Dok Rastko muku muči na ringu sa rivalima dotle i njegova okolina učestvuje sa njim u svakoj borbi i kao i on i oni imaju svoju muku. Nemoguće je posmatrati bez emocija borbu jednog mladića koji je tek zakoračio u svet odraslih kako po godinama starosti tako i po uzrasnoj kategoriji u kojoj se takmiči, jer je Rastko tek nedavno iz mlađih prešao u seniorski pogon. Još kada ste uz sve to svedoci svih Golgota koje mladi Simić prolazi u svojoj karijeri proteklih godina, kao što su njegovi najbliži, posmatranje Rastkovih borbi na Evropskom prvenstvu postaje zaista teško breme. Uz svo uvažavanje preostalih članova porodice i familije, najteže je onoj koja ga je u svojoj utrobi nosila devet meseci i na ponos ovozemaljskog sveta, živog i zdravog podarila ga svima nama.
Jasmina Simić, rukometašica, koja još uvek aktivno igra rukomet mada je verovatno i sama zaboravila kada je počela da ga igra, svih ovih dana je svim srcem i dušom uz Rastka jedino što ne može u ring da uđe a verujte, jako je dobro znam, da bi i to učinila kad bi mogla. Za portal je otkrila deo svog preživljavanja Rastkovih neverovatnih rezultata koje postiže na debitantskom seniorskom prvenstvu Evrope.
“ Jako teško je sve ovo preživljavati. Teret emocija, zvonjava telefona po ceo dan, neprospavane noći koje nekako uspevam da kompenzujem odmorom u toku dana. Teško je pre svega iz straha da mu se nešto ne desi. Neka nova povreda za koje i sama ne znam kako ih je do sada tako mlad podneo. Verujem da mnogi od nas starijih to ne bi mogli. Dve predhodne godine su bile preteške, pre svega za njega pa onda i za nas. Povreda za povredom, operacija tako da sam se sto puta pitala „Zašto tako“. Tu je prisutna i ogromna želja da Rastko materijalizuje sve ono što već godinama ulaže u sebe i svoju karijeru. Na kraju krajeva ako nismo ja i suprug to uspeli neka se to desi bar njemu. Ako mu je Bog već dao dar da može postati dobar bokser šetea bi bilo da to ne iskoristi.
Ponosna sam do beskraja kao i ostali članovi porodice i familije kao i svi oni koji ga podržavaju na njegovom putu da postane Šampion. Sve ove pobede na Prvenstvu su najveća sreća u mom životu do sada. Kada vidim da sudija podiže u vis njegovu ruku mislim da bi mogla da poletim. Sve ovo što Rastko postiže je za sve nas veliko iznenađenje još od samog početka jer Rastko nije ni planiran da bude učesnik na Prvenstvu. Sigurno nismo ni mi oko njega, kao i on sam, svesni još uvek šta se ovo zbiva. Šta god je, lepo je, pa makar bilo neizdrživo teško“.