U priči o sportskoj sudbini Marka Perića ima još toga što ide na dušu rukovodstva Loznice Grad 2018. Naime, nakon osvajanja prve šampionske titule (2021/2022) i pobedničkog pehara Kup-a Srbije, u prvom delu sezone 2022/2023 ekipu je do pred sam kraj jesenjeg dela Prvenstva vodio trener Borko Surudžić, koji je ekipu preuzeo pred sam početak play off-a sezone 2021/2022 i sa ekipom osvojio Šampionsku titulu i Peharc Kup-a Srbije a predvodio je lozničane u i Ligi Šampiona u njenom izdanju za sezonu 2022/2023, kada su lozničani po prvi put ostvarili plasman među 16 najboljih ekipa u Evropi. Međutim već nakon sedam kola Lige i nerešenog ishoda u Ivanjici, kad je Loznica Grad 2018 još uvek bila lider prvoligaškog karavana, klub je smenio trenera Surudžića (?????) a preostala dva jesenja kola ekipu je predvodio Stefan Despotović.
U zimskom prelaznom roku klub angažuje za trenera internacionalca Dejana Đedovića. Međutim ni Đedović se nije dugo zadržao na klupi Lozničana pa je pred kraj ligaškog dela sezone 2022/2023 smenjen iako se klub u trenutku smene nalazio na prvom mestu na tabeli, verovatno jer je klub procenio da sa Đedovićem neće moći da ostvari zacrtane ciljeve kluba za tu sezonu.
I gle.. ko će da uskoči u vatru da vadi vruće krompire pred samu završnicu Kup-a Srbije i početak play off-a, ako ne Marko Perić. Perke se upustio u jako neizvesnu sudbinu. Nije imao dovoljno vremena da ekipu spremi za F4 Kup-a pa je Trofej otišao u vitrine FON-a ali je kao tornado proveo ekipu kroz play off-u i već nakon tri utakmice lozničanima podario drugu šampionsku titulu, istovremeno obavljajući funkciju trenera i igrača s tim da se na terenu pojavljivao jako malo.
I onda kreće priča koju smo otvorili na početku teksta kada klub na veoma ružan način sklanja trenera Perića sa klupe…
Odlazak Perića, sa kojim se savetuju gotovo svi igrači koji nešto vrede na siromašnoj futsal sceni Srbije, nije se zadržao samo na njegovom odlasku. Sledi osipanje ekipe. Najveći udarac je odlazak velemajstora futsala Mladena Kocića, što je bio nenadoknadivi gubitak lozničana jer igrača takvog kvaliteta a da hoće da igra futsal u Srbiji ne možete pronaći i lupom da ga tražite. Klub nije bio voljan da produži saradnju sa dva brazilca, Čavezom i Duduom koji su dobro odigrali tu sezonu, da bi klub angažovao dva nova brazilca Eduarda i Felipea, za koje se jako brzo videlo da su mnogo lošiji igrači od Čaveza i Dudua. Posle silnih peripetija rukovodstvo je uspeo da koliko toliko skrpi sastav za sezonu 2023/2024. Međutim sa tim sastavom i trenerom Božovićem lozničani su po prvi put na polusezoni bili na drugoj poziciji Lige sa dva boda manje od vodećeg Vranja. Klub i Božović se razilaze a ekipa ostaje bez trenera i sa mršavim jesenjim bodovnim saldom. Što bi se reklo najmanje ŠAH a blizu MATA.
