Tačno pre sedam dana spuštena je zavesa na turnir 2. grupe Glavne runde UEFA Futsal lige Šampiona. Rezultat je svima poznat. Od četiri učesnika 2. grupe u Elitnu rundu su se plasirale tri, Barsa, Anderleht i Loznica Grad 2018 dok će prvak Malte Luxol tu priliku morati da potraži u nekoj od narednih edicija Lige Šampiona. Kao i uvek nakon završetka turnira slede analize. Svakako su najvažnije one koje sačini pre svega trener jer je jedino njemu poznato šta je planirao, kroz šta je sve prošao kako on tako i ekipa i šta je na kraju od planiranog uspeo da uradi. Naravno da že analizu napraviti i svaki igrač ponaosob. U ovom tekstu biće reči o jednom aspektu koji je više namenjen ljubiteljima futsala jer ono što će moći da saznaju iz ovog teksta nisu sigurno poznavali u trenutcima kada su futsalerima pružali veliku podršku i na kraju sa njima slavili plasman u Elitnu rundu takmičenja.
Da bi sveukupno sagledali učinak aktuelnog prvaka Srbije, ekipe Loznice Grad 2018, kako takmičarski koji je egzaktan tako i onaj drugi aspekt koliko je postignuti rezultat, u odnosu na okolnosti koje su pratile srpskog šampiona u pripremi za ovaj turnir, realan ili je on daleko više od realnog ili se radi o slabijem rezultatu od očekivanog, moramo se vratiti nekih tri meseca unazad na sam početak letnjeg pripremnog perioda koji je za lozničane startovao 31. jula, kada je novi trener Ivan Božović sa svojim saradnikom Aleksandrom Ristanovićem, koji je iz redova igrača prekomandovan u struku, izvršio prozivku igrača koji su u tom momentu bili punopravni članovi kluba.
Pripreme su startovale a da ekipa nije bila zaokružena za novu takmičarsku sezonu. Već u samom startu otežavajuća okolnost. Jednostavno kad se ekipa dopunjava tokom priprema zaista trener mora biti majstor da nivo pripreme novodošlih igrača uklopi u nivo spremnosti onih igrača koji su od prvog dana na pripremama. Ovome treba dodati još jednu stvar koja je pomalo remetila pripreme. Naime trener Božović je svakom igraču dostavio mini plan priprema koji sami oni trebaju odraditi pre dolaska u Loznicu kako, pre svega, ne bi morao da startuje baš od samog početka a sa druge strane da igračima bude olakšan početni rad koji je po planu bio zacrtan kao naporan i zahtevan. Kao i uvek u takvim situacijama, jedan deo igrača odradi postavljeni zadatak a drugi to ne shvati za ozbiljno pa je i sa te strane je trener u problemu. Sa jedne strane na samom početku priprema em nema kompletnu ekipu em ono koji su bili prvog dana na prozivci su došli sa različitim nivoom pripreme pa je zaista trebalo biti veliki majstor da se sve to uklopi u jednu smisaonu celinu koja će na kraju priprema dati željeni i zacrtani cilj.
Kad smo već na planu fizičke i tehničko taktičke pripreme moramo spomenuti još jedan veliki problem koji je onemogućavao da se ekipa adekvatno pripremi za turnir. U pitanju je po klubove katastrofalan Kalendar takmičenja Prve futsal lige Srbije jer je očigledno da onaj koji ga je pravio da se bavio samo interesima reprezentacije bez imalo mara i razumevanja za potrebe klubova. U skladu sa rečenim u Kalendaru su bile dve dvonedeljne pauze zbog obaveza reprezentacije. Prva je bila nakon drugog odigranog kola a naredna već posle četvrtog. Obzirom da je selektor Majes pozvao četvoricu igrača lozničkog kluba (Vulića, Vasića, Rosića i Nikolića) to je stručni štab na treningu ostao sa nedovoljno igrača potrebnih za redovan trenažni proces. Najveći problem u tome svemu je bio što su u reprezentaciju pozvana oba golmana (Vulić i Nikolić) te je treneru na raspolaganju bio samo omladinac Jovanović, koji je srednjoškolac pa nije bio u mogućnosti da prisustvuje na velikom broju treninga tako da ekipa maltene nije imala golmana na svakom treningu ili su za to morali da se snalaze kako znaju i umeju.Kada se ova okolnost stavi u kontekst optimalne pripreme jasno je da u takvim okolnostima je nemoguće postići zadovoljavajući nivo pripreme. I ne samo to, trener je bio u situaciji da je jedva mogao odraditi imalo smisaoni trening što je sveukupno predstavljalo očajnu situaciju.
