Porazom protiv jednog od najboljih futsal klubova na Planeti, ekipe Barse (0:2), futsaleri aktuelnog prvaka Srbije, ekipe Loznice Grad 2018 uspešno su okončali takmičenje u okviru druge grupe Glavne runde UEFA Futsal Lige Šampiona. Ostvarili su ono što su želeli kako svi u klubu tako i žitelji grada sporta Loznice za koje je ovaj turnir predstavljao pravi spektakl koji se ne dešava svaki dan. U grupi 2 lozničani su za rivale imali Barsu (Španija), Andetleht (Belgija) i Luxol (Malta). Lozničani su ostvarili dva poraza i jednu pobedu koja im je bila dovoljna za plasman u Elitnu rundu Lige Šampiona.
Šta su lozničani pokazali u ove tri utakmice ?
U prvom meču protiv Anderlehta, lozničani su rezultatski prošli podnošljivo. Međutim da nije bilo golmana Vulića, koji je na golu činio neverovatna čuda, poraz lozničana bi bio ubedljiviji od krajnjih 2:1. Belgijanci su bili ti koji su diktirali tempo utakmice. Lozničani su samo u uvodnim minutama imali dva-tri šuta ka golu belgijskog prvaka ali je to bilo jedino što su uradili u prvom poluvremenu, osim gola Baručije ,koji se mora pripisati velikom kiksu jednog od igrača belgijskog prvaka koji je u polovini lozničana prosto servirao loptu Baručiji a ovaj je nakon prodora u polovinu rivala šutom sa oko deset metara pretvorio u prednost svoje ekipe od 1:0. Ništa se nije promenilo u odnosu snaga na terenu u drugom delu meča. Belgijanci su napadali, lozničani su se branili. Vulić je opet bio „Dejvid Koperfild“ koji je neverovatnim „trikovima“ čuvao mrežu svoje ekipe. Međutim u dve situacije kod golova gostiju nije ni on mogao da spase svoju ekipu. Kod prvog gola belgijanaca velika greška u odbrani lozničana. Iako je odnos snaga na terenu bio egal, lozničani su ostavili samog reprezentativca Srbije Tomića, ni manje ni više nego na tri metra od gola Vuliča što je za takvog majstora bilo dovoljno da poravna rezultat. Drugi gol gostiju opet se nekim delom može pripisati odbrani lozničana. Najpre su opet „zaboravili“ jednog napadaća gostiju koji je ostao sam na liniji šesterca iskosa desno. Istina njegov šut je Vulić odbranio ali je na odbijenu loptu najbrže startovao Saura i pored „zaspalog“ Radovanovića ubacio loptu u mrežu lozničana.
Sve u svemu u prvom meču bledo izdanje lozničana. Osim nekoliko šuteva sa distance koji su u glavnom završavali van okvira gola gostiju, ništa više nisu uradili u napadu. U odbrani su pravili dosta grešaka, koje je čudesni Vulić „pokrivao“ u svim situacijama osim kod dva postignuta gola kada maltene nije bio u stanju ni fizički da spreči šuteve belgijanaca.
Još pre početka turnira, a odmah nakon žreba za Glavnu rundu, svi su tipovali da će odluka o trećem klubu koji će se plasirati iz 2. grupe u Elitu, pasti na dvoboju prvaka Srbije i prvaka Malte, što se na kraju i obistinilo. Utakmica je bila jako teška jer je ulog bio veliki. Na kraju su lozničani bili ti koji su slavili (3:1) ali je utakmica u poslednjih desetak minuta, pri rezultatu 1:1, mogla da ode u sasvim drugom smeru. Naime nakon vođstva lozničana od 1:0 u prvom delu meča, usled odličnog duplog pasa Rosić- Dudu i fenomenalnog šuta Rosića u stilu velikih majstora, gosti su u 28. minutu drugog poluvremena poravnali rezultat na 1:1. Do gola belgijanci su došli greškama igrača domaćina. Najpre je Dudu totalno bespotrebno naćinio prekršaj na metar od aut linije, skroz udesno na oko desetak metara od gola Vulića. Vulić je ostavio Rosića i Baručiju u živom zidu da brane bliži ugao a on se postavio da brani dalji. Belgijanac je upravo šutirao tamo gde je Vulić bio i lopta se zakoprcala u mreži lozničana za 1:1. Izjednačujući gol bio je znak belgijancima da još žešće krenu na gol Vulića. Lozničani, pak u šoku zbog primljenog gola, delovali su na terenu dezorijentisano. Malteži stvaraju dve kolosalne šanse za vođstvo ali je Vulić bio taj koji je spašavao saigrače u tom periodu. Kako belgijanci nisu uspeli da prelome utakmicu na svoju vodenicu, što bi verovatno bio kraj snovima lozničana za plasman u Elitu, stigla je kazna u vidu prave bombe Radovanovića koji je, ni iz čega, sa aut linije opalio po lopti svom snagom, koja je završila u daljem gornjem uglu gostujućeg gola. Gol Radovanovića prenuo je saigrače koji uspevaju da se vrate u utakmicu i golom Dudua stave tačku na i u ovoj utakmici.
