Futsaleri Loznice Grad 2018 okončali su predhodnu takmičarsku sezonu sa Kup-om Srbije u svojim rukama i drugim mestom u Nacionalnom prvenstvu. Za klub koji ima uvek najviše ambicije postignuti rezultat sigurno nije i ne može biti zadovoljavajući. Šta više može se reći da je predhodna sezona rezultatski promašena i izgubljena pre svega što je klubu izmakla titula Prvaka Srbije koja istovremeno donosi učešće u Uefa Futsal Ligi Šampiona i jedina donosi benefit u srpskom klupskom futsalu. Sve ostalo, uključujući i osvajanje Kup-a Srbije, apsolutno nema nikakav značaj ni vrednost, jer kada osvojite dve uzastopne titule Prvaka Srbije i isti broj puta se plasirate među 16 najboljih ekipa u Evropi, svaki ostali rezultat je beznačajan.
Svakako su namere kluba proteklog leta bile da se okite duplom krunom i ljubiteljima futsala u gradu sporta Loznici omoguće da uživaju u utakmicama Elitnog evropskog futsal takmičenja. Međutim ovozemaljski život često pokaže da su želje jedno a ostvareni rezultat drugo. Naravno u kontekstu predhodno navedenog postavlja se pitanje zašto bivši Prvak Srbije nije u protekloj sezoni uspeo da se domogne Trofeja namenjenog najuspešnijom ekipi Prve futsal lige Srbije ?
Serija grehova koji su u krajnjoj reperkusiji doveli do gubitka šampionske krune koja je dve sezone krasila vitrine lozničana, započela je neposredno po okončanju predhodne sezone. Rukovodstvo kluba načinilo je ogromnu grešku lišavajući se usluga trenera Marka Perića koji je klubu doneo drugu šampionsku zvezdicu što je bio ogroman uspeh za klub ostvaren u jako teškim uslovima koji su pratili ekipu tokom sezone a koji su u većini slučajeva bili posledica pogrešnih odluka rukovodstva kluba. Perić je u finišu sezone angažovan od strane kluba da pokuša da spase što se spasiti moglo. Na kraju uspeo je da klubu donese drugu Titulu najboljeg u Srbiji. Gle čuda, koje doduše nije čudo u Srbiji, umesto nagrade da ostane kormilar ekipe, Perić biva prosto i jasno rečeno oteran iz kluba na način za koji se ne može pronaći adekvatna reč, nego samo reći, neljudski, nekulturno i neprofesionalno. Šta je rukovodilo klub da povuče ovakav potez verovatno je samo njima poznato jer svim stanovnicima ove planete, osim njih, to nije nikako moglo da uđe u glavu.
U isto vreme rukovodstvo kluba čini isto toliko krupnu grešku kada ostaje bez Mladena Kocića, legende futsal sporta ne samo u Srbiji, koji i u svojim igrački poznim godinama donosi ogromnu prevagu ekipi za koju nastupa u odnosu na rivale. Pokušaj prvo da se popularnom Cipiju „skrati“ ugovor, u uslovima kada je iz kluba oteran Marko Perić, naravno da je doveo do velikog nezadovoljstva Kocića koji se okrenuo ponudama drugih klubova kojih za majstora tipa Kocića uvek je bilo i biće. Kad su videli da neće moći taj u najmanju ruku neprofesionalan i podcenjivački odnos, da prođe, brže bolje je rukovodstvo ponudilo Kociću maltene još bolje uslove od onih koje je imao u protekloj sezoni. Mada u narodu postoji izreka #nikad nije kasno“ u slučaju Kocića pokazalo se da je ipak kasno pa se Cipi sa Perketom skrasio u Novom Pazaru. Koliki je gubitak Kocića, takvim lošim potezom rukovodstva kluba, najbolje se pokazalo u finalnoj seriji play off-a Prve futsal lige Srbije u kojoj su golovi Kocića preokretali zbivanja na terenu ili bili završna egzekucija.
Pogrešni potezi rukovodstva kluba su se nastavili. Naime, klub nije bio voljan da nastavi saradnju sa dva Brazilca, Duduom i Čavezom koji su imali znatan udeo u osvajanju šampionske titule. Na kraju krajeva ako menjate igrače pravilo je da angažujete nove koji su barem istog kvaliteta ili bolji od onih koje otpuštate iz kluba. U ovom slučaju novoangažovani brazilci, kako će se to potvrditi kroz celu sezonu, bili su apsolutni promašaj a jedan od njih je napustio klub na polusezoni.