Kada se susrećete sa navednim okolnostima ni rezultati pripremnih utakmica neće biti dobri. Vezano za kontrolne mečeve sve žive samo zanima kako je ekipa prošla strogo u kontekstu rezultata (pobeda, nerešeno, poraz) i na osnovu te činjenice sude o radu i kvalitetu ekipe, nijednog trenutka se ne upuštajući u probleme kroz koje je ekipa do svake od tih utakmica prolazila a pogotovo ne od jedine realne procene o uspešnosti ili ne kontrolne utakmice, na bazi zadataka koje je pred igrače postavila struka u nameri da stekne uvid u određene stvari. Nije bilo lako „progutati“ ne baš sjajan učinak na Turniru Šampiona u Bijeljini a pogotovo ubedljiv poraz od Radnika iz Bijeljine u kontrolnom meču u Lagatoru kao i od ekipe FON Banjice u gostima.
I onda na sve ovo dođe početak Prve futsal lige Srbije i jako težak raspored u početnim kolima. Sa jedne strane ne možete gurnuti Ligu u drugi plan a baviti se samo Ligom Šampiona a sa druge strane Glavna runda sve češće kuca na vrata Lagatora. Odmah na startu u Lagator je stigao Ekonomac, koji iako u dosta oslabljenom sastavu od prošlosezonskog iz lozničana izvuče poslednje atome snage da bi potonji upisali prva tri boda u Prvenstvu. U drugom kolu, dugo putovanje u Ivanjicu koje su bar za utehu lozničani rezultatski dobro odradili. Zatim sledi prva reprezentativna pauza a nakon koje u Prvenstvu, kao da ste se kamenjem bacali na Boga, dolaze vam dve izuzetno teške utakmice, možda i najteže. U Lagatoru borba do iznemoglosti protiv najvećeg rivala za šampionski bal, ekipe Novog Pazara a odmah zatim dugo putovanje u Vranje i protivnik maksimalno motivisan da uz podršku navijača pobedi. Uz sve ove teškoće lozničane je napustila i sreća jer su lozničani, obzirom na zbivanja na terenu trebali da izađu kao pobednici iz obe utakmice (bilo je i drugih faktora neuspeha) a ovako su se na kraju morali zadovoljiti po jednim bodom iz svake od njih.
Nakon druge reprezentativne pauze, kada je lozničanima do starta turnira Glavne runde ostalo nepune dve nedelje umesto da se bar za tih desetak i neki dan više posvete apsolutno Ligi Šampiona, lozničani su u tom periodu morali odraditi i dve prvenstvene utakmice (SAS i Winter Sport u Lagatoru). Koliko god rivali bili jači ili slabiji, oduzimali su preko potrebno vreme za priprema za Ligu Šampiona.Obaveze u Prvenstvu su okončane 20. oktobra a već 25. oktobra lozničane je očekivao start u Ligi Šampiona.
Naravno da su uz ove velike probleme postojali i „sitniji“, ukoliko se to može reći za bilo koji problem, ovekovečeni u vidu povreda i bolesti koje neumitno prate pripremni period i svaka od njih je sa svoje strane manje ili više remetila trenažnu aktivnost.
Napokon, kako tako prvak Srbije ulazi u utakmice Glavne runde. Turnir se odigrava u Loznici. Lozničani su u predhodnom izdanju Lige Šampiona bili već učesnici Glavne runde. Obe činjenice zajedno rađaju veliki psihološki pritisak kako na igrače tako i na struku. Svima oko trenera i igrača je u glavi samo plasman u Elitnu rundu. A protivnici da se smrzneš. Top 1 svetski klub, Barsa. Prošlogodišnji učesnik final four-a belgijski Anderleht i prvak Malte, Luxol za kojeg se zna da za Ligu Šampiona angažuje krdo igrača iz Brazila.
Kada se na kraju premota film od početka ovog teksta pa do ovih redova preostaje samo da se konstatuje da je Loznica Grad 2018 načinila istinski podvig plasmanom u Elitnu rundu Lige Šampiona. Lepo je zaista bilo uživati u prizoru posle velike pobede protiv maltežana koja je praktično lozničane poslala u Elitu. Međutim već posle desetak minuta svaki igrač i član stručnog štaba u svojoj glavi premotavaju sve ono od samog početka priprema kroz šta su prošli i maltene se pitaju „da li je uspeh san ili istina“
Na kraju ostaje nam da samo kažemo :
SVAKA ČAST IGRAČIMA i STRUČNOM ŠTABU NA REZULTATU KOJI SU OSTVARILI NA TURNIRU GLAVNE RUNDE ŠAMPIONA !!!
PUNO ZDRAVLJA, SREĆE I USPEHA U LISABONU !!!!