Sve u svemu jako teška pobeda aktuelnog prvaka Srbije. Ne može se reći nimalo da je nezaslužena ali se ne sme zaboraviti deo utakmice u drugom delu meča kada se lomio rezultat da su lozničane spasili Vulić i sportska sreća.
Utakmica protiv Barse desila se upravo u momentima koji su priželjkivali igrači Loznice Grad 2018. Plasman u Elitnu rundu je rešen dan ranije tako da je ova utakmica trebala biti meč za ličnu slavu svakog igrača pojedinačno, trenera i celokupni klub. Ništa bolje lozničani nisu mogli zamisliti. Imali su tri ogromna razloga da pruže odličnu partiju. Ispred sebe su imali jedan od najboljig svetskih timova pa motivacija za igru nije mogla biti veća. Drugo, plasman u dalje takmičenje je bio rešen pa nije postojao ni promil razloga za bilo kakvo psihološko opterećenje. Treći razlog je bio skoro pun Lagator navijača koji su došli da podrže svoj tim u borbi protiv „Davida“ kao i da zajedno proslave plasman u Elitnu rundu. Međutim lozničana nigde bilo nije na terenu. Očigledno je da su u utakmicu ušli sa ogromnim respektom prema Barsi što im je okovalo noge i još štošta. Barsa istina zaslužuje respect ali ne toliki da su lozničani u većem delu utakmice delovali pogubljeno. Takva „kukavička“ igra sa ciljem da na teren, pred skoro 2000 hiljade svojih navijača, izađu da prime što manje golova je za svaku kritiku i osudu. Kad će neko pokazati svoje vrednosti ako ne u ovakvom meču i u navedenim okolnostima. Ali upravo na utakmicama protiv „velikih“ vidite u stvari koliko (ne)vredite. Jedini koji je mogao da parira španskim igračima bio je Rosić. Pre svega svojom brzinom koja je najvažniji faktor u sportu, ne samo danas već odvajkada, a zatim da pri najvećoj brzini pravilno izvodi tehničke elemente. Oba ova svojstva, da pri najvećoj brzini pravilno izvodite tehničke elemente su „faktor X“ velikih igrača. Popularni Roske je jedini zadavao probleme igračima Barse koji u su u nemoći da ga zaustave na pravilan način to činili nimalo nežnim prekršajima. Takva igra lozničana dovela je do toga da se publika manje više dosađivala i čekala kraj utakmice za razliku od predhodne dve utakmice kada je bila ne šesti nego sedmi igrač lozničana.
Sve u svemu pre svega velike čestitke stručnom štabu i igraćima na plasmanu u Elitnu rundu što je bio najvažniji cilj. Na kraju svih krajeva gleda se Njegovo Veličanstvo Rezultat. Ono što je potrebno je da sa svojim trenerom dobro analiziraju svoj učinak na utakmicama koji osim rezultata nije bio ni malo zadovoljavajući. Posebno što u Elitnoj rundi dobijaju sve jake protivnike, mnogo jače od jednog Luxol-a i većeg rejtinga od svojeg kluba pa će im pristup, kao na utakmici protiv Barse doneti ne male glavobolje. Lozničani treba pre svega da shvate da o plasmanu na final four realno mogu samo da sanjaju. Utakmice u Elitnoj rundi treba da shvate kao nagradu za svoj trud i rad koji su ulagali protekla tri meseca. U takvom rasterećenom pristupu,velikoj motivaciji i samopouzdanju koje nisu pokazali protiv Barse, možda se može i desiti da se čudo ipak dogodi. Mada je, još jednom da kažemo da je to van realnog vremena ipak Nada je poslednja koja uvek ostaje ali toj Nadi treba dati snagu da se ostvari. A tu snagu jedino može dobiti od igrača dvostrukom prvaka Srbije, osvajača Nacionalnog Kup-a, prošlosezonskog učesnika Lige Šampiona i učesnika Elitne runde.