Aktuelni prvak Srbije, Loznica Grad 2018, gledano rezultatski (2:1) imala je velike muke sa gostima iz Kragujevca. Praktično, na terenu imali su veći posed lopte, veći broj šuteva na gol odličnog golmana gostiju Đurovića kao i mnogo veći broj gol prilika, tako da gledano iz ovog ugla pobeda lozničana je bila zaslužena. Iako su gotovo svi očekivali da će „raspadnuti“ Ekonomac iz Lagatora za Kragujevac poneti punu mrežu golova, ipak se to nije desilo. Glavni krivci za samo dva primljena gola bili su fenomenalni golman Đurović koji je branio za čistu desetku kao i fantastična, do sada u Lagatoru neviđena fanatična odbrana gostiju koja je lozničanima zadavala puno problema. Bilo je zaista uživanje gledati kako se mladi igrači gostiju bore, uklizavaju i telima brane svoj gol.
Domaćin u najmanju ruku neubedljiv. Igrači su malo opušteno ušli u meč kao da je za pobedu bilo dovoljno da samo izađu na teren. Takav pristup utakmici odmah im se osvetio ranim golom gostiju, koji je bezrazložno uneo strah u redove aktuelnog prvaka Srbije. Videlo se odmah da ekipa nema vođu tipa Marka Perića čije je samo prisustvo na terenu ostalim igračima ulivalo sigurnost. Trener Božović je, od onoga šta ima, izabrao De Souzu za kapitena i vođu ekipe ali je već od kontrolnih utakmica u pripremnom periodu bilo vidljivo da odlični Brazilac nije pravo rešenje. Najgore je što među ostalim igraćima nema takvog tipa igrača i to će lozničanima biti veliki minus u narednim utakmicama. Ekipa je fizički dobro spremna i lozničani su od početka nametnuli jak tempo. Veći roster igrača u odnosu na goste omogućavao je treneru Božoviću da na parketu uvek ima odmorne igrače za razliku od gostiju koji su doputovali sa dva golmana i osam igrača, koji su pak fanatizmom na parketu uspevali u velikoj meri da kompenzuju kraću klupu.
Domaćin je veči deo meča proveo na protivničkoj polovini ali bez materijalizacije tolikog poseda lopte. Pokušavali su domaći igrači da šutevima iz svih pozicija postignu golove ali je u subotu uveče nepremostiva prepreka bio golman gostiju Đurović koji je branio i ono što su svi u Lagatoru već videli kao pogotke za domaćina. Uz golmana gostiju, malom broju golova domaćina doprinela je slaba efikasnost lozničana. Ovaj podatak jasno govori da ekipa nije dostigla zadovoljavajući nivo sportske forme što i jeste uobičajeno za prve ligaške utakmice. Lozničani su mnogo bolji bili u defanzivi ne ostavljajući gostima puno prostora za stvaranje gol šansi, mada su igrači Ekonomca iz pojedinih kontranapada otkrili i određene slabosti u odbrani lozničana. Gosti su obično iz kontranapada bili opasni po gol Vulića a jedini pogodak koji su postigli već na samom početku meča velikim delom je bio posledica opušenog ulaska lozniičana u utakmicu.
Što se tiće ofanzive, sa tribina Lagatora se moglo primetiti da boš uvek nema nekog prepoznatljivog sistema u napadu. Napalo se stihijski i u baš velikom procentu radilo se o individualnim pokušajima da se savlada golman gostiju. To i nije neočekivano obzirom da ekipa nije imala dovoljno vremena da se uigra obzirom na drastično izmenjen igrački kadar u odnosu na prošlosezonski kao i zbog činjenice da se ekipa dopunjavala prve dve nedelje pripremnog perioda. Svakako dvonedeljna pauza koja će uslediti nakon 2. kola doneće toliko potrebno vreme lozničanima da „skockaju“ svoju igru. Još jedna evidentna stvar što se uveliko videla je nedosratak igrača tipa Mladena Kocića koji bi bio sposban da kako se to kaže „ni iz čega „ postigne gol koji obično uveliko menja tok same utakmice i podiže moral ekipe.
Posebnu analizu zahteva psihološki status igrača i njegov uticaj na igru ekipe. Kako je i sam trener Božović istakao po okončanju utakmice najveća „negativnost“ na utakmici bio je strah koji je bio vidljiv kod svih njegovih igrača. Strah se manifestovao što kroz igru četiri na četiri što kod igre gostujuće ekipe sa golmanom u polju na koju se domaćin maksimalno pripremao u sedmici koja je predhodila utakmici. Neverovatno je da igrači, koji su sve drugo osim neiskusni, imali toliko straha i nesigurnosti. Kako reče Božović neka nižerazredna ekipa bi ovakvu utakmicu rešila već do poluvremena ili najkasnije početkom drugog dela meča. Činjenica je da novoangažovani igrači nisu bili vodeći igrači u predhodnim klubovima ali moraju biti spremni da preuzmu određenu dozu individualne i kolektivne odgovornosti jer zbog toga ih je klub i angažovao. Puleni trenera Božoviča kao da ne veruju u vlastite mogućnosti što može da bude pogubno za rezultate ekipe i na tom planu se mora dosta raditi u narednom periodu. Možda su i loši rezultati u pripremnom periodu uticali na pad samopouzdanja ali to ne sme biti uzrok ispoljenog straha, nesigurnosti i odsustva potrebne doze samopouzdanja. Na psihološkom planu, kao i na igri 4:4 očigledno se mora dosta raditi u nastavku Prvenstva. Treba napomenuti da je domaćin na utakmici protiv Ekonomca nastupio bez Baručije i Dudua. Problem nije bio samo u nedostatku kvalitetnih igrača kapo što su njih dvojica već pre svega zbog činjenice da se ekipa sve do dan pre utakmicu spremala sa njima dvojicom tako da je novonastala situacija, zbog njihovog neigranja, dovela do neželjenih i nužnih promena u odsustvu vremena da se postavi nova taktika bez njih dvojice.
Sve u svemu najvažnije je da su upisana sva tri boda na konto Šampiona. Naravno da će trener i igrači analizirajući utakmicu uvideti šta je bilo dobro a na čemu moraju poraditi u narednom periodu da bi materijalizovali kvalitet koji imaju i veoma naporan rad koji ulažu na svakom treningu. Potrebno je sada uz bilo kakvu igru pobediti na njenom terenu neugodnu Ivanjicu i sa maksimalnim brojem bodova otići na jako željenu dvonedeljnu pauzu tokom koje če nastaviti sa slaganjem kockica one igre koja odražava njihove mogućnosti kao i sredstva koja su uložena u aktuelni sastav ekipe koja nisu ni malo mala i koja ostale ekipe u Ligi nemaju ni približno koliko lozničani.
Najviše problema ekipa trenutno ima i imaće sa „psihologijom“. Činjenica je da će do kraja Lige nastupati bez „pravog“ vođe. Taj ne mali nedostatak moraju nadoknaditi velikom borbenošću na terenu i podizanjem vlastitog samopouzdanja. Možda treba razmišljati i o povremenom angažovanju psihologa što je u današnje vreme uobičajena pojava u mnogim ekipama. Futsal nije razvijen u Srbiji kao u dosta drugih zemalja pa će neko reći „kakav bre psiholog“. Međutim ako Loznica Grad 2018 hoće da bude pravi klub (od koga je u ovom trenutku jako daleko) ne može se ugledati na druge klubove u Srbiji, već na one koji se nalaze u vrhu evropskog i svetskog futsala i u kojima angažovanje psihologa nije bauk i pomodarstvo več nasušna potreba.