Utakmicom Sloga (Požega) – Borac (Čačak) okončano je 6. kolo Srpske lige Zapad. Nepoznanice koju postojale pre početka prvenstva polako počinu da se kristalizuju. Najviše „bistrine“ nakon nešto više od prve trećine jesenjeg dela Lige, je u samom vrhu tabele. Pre početka Srpske lige Zapad kao favoriti za plasman u Prvu ligu Srbije figurirali su ekipe Loznice i Zlatibora ,koje su predhodne sezone napustile Prvu ligu te ekipe Borca iz Čačka i FAP-a iz Priboja. Na tabeli vodi borac sa 18 bodova. Sledi FAP sa 16, Loznica i Zlatibor sa 11 bodova.
Loznica će pamtiti predhodnu sezonu po gubitku prvoligaškog statusa. Imala je turbulentno leto nadajući se da će još jednom od strane FSS dobiti wild card nakon okončanja afere Kolubara, Nakon što je neko „ispalio“ lozničane i ostavio ih u rangu niže koje im po rezultatu i pripada, zeleno beli su formirali igrački sastav koji će imati zadatak da klub ekspresno vrati u Prvu ligu. U prvih šest kola bilans lozničana je jako mršav. Gledajući sa platforme ekspresnog povratka u Prvu ligi, saldo od 11 bodova iz tri pobede, dva nerešena ishoda i jednog poraza može se okarakteristikovati i kao katastrofalan. Loznica je u prvih pet kola imala za rivale ekipe iz donjeg dela tabele pa upravo najviše zbog toga se postignuti bodovni saldo može oglasiti katastrofalnim. Jer u tim utakmicama od maksimalnih 15 lozničani su osvojili samo osam bodova. Doduše nisu pognute glave napustili teren nijednom, ali dva nerešena ishoda su ih duboko zakopala u živo blato. Neoprostive kikseve u prvih pet kola Loznica je napravila, najpre u Petrovcu na Mlavi, protiv Sloge 33, gde je čak bila i na ivici poraza ali je u krajnjem ishodu ipak osvojila bod. Još veći promašaj desio se u Klupcima kada je Mladi Radnik 1926 odneo sa sobom u Požarevac jedan bod a mogao je i sva tri jer su lozničani izjednačili rezultat u sudijskoj nadoknadi vremena. Poraz u 6. kolu protiv Priboja , bolan je kao i svaki drugi poraz ali nije baš veliki jer je odavno poznato da se titule ne gube u međusobnim duelima sa rivalima za osvajanje tirule već u utakmicama sa ekipama iz sredine i donjeg dela tabele. Što se tiče kvaliteta igara zeleno belih ne mogu se ni tu nešto pohvaliti. Ako izuzemno utakmicu u Požegi koju su jedinu celu odigrali na potrebnom nivou i određenih manjih perioda dobre igre u ostalim utakmicama, sve ostalo u najmanju ruku može se reći da je bilo jako bledo i nesadržajno. Na kraju krajeva saldo nakon 6. kola sve navedeno potvrđuje.
Za vreme kada su lozničani nepovratno gubili bodove protiv ekipa iz donjeg dela tabele, njihov najveć irival za prvo mesto sa početka Lige, Borac iz Čačka je u mečevima sa tim istim protivnicima ubrao svih šest pobeda i ostvario razliku od trećeplasirane Loznice od čak sedam bodova u plusu. Mora se priznati da ako u šest kola napravite zaostatak od sedam bodova od svog rivala za najviši plasman, pri čemu ste pet utakmica odigrali protiv ekipa iz donjeg dela tabele, da je to ogromna razlika teško nadoknadiva. Upravo je Borac potvrda navedene tvrdnje da se titula ne osvaja u direktnim duelima sa najvećim rivalima već u onim tzv „malim mečevima“ sa ekipama iz sredine ili donjeg dela tabele. Liga jeste duga. Preostala su još 24 kola da se odigraju do kraja Lige i svakako ima mogućnosti da se stvorena razlika nadoknadi. Ali ono što su lozničani pokazali u prvih šest kola nije nikakva garancija da će se nešto tako i desiti.
Činjenično stanje je veoma jasno. Zeleno belima preostaje pre svega da prihvate situaciju u kojoj se nalaze i da shvate da od čekanja da se rivali predaju čim se lozničani pojave na terenu, jer pobogu oni dolaze iz Prve lige pa su već po defaultu pobednici, nema ništa kao i da pregrupišu snage na jedan drugi način jer se ovaj dosadašnji pokazao kao loš. A nakon toga uz preciznu analizu odigranog a pogotovo iscrpnu analizu i predviđanje šta sve može biti u preostala 24 kola, naprave taktiku koja će im omogužiti da se ekspresno vrate u Prvu ligu. U ovom trenutku ne mogu ništa drugo uraditi. Prelaznog roka nema do zimske pauze tako da ne mogu ojačati trenutni igrački kadar koji se i pored pozitivnih mišljenja pojedinaca, nije pokazao kao dovoljan za povratak u prvoligaško društvo. Menjati trenera nikako ne treba, pa čak ni pomisliti jer je kalibar trenera Aleksandra Janjića za ovakvu Loznicu, vrhunski i verovatno ne postoji nijedan drugi koji bi sa ovakvom ekipom Loznice učinio nešto više od učinka Aleksandra Janjića.
Sve kad se sabere i oduzme situacijau kojoj se trenutno nalazi kako ekipa tako i celi klub (nisu samo rezultati problem već i finansije itd) nije ni malo ružičasta. Međutim bivala je Loznica nekada i u težim situacijama nego što je ova pa je pronalazila snage i mogućnosti da se opet vrati na pravi kolosek. Verujemo da će i sadašnje rukovodstvo, kome nije ni malo lako, poput tih uspešnih od ranije pronaći pravi put koji će zeleno bele vratiti na pravi kolosek. Jer u životu nije sramota pasti jer se to dešava svakom od nas pa i Isusu Hristu na putu prema Golgoti. Ali pravi je onaj koji će uprkos svim teškoćama ustati i visoko podignutom čela krenuti dalje prema cilju koji je odredio pre početka svoga puta.Možda je cilj u ovom trenutku negde daleko pa se ne može ni naslutiti da postoji. Ali svaki novi dan, svaka nova pobeda će taj cilj približavati i on će postajati sve vidljiviji. Zato ustanite, hrabro krenite dalje jer drugog izbora nemate. Ukoliko tako budete gazili stazama života, uspeha će svakako biti. Naravno da uz sopstvene snage, fudbalerima, trenerima i rukovodstvu kluba potrebna je podrška svih istinskih ljubitelja fudbala u gradu sporta Loznici. Jer tako udruženi mnogo su jači i verovatnije je da će kao takvi imati mnogo šansi da nadoknade do sada propušteno i na kraju balade ponosno zapevaju stihove one Kemine čuvene „Vratio sam se živote“.
GLAVU GORE i SAMO NAPRED. ODUSTAJANJA NEMA !!!!