobio je dosadašnji kapiten Marko Perić kome je to trenerski debi na prvoligaškoj pozornici, mada mu ta pozicija nije strana jer je od dolaska u Loznicu bio taj koji formalno nije bio trener a praktično je vodio treninge i utakmice.
Osim mršavog bodovnog salda još više brine to što je ekipa van potrebne sportske forme. Uzroka za to ima sigurno. Pre svega velike promene u sastavu ekipe koje su se desile u zimskom prelaznom roku a ako se pogleda i dublje, ekipu su i u letnjem prelaznom roku napustili jako dobri igrači, poput Nikole Matijevića, Aleksandra Milovanovića, Danila Kostića itd, za koje klub ni do dan danas nije uspeo da nađe adekvatne zamene. Praktično nakon dva ovosezonska prelazna roka od prošlogodišnje osvajača duple krune, danas u ekipi nastupaju samo Vulić, Perić, Kocić, Ristanović i mladi Rakić. Svakako kad ostanete bez igrača poput pomenutog trojca pa još i bez Ramića, Rosića, Janjića i Milosavljevića, a pri tome neuspete da, za većinu od njih, angažujete adekvatne zamene, ne možete ni očekivati da ovosezonska ekipa ponovi partije koje je pružala šampionska generacija. Kvaliteti Ramića, Matijevića i Rosića svakako prevazilaze kvalitet novoangažovanih igrača, izuzev Danijela de Souze koji im po kvalitetu može ponosno stati na crtu. Sigurno je da i preostale novajlije, uz svo njihovo uvažavanje, sigurno nisu bolji igrači od jednog Janjića pa i Milosavljevića.
Uz to, sigurno bitni faktori koji su ekipu doveli dovde gde se sada nalazi, jesu i silne povrede koje prate ekipu kao zao duh od samog početka letnjih priprema pa se niko i ne može setiti kada je ekipa poslednji put nastupila kompletna. Česte povrede, u velikom procentu, dolaze kao posledica neadekvatne pripreme u odnosu na intentitet napora kojima su igrači izloženi tokom treninga i utakmica. Zašto je to došlo do ove disproporcije to je jedno od pravih pitanja za struku ali i za rukovodstvo kluba, koje voli da se meša u sve i svja, kao što je tako i u mnogim drugim sportskim kolektivima, ako u njihovim redovima i postoji neko stručan koji ovu pojavu može analizirati, ne kao stručni laik, već kao neko kome ova materija nije strana).
Svi koji prate zbivanja u lozničkom futsal šampionu u analizi navedenog problema sigurno će poći od neadekvatne pripreme u letnjem pripremnom periodu. Ova vrsta pripreme je najvažnija u odnosu na sve ostale i predstavlja bazu koja uz, redovno održavanje, drži ekipu u potrebnoj sportskoj formi cele sezone. Pogotovo što posle loše pripreme na leto, već od avgusta meseca uđete u veoma teške cikluse utakmica u Ligi Šampiona. Praktično od avgusta do novembra lozničani su odigrali tri ciklusa kvalifikacija, igrajući po tri utakmice u svakom ciklusu sa samo jednim danom odmora. Uz utakmice u Ligi Šampiona, treba dodati i prvenstvene utakmice koje su se odigravale po katastrofalno lošem Kalendaru takmičenja i šestonedeljno (dva ciklusa po tri nedelje) odsustvo reprezentativnih igrača a u klubu ih je bilo ukupno sedmorica. Prema tome, tokom jeseni nije bilo moguće održavati potreban nivo sportske forme tako da neadekvatna priprema u letnjem periodu još više je dobila na značaju.
Sledeći faktor koji je doveo do sadašnje loše situacije je što je ekipu u aktuelnom Prvenstvu do sada vodilo tri trenera (svi se nadaju da ih neće biti više). To je zaista puno ukoliko uzmete u obzir činjenicu da svaki trener ima svoj sistem igre i treniranja i da je potrebno neko vreme da se igrači uklope u zamisli trenera kao i da se trener sjedini sa ekipom. Nijedan trener nema čarobni štapić da ovaj problem reši za jednu noć. Zbog toga javnost čudi brza smena trenera Dejana Đedovića, koji maltene, što se kaže, nije ni kofere raspakovao a već je morao da napusti klub, pa se postavlja pitanje zašto je uopšte i angažovan pa za kratko vreme smenjen i da li neko zbog toga snosi odgovornost ?
Pored kvaliteta, šampionsku generaciju je krasila izuzetna hemija u ekipi a svima je poznat0 koliki značaj ona ima u kolektivnom sportu. Nakon početka raspada ekpe koja je Loznici podarila istorijsku duplu krunu, tako se raspadala i pomenuta hemija u ekipi. Naravno da se ona ne može, poput sportske forme, tek tako lako stvoriti preko noći i da i ona zahteva izvesni vremenski period, pogotovo u situaciji kad ekipa trpi ne male promene u igračkom sastavu. Činjenica je da se evo već završava ligaški deo takmičenja a da je i hemija na istom nivou kao kvalitet igara a to znači nedovoljna. (ovog puta nećemo zalaziti u pitanje kako izgraditi hemiju u ekipi).
Ima tu na prvi pogled još nekih „manjih“ razloga a koji svaki sa svoje strane utiče na rezultat ekipe ali o njima drugi put.
Prava je stvar što je ekipa i pored svih nabrojanih razloga uspela da postigne dobar rezultat, što je u Prvenstvu najvažnije jer ono se igra za bodove a ne za lepotu. Ukoliko se uporede rezultati u prvih 16 kola predhodne i aktuelne sezone može se videti da je sadašnja generacija osvojila jedan bod više i na tome joj treba čestitati. Međutim ne treba se zavaravati tim podatkom jer mora se imati u vidu da je ovosezonsko Prvenstvo mnogo slabijeg kvaliteta u odnosu na prošlosezonsko. Nema više jednog velikog Konjarnika. „Fonovci“ su u raspadu ekipe, sada sa samo četiri igrača u ekipi od one sa kojom su lozničani vojevali celo proteklo Prvenstvo i play off. Vranje je takođe palo u kvalitetu kao i Novi Pazar. Jedino se pojavio Ekonomac koji je stvorio dobru, mladu ekipu koja će sigurno lozničanima biti najljući rival za odbranu titule. Naravno tu se ne sme zaboraviti ni Bečej 2003 koji je nedavno u Prvenstvu lako pobedio lozničane.
Sve u svemu, velika iskušenja su pred trenerom Markom Perićem i igračima. Poznato je da je odbrana titule mnogo teža nego njeno ponovno osvajanje. Pauzu od šest nedelja koju će ekipa imati do prve utakmice play off-a, trener mora iskoristi pre svega da ekipu fizički pripremi za napore koje je očekuju. Ritam sreda-subota-sreda koji je prisutan u play of-u iziskuje velike napore i ona ekipa koja bude spremna da izdrži takav ritam svakako će biti u prednosti u odnosu na ostale rivale čemu svedoči i činjenica da je prva šampionska titula u istoriji kluba, osvojena sinergijom kvaliteta i odlične fizičke pripreme (uz dobru hemiju) koju je pokazala trofejna generacija tokom Prvenstva a pogotovo u play off-u gde se bukvalno prošetala do šampionskog trona.
Biće dovoljno vremena da se trenutno povređeni igrači (Danijel, Dudu, Ristanović i upitni Stojković) potpuno oporave i da kompletna ekipa, dobro fizički spremljena i sa klupe umešno vođenja, uz nadasve potrebnu dobru hemiju, ostvari uspeh koji loznička sportska javnost od nje očekuje a to je odbrana duple krune. Svi se nadaju da će sadašnji sastav ekipe biti u stanju da to i uradi.
SREĆNO !