I gle novog čuda u režiji rukovodstva kluba. Okreću se čoveku koga su samo pre nekoliko meseci prosto oterali na vrlo ružan način. Mogao je klub da ne želi dalju sardanju sa Perićem i to je legitimno pravo kluba koje mu se ne može osporiti i to je nešto sasvim uobičajeno u sportu sa trenerskim poslom. Danas jesi a sutra nisi. Ali je u takvom slučaju klub MORAO MORAO MORAO da se na najlepši mogući način oprosti od Perića koji je klubu doneo sve što je klub u svojoj istoriji do sada osvojio. Marko Perić je ZASLUŽIO najlepši mogući razlaz sa klubom a ne da bude oteran a da se nisu čak ni pozdravili. I nakon šest meseci, u zimu tekuće godine, iz kluba se bez ikakve griže savesti i osećaja sramote za lanjsko oterivanje Perketa iz kluba, obraćaju Marku za pomoć nudeći mu vruću klupu kada su lozničani zaostajali za liderom iz Vranja i da su bile prognoze, obzirom da je do kraja ligaškog dela nije preostalo dosta prvenstvenih kola, da će lozničani nakon ligaškog dela ostati na poziciji dva što ih baca, u slučaju eventualnog finala protiv Vranja u veoma neugodnu situaciju da bi se eventualna majstorica igrala u Vranju. Pored mršavog bodovnog salda u zimskom prelaznom roku dolazi do ogromnog raspada ekipe. Klub napuštaju kapiten De Souza a za njim odlični Baručija, brazilac Felipe (za koga se mnogi pitaju zašto je uopšte angažovan jer maltetene za 11 kola nije skupio minutaže ni za jednu celu utakmicu) mladi Todorić a klub se rešava dalje saradnje sa drugim golmanom Nikolićem. Klub se našao u teškoj situaciji. Na početku zimskog pripremnog perioda niti je imao konkurentnu ekipu a ni trenera.
Marko Perić prelazi preko svega šta mu je klub učinio predhodnog leta i preuzima ekipu koju još uvek nema ni za polovinu jer su četiri igrača napustili klub. Sa druge strane ostale tri favorizovane ekipe, Vranje, FON Banjica i Novi Pazar u zimskom prelaznom roku izuzetno dobro se pojačavaju. Jednostavno rečeno situacija tragična. Šta je vodilo Perića da ponovo preuzme kormilo to samo on zna. Rukovodstvo kluba se vodilo mišlju ako je Perke u predhodnoj sezoni mogao da takođe iščupa lošu situaciju i osvoji šampionski tron, da će to biti u prilici da i sa ekipom koja se u međuvremenu krpila kako tako, donese klubu treću šampionsku zvezdicu. Skrpljena ekipa, pokazalo se da nema ni približan kvalitet u odnosu na predhodne dve šampionske generacije. Perke se vodio njegovom “ iz loših rezultata se izlazi samo pojačanjem rada“. Igrači su prihvatili sve to i zajedno su ulažući ogromne napore uspeli da osvoje drugi Trofej Kup- Srbije u istoriji kluba. Ono što je najviše apsurdno ili bolje reći licemerno bilo na ceremoniji dodele medalja je da su u red za zlatno odličje stali oni koji su proterivanjem Marka Perića predhodnog leta doveli klub u gotovo bezizlaznu rezultatsku situaciju. U tim trenutcima niko se nije ni malo postideo ili Perketu barem rekao,“Marko izvini za ono letos“. Šta više ponašali su se kao da se na leto ništa nije desilo i okačili medalje oko svog vrata a kasnije mahali pobedničkim peharom. Sramota.
Pred ekipom je najveći izazov aktuelne sezone u vidu play off-a koji je najvažnije futsal takmičenje jer titula prvaka automatski znači i igranje u Ligi Šampiona. Lozničani po prvi put ulaze u doigravanje sa pozicije dva koja im ne ide u prilog jer bi se eventualna finalna majstorica (naravno uz uslov da lozničani ostvare plasman u finalnu seriju) igrala na terenu rivala a to je ogroman prednost svakog domaćina, bar je takvo iskustvo u Ligi. Sigurno je da će Perić i igrači prosto „izginuti“ da klubu podare treću šampionsku titulu, što bi bio ogroman uspeh koji bi pokrio sve loše poteze rukovodstva kluba predhodnog leta.
A da li se neko zapita, što se Perke sigurno zapita, kakvu poruku mu pred ovosezonski play off, daje situacija iz predhodnog leta kada je prosto oteran iz svog kluba i pored osvijene šampionske titule. Sigurno mu nije prijatno kad tako nešto pomisli. Ali sudbina trenera je takva bila i takva će i ostati za vijek vijekova. Treneri i igrači su tu zbog klupskog rukovodstva a ne daj Bože da je kojim slučajem obratno. Rukovodioci su jedino večni a treneri i igrači su prolazna pojava i menjaju se svaki dan kao gaće.
Ova priča je bila priča o sudbini trenera kroz koju prolaze mnogi od njih, što nije redak slučaj u srpskom sportu. Jedino što je sigurno je to da je Perke ostavio neizbrisiv trag u istoriji lozničkog kluba koji niko ne može obrisati ma koliko se trudio da to učini.
PERKE..
SREĆNO U PLAY OFF-u !